NOVOSAĐANI: Iz Anđelkine ljubavi prema čuvenom mornaru iz stripa nastao je brend "Angelique Fantastique" 

Novosađanka Anđelka Jatić, lepa protina kći, modna je kreatorka i vlasnica brenda "Angelique Fantastique". Rođena je 1978. godine u Novom Sadu, a za sebe voli da kaže da je stara Limanka. Pohađala je Osnovnu školu "Žarko Zrenjanin", a zatim i Srednju školu za dizajn "Bogdan Šuput". Po struci je tehničarka dizajna tekstila što joj je mnogo pomoglo u radu, pa ne čudi što je garderoba koju dizajnira vrlo popularna među sugrađanima, a posebno među novosadskim muzičarima, umetnicima i ljudima koju su pozitivnog i slobodnog duha.

Kada smo već kod muzike, inspiraciju nalazi u pesmama i, kako kaže, bukvalno sluša sve što joj prija – od klasike do fantastike (smeh). Kako i priliči njenoj generaciji, izlazila je na čuveni "Mašinac", u "Studio 24", "DB", "Atrijum", "Piping", "Kontrast", na stepenište "Fruške gore"... Uglavnom, "opajala" je ceo grad. 

– U pravo vreme sam bila na pravom mestu, tamo gde je bila dobra zabava, muzika, ekipa i gde je bilo puno smeha. Ne dozvoljavam da ljudi utiču na moje raspoloženje, kao ni moj rad, osim ako su u pitanju neke neizbežne okolnosti. Još kao devojčici, bila mi je želja da budem modna kreatorka, nastavnica likovnog ili vaspitačica. Nakon školovanja sam se zaposlila u marketingu na Novosadskom sajmu, gde sam radila do bombardovanja, zatim kratko u agenciji za nekretnine, pa sam poželela da se udam i napustim taj posao – priča Anđelka. 

Nakon rođenja ćerke Lene radila je pet godina kao galeristkinja, a potom je dadiljala 15 godina. To su sve putevi koji su je doveli do "Angelique Fantastique". Kako kaže, ime brenda je nastalo spontano, tih dana je pevušila Bajaginu pesmu u kojoj jedna strofa kaže "La musique c'est fantastique, prepare la revolution..."

– Kad sam bila u Francuskoj, na pitanje kako se zovem, uvek sam govorila da se zovem Angelique, umesto Anđelka. I onda mi je kliknuno da samo povežem ta dva i dobila šaljivu ideju za naziv brenda, koja je ostala. Deca me podržavaju, ali se ne mešaju, imaju slobodu da sami odaberu svoj put. Ćerka Lena završava studije žurnalistike i interesuje je umetnost, a sin Vanja je u sportskim vodama – kaže ova interesantna Novosađanka.

Tokom oslikavanja garderobe, ali i dizajniranja, inspirišu je prvenstveno događaji iz svakodnevnice, kao i osećanja koje ima tokom dana i nedelje – ono što je doživela, o čemu razmišlja. Kada prihvati porudžbinu, to su uglavnom neki omiljeni strip-junaci ili bendovi. Ukoliko radi crtež i štampa na odeći, onda joj je potrebno dva do tri dana da sve završi. Ako treba da šije garderobu, a potom i da štampa, posao joj manje-više zavisi od krojačice. 

Naša sagovornica smatra da nije teško biti inspirativan i kreativan ukoliko se ne baviš tuđim radom, već gledaš isključivo svoj. I bez obzira na to koliko je lepo prihvaćena, njena velika ljubav je zapravo strip-junak Korto Malteze čija ogromna slika krasi Anđelkin zid u sobi. Sedela je tako danima i gledala u tu sliku i odjednom joj je sinula ideja da napravi prvu majicu. Kasnije je napravila još desetak, a zatim otišla kod drugara Fleka u njegov lokal na Limanu gde je predložila da se pozovu svi njihovi prijatelji koji bi videli šta je to što ima da ponudi. Na njeno opšte iznanađenje odlično je prihvaćena, svi njeni drugari su bili oduševljeni i to je bio prelomni trenutak da nastavi da štampa, kao i da pravi tematske događaje u raznim lokalima.

– Ranijih godina sam imala ozbiljan zdravstveni problem pa sam se potpuno povukla iz tog nekog "javnog" života. To je bio period kada sam rešila da okrenem novi list i da kreiram potpuno novu seriju svog života. Tada sam počela da pričam kroz garderobu, pa tako imam kolekciju "Ti živiš u oblacima, mala", a sem toga, na majicama, takođe kroz crteže i štampu, pravim priče. Uglavnom imam svoje crteže, ali često je moja odeća inspirisana i stripovima od kojih mi je najomiljeniji Korto Malteze, lik po kom sam zamišljala svog budućeg muža – kroz osmeh "priznaje" Anđelka. 

Prema njenim rečima, kada radi na novim kolekcijama trudi se da na ljude ostavi potpuno novi utisak, te je primetila da svaka majica koju oslika, kod Novosađana budi vrlo lepe emocije, što joj je i najbitnije jer smatra da, kakav vajb daješ, tako će ti se i vratiti. Anđelki ništa nije teško jer se bavi poslom koji voli, s tim da nema određen prostor u kom drži garderobu jer odeću pravi isključivo po porudžbini i ciljano, za događaje. 

– Svoju garderobu izlažem na Novosadskom noćnom bazaru i tu uglavnom donosim razne kolekcije, zatim u Fabrici (u Kineskoj četvrti) izlažem majice, gde su glavna tematika muzika i stripovi, dok na Marketu nedeljom iznesem sve što imam i zato sam uvek okružena ljudima u atmosferi radosti i smeha. Sve kolekcije su namenjene deci, muškarcima i ženama i zato se trudim da ih prezentujem na najbolji mogući način. Moram da istaknem da volim Noćni bazar jer je tu bilo moje prvo javno predstavljanje. Naime, prvo nisam želela da se zna ko je "Angelique Fantastique", ali sam shvatila da tako neću moći ništa da postiignem. Ono što mi se sviđa na Noćnom bazaru jeste da izlagači gledaju kako će sebe što bolje da promovišu i "ne zabadaju" nos u tuđe radove, a to i jeste cilj cele priče – da svaka osoba isključivo gleda sebe kako bi se predstavila u najboljem svetlu – ističe Anđelka. 

Zadovoljna je postignutim za ove dve godine, koliko je i posvećena svom radu. Naša sagovornica priznaje da su joj puno pomogli i drugari muzičari koji su joj predložili da im sašije odela, a ona se, bez puno razmišljanja, bacila na posao te je ubrzo sašila 17 pantalona i isto toliko majica. Međutim, u tom momentu nije razmišljala kako će to biti prihvaćeno, jer cela ta kolekcija je bila bela. 

– Kada su se obukli gledali su jedni u druge i nisu mogli da veruju kako sve to lepo i svečano izgleda. Tada sam shvatila da ne smem da sumnjam u sebe i da je veoma važno da se taj rad meni dopada i zato mi više i nije važno šta će drugi da misle o mom radu. Na kraju krajeva, svaka roba ima svog kupca. A kada gledam danas, slobodno mogu da kažem da sam zadovoljna onim što sam postigla – ističe Anđelka.

Njoj je, kako kaže, značilo što poznaje zaista veliki broj ugostitelja i muzičara i oni su joj na neki način pružili podršku. Bez obzira na to što istu takvu podršku ima i od familije, Anđelka ipak smatra da se za umetnost treba obratiti umetniku. Ističe da su joj najviše pomogli "Killo Killo Banda" i "Suton scene", koji su joj bili manekeni na tri lokacije u gradu, Đavi, Štrandu i još jednom lokalu. Od tih događaja su napravili i mini film koji će biti prikazan kad Anđelka to poželi, dok je fotografije radio Predrag Uzelac. 

– Više ne ispunjavam "muzičke" želje, jer sam shvatila da ni sami kupci ne znaju šta hoće. Nešto kažu, opišu, a kada uradim, vidim po njihovim licima da to nije to. Zato sada, kada neko ima ličnu porudžbinu, popričam sa njim, pogledam mu stil oblačenja i narav, te na osnovu toga oslikavam majicu ili pravim neki komad garderobe. I tada su ljudi zaista zadovoljni. Inače, već dve godine preko leta boravim u Puli i Rovinju gde takođe prodajem svoje kreacije, a pošto sam stekla dosta prijatelja, pomogli su mi da se moje majice prodaju i u Italiji, ne previše ali meni sasvim dovoljno. Pošto sam sveštenička kći, trudim se da moj život bude pozitivan, miram i stabilan, i čini mi se da u tome i uspevam – zaključila je Anđelka uz napomenu da su njene kolekcije nošene i u emisiji "Lenjivci", kao i u filmu "Minja".

Inače, oni koji požele da imaju komad garderobe iz Anđelkine kolekcije, mogu da odu 28. januara do bazara koji se svake nedelje organizuje u Kineskoj četvrti.