NOVOSAĐANI: Kamperizam kao životna strast i karakterna osobina

NOVOSAĐANI: Kamperizam kao životna strast i karakterna osobina

Svako od nas je bar jednom bio na kampovanju. Kao klinac sa školom ili izviđačima, sa roditeljima na letovanju, sa ekipom u nekom šumarku ili na muzičkom festivalu. Šator, kamp kućica, kamper, sve je to kamperizam, a za mnoge i stil života.

Naš sugrađanin Robert Kolar otkad zna za sebe, letovanja, ali i odmore voli da provodi kampujući. Samo pod moranje je išao na letovanje, a da to nije kamp, pa ga je tako jednom supruga ubedila da se smeste u hotel i već drugog dana odmora je dobio gnojnu anginu i bio pod injekcijama. Prema tezi njegovog pokojnog kuma to je bilo na nervnoj bazi.

Roditelji su stalno na letovanje išli u kamp ili odmaralište u blizini kampa kako bih se ja mogao smestiti u njega. Nekad u šator, a nekad u kamp kućicu. Kada smo kampovali na moru uglavnom je to bilo u Istri ili srednjoj Dalmaciji. Do danas mi je omiljena slika kad mama, tata, sestra i ja sa kompletnom opremom za kamp i hranom, fićom idemo na more. Tad nije bio auto-put Zagreb-Rijeka, pa kad prođemo serpentine i Gorski kotar, stanemo da prezalogajimo, a tata menja prirubnicu na kolima. I onda pogledaš u daljinu, a ono naređano 30 fića sa istom pričom kao i mi (smeh). Imao sam više sreće od drugih vršnjaka u ono vreme jer su roditelji bili protiv vikendice, pa dok su drugi brali voće, kosili i okopavali, mi smo leti svaki vikend odlazili na izlet. Tata je imao čamac, pa se ponese ćebe, hrana, i to je to. Kad sam se osamostalio, samo sam nastavio da kampujem. Prvo u šator a kasnije sam iznajmljivao kamp prikolice, pa kupio manju, zatim veću i na kraju sam stigao do kampera – započeo je svoju priču naš sagovornik.


Kamperizam, skijanje i nautika su njegove velike ljubavi. Svaki trenutak na odmoru gleda da je napolju i to ne pasivno. Prvi je na žici, a poslednji silazi sa ski staze. I sina Mateju je inficirao skijanjem, a i kampovanje voli jer za drugačiji vid letovanja ili putovanja skoro da i ne zna.

−  I kamp kućica, i kamper, imaju svoje prednosti i mane. Ko ide samo na letovanje, po meni je sasvim logično da ima kamp kućicu kako bi autom mogao da švrlja okolo. Ali ako hoćeš i da obilaziš evropske gradove, pa da ideš i na zimovanja, produžene vikende, onda ti treba kamper. Mi kamperom putujemo tokom cele godine, kad god možemo i svaki slobodan trenutak i ušteđeni dinar je usmeren na putovanja. Jednog dana, kad ne budem imao toliko energije za putovanja tokom godine, vratiću se na kamp kućicu jer godine će neminovno doći, hteli mi to ili ne (smeh). Kamper ima svoju autonomiju. Vodu, struju, toalet, grejanje… Ako imaš i solarno dopunjavanje, struja ti je neograničena. Grejanje je nezavisno od motora, vebasto sistem. Tu su i dve butanske boce, a jedna može da pokrije do sedam dana u free campingu. Zagovornik sam da se uzima čist propan, a ne propan butan jer ima veću kaloričnu moć i čistiji je – čuli smo od Roberta.


Kako smo saznali od novosadskog kamperiste, kamperski smeštaj je najtačnije podeliti na kamp, kampersko odmorište (kamperstop), parking i free camping. Kamp je mesto u koje dolaziš, da bi u njemu boravio zbog ponude koju on ima, a eventualno biciklima, čamcem ili renta karom odeš na neki izlet. Kampersko odmorište je mesto za smeštaj kampera gde ima priključak za struju, mogućnost pražnjenja sivog i crnog tanka i sipanja sveže vode, ali nije poenta boravka u odmorištu, već obilaska grada. Ljudi se u njima zadržavaju dve do četiri noći i nastavljaju put. Parking je isto opcija ali on nema kampersku infrastukturu već samo prostor za parkiranje. Free camping je da negde staneš i tu boraviš dok te ne najure.


Parking za kampere je u Evropi regulisan, ali kod nas nije. Takođe, u većini zemalja ne možeš da staneš gde hoćeš, ali zato gde god ima neka zanimljivost da se vidi, postoje kamping odmorišta. Zaista ih ima dosta, na desetine hiljada. Neko univerzalno pravilo u Evropi je da se toleriše ako negde staneš na običan parking, ali ne smeš da otvoriš tendu ili izneseš stolice jer se onda to već smatra kampovanjem, a ne parkiranjem. Kamperisti se po načinu putovanja dele na dve grupe. Jedni su kao ja. Sve planiraju, tačno znaju lokacije gde će stati, unapred prave maršutu puta. U navigaciju uvek ukucavam GPS koordinate, a ne adresu jer me jednom odvela na pogrešnu stranu, pa sam 4,5 kilometra noću vozio kamper u rikverc, što nikako nije dobro (smeh). Drugi su oni koji krenu na put, pa će videti gde će stati i završiti. To je samo pitanje karaktera. I jedno i drugo je prelepo. Gruba podela kamperskih vozila je na američke i evropske. Američki su oni veliki kao autobusi, što mogu da se šire u sredini, a evropski su kamperi A, B ili C klase, najčešće dužine od pet do osam metara i oni su svi na kamionskim ili kombi platformama koje su dodatno produžene – objasnio je Kolar.

Prema njegovim rečima, najčešći podvozi su mercedes sprinter, ford tranzit, fiat dukato, citroen jamper, reno trafik i ređe iveko. Pri kupovini kampera, kako kaže, prvo se bira nadogradnja, a veliki poštovalac je brendova Adria, Lajka, Birstner, Kartago, te se potom pravi kombinacija sa motorom i šasijom. Da bi se odabrao pravi kamper, prvo je potrebno da postoji konsezus u porodici, da svi to žele. Ako ne postoji, Kolarova preporuka je da se onda prvo iznajmi, što nije jeftino, ali je svakako jeftinije nego se zaleteti i kupiti, pa tek onda shvatiti da ti ne odgovora. Pažnju treba obratiti i na broj članova posade, uzrast i pol dece…


Cene se kreću, pre i posle pandemije korona virusa. Sve je jako poskupelo, a i dešavanja u Ukrajini su dodatno sve poremetila. I pored toga, velika je otimačina na tržištu polovnjaka. Čim se u oglasima pojavi polovni kamper već isti dan bude prodat. Između 30 i 45.000 evra možeš da nađeš kvalitetan polovnjak. Do pandemije to je bilo upola a mogao si da odeš u salon, odabereš kamper i isteraš ga ili ti stigne za dva meseca. Sad je to otišlo na nekoliko godina. Najpovoljni polovni u inostranstvu su u Italiji, ali i najkomplikovaniji za uvoz jer nemaju privremne tablice, pa moraš šlep službu angažovati, što dosta utiče na cenu. U Holandiji na primer ima izuzetno očuvanih kampera i preko auto placeva se bez problema mogu uvesti. Ja ljudima najviše preporučujem Sloveniju, iako su malo skuplji nego u drugim EU zemljama, ali se isplati i sigurnije je. Prvo, možete otići da ga vidite jer nije toliko daleko. Drugo, Slovenci imaju komplikovanu administraciju kao i mi i kad kod nas naletiš na problem “fali ti jedan papir”, odmah će ti to rešiti dok ćete u EU imati problem. Održavanje motora i podvoza možete obaviti u bilo kom servisu, a auto servis “Jojkić”  se i specijalizovao za kampere. Savet za stambeni deo kampera je da sve dobro čuvate jer najbliže mesto za sređivanje klime, frižidera, grejanja i drugih stvari unutar kampera je u Sloveniji. U Beogradu ima čovek za poneke popravke, ali veći kvar je problem. Dobra stvar je i što Mašinski fakultet u Novom Sadu radi ateste za kampere i dosta dobro su se za to obučili – izneo je neke od saveta naš sugrađanin.


Robert objašnjava da nije jeftina zabava imati ni najobičniji auto u kući, a kamoli nešto drugo. Ništa danas nije jeftino, pa je tako i u kamperizmu. S jedne strane je skupo kupiti kamper, registrovati ga i održavati, a s druge strane, imaš određeni komoditet i prođeš jeftinije na drugim stvarima, pa umesto 100 evra za hotel ili 50 za apartman, platiš 25 evra u kamp odmorištu. On smatra da se u Srbiji stvari polako kreću na bolje i da raste broj zainteresovanih za kamperizam, ali i onih koji žele da otvore kamp ili odmorište.

Putopis “Kamperima kroz Srbiju”
Svake subote u 12.55 sati, od 18. juna, na RTS 1 se emituje putopis “Kamperima kroz Srbiju

− Već je bilo priloga o kamperistima u emisiji “Vrele gume”, a i s bračnim parom Piroški sam radio serijal o najosnovnijim stvarima, kao neki bukvar kamperizma. Sad smo uradili još jači i veći posao. Snimili smo 16 polučasovnih putopisnih emisija. Putovali smo sa dva do tri kampera, detaljno smo prošli celu Srbiju i prešli više od 5.000 kilometara. Naša zemlja vrlo lepo može da se obiđe s kamperom, a za dobar deo toga što smo videli nisam ni ja znao. Najviše je bilo free campinga i imali smo neverovatne trenutke na obalama jezera gde je univerzum napravio da bude kamp, ali ga nažalost nema – rekao je Kolar.


Na promovisanju kamperizma intezivno radim 12 godina, a poslednjih pet još više jer sarađujem sa produkcijom “Vrele gume”. Pre sedam godina, s nekim pitanjem o kamperizmu bi se jedna osoba javila na 15 dana, a danas dnevno njih šest – sedam se interesuje na razne teme. Za 1. maj je otvoren kamp Vrnjačko vrelo kod Vrnjačke banje. U Bačkoj Topoli se gradi kamp, u Vranju je najposećeniji kamp Enigma, a gazda Rade je napravio i bazen, i restoran sa fantastičnom hranom. Neophodno je da se lokalne samouprave opredele za izgradnju odmorišta ili kampa. Kamperi su dobri turisti, platežni, obilaze razne manifestacije i kulturne ustanove. Ljudi često brkaju da je kamperizam, šuma, vatra, trava, komarci, talandara, gitara… Može nekad i tako, ali to je stereotip o kamperizmu. Postoji i krovno udruženje na nivou Srbije i Vojvodine. Imamo i Udruženje kamperista u Novom Sadu i aktivni smo na Fejsbuku Camper point Novi Sad - Kamperom na odmor i putovanja gde nas ljudi kontaktiraju, a može se naći i dosta putopisa i saveta. Članovi udruženja povremeno i rentaju svoje kampere, a i u Beogradu ima firma koja ih iznajmljuje. Sve zavisi  na koji način ko voli da kampuje. Znam ljude, pogotovo po Evropi, kojima novac nije problem, ali jednostavno vole da kampuju u šatoru – čuli smo od novosadskog kamperiste.  

Kad je reč o Novom Sadu, ne možemo da se pohvalimo kampom ili kamp odmorištem. Postoji eko kamp na Stražilovu, jedan kamp je na Čeneju i u Kovilju ima tranzitno kamp odmorište, to su lepa mesta ali s tih lokaliteta i nije baš jednostavno obići Novi Sad. Svedoci smo da je sve više biciklista u gradu koji su na proputovanju Evropom, a nemaju gde da postave šatorčić.

Koliko sam u toku, Novi Sad kao grad je zainteresovan da napravi kampersko odmorište i to smatram izuzetno važnim. Ono mora da se nalazi u širem centru, da od mesta gde si parkirao i prikopčao kamper možeš do središnih događaja doći peške ili bajkom  za 10-20 minuta. Bitno je da možeš parkirati kamper na za to predviđeno mesto, da je bezbedno i ograđeno, da imaš turističke flajere i da si bajkom u gradu za 10 minuta. Takvih odmorišta je Evropa puna, ali kod nas nažalost to nije slučaj, a neophodna su. Ljudi krenu put Grčke i zadrže se kod nas, pa ni ne odu do juga. Nije njima do mora, nego do putovanja, a da ne pričam kad nije leto. Da imamo odmorište, Novi Sad bi bio pun kamperista iz Italije, Slovenije, Hrvatske, Mađarske, Holandije ili Nemačke… sasvim sigurno. Naš grad je izuzetno zanimljiva turistička destinacija. Imamo kulturno-istorijsku ponudu, gastronomsku, o festivalskoj da i ne pričam, tu su plaže i bazene, a i noćni život je bogat. Za svakog ima neko ineteresovanje – zaključio je Kolar.

 

Oceni vest:
13
2

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Vanja

    pre 32 dana i 20 sati

    Eto. ja ni jednom nisam kampovala, i ne verujem da ću. Proputovala prvo Srbiju, pa Ex-YU, pa Evropu, i onda nadalje. Ali kamp, ti tuševi, WC-ovi... Neka, hvala.

    Oceni komentar:
    18
    6
  • Dragan

    pre 32 dana i 16 sati

    Novi Sad je nekad imao auto-kamp, na Ribarskom ostrvu, preko puta brodogradilišta.
    Naravno, upopašćen je 90-tih godina.

    Oceni komentar:
    1
    14
  • Dax

    pre 32 dana i 3 sata

    Vanja, nisam ni ja. Niti ću ikad sebe tako da maltretiram. A proputovao sam dosta..

    Oceni komentar:
    8
    3
  • Ivan

    pre 30 dana i 20 sati

    @Vanja @Dax to kazete upravo zato sto nikada niste kampovali.

    Oceni komentar:
    1
    8