NOVOSAĐANI: Kreativni medenjaci iz kućne laboratorije

NOVOSAĐANI: Kreativni medenjaci iz kućne laboratorije

U opštem siromaštvu i velikoj nezaposlenosti uspela je od hobija da napravi posao. Činjenica da je to postigla zahvaljujući dobrom obrazovanju i kreativnosti, a sada je to čini posebno srećnom i ispunjenom.

Anđa Radoš je rođena u Tesliću 1979. godine. Početkom '93. došla je sa porodicom u Novi Sad gde je završila gimnaziju i studije. Po obrazovanju je diplomirani inženjer tehnologije. Bavi se proizvodnjom medenjaka u kućnoj radinosti, koji su zahvaljujući društvenim mrežama, stigli skoro na sve krajeve sveta.

- Uvek sam radila, ali nažalost u struci najmanje. Na ideju za ove kolače došla sam tokom novogodišnjih praznika pre nekoliko godina. Napravila sam ih, svideli su mi se i proradio je tehnolog u meni. Počela sam pretraživati internet da bih došla do informacija i ideja. Saznala sam koji ukusi se sve prave, koje su tehnike mešanja i ukrašavanja. Zanimalo me je i kako ih pakovati da ostanu sveži –priča Anđa.



U prvim medenjacima sagovornice portala mojnovisad.com uživali su članovi njene porodice, ali i komšije i prijatelji. Na nagovor brata, kojeg je zarazila ovom delicijom, počela je da planira kako da ostvari zaradu.

- Testo klasičnog medenjaka sam malo modifikovala. Glazura je rojal ajsing i ona je na bazi šećera. Boje su jestive i ima više tehnika kojima se ukrašavaju. Najteže je bilo pogoditi gustinu i da se boje ne prelivaju. Od alata koristila sam modle, ili sam napravila šemu na papiru ako oblik nije bio standardan. Ruskinje imaju karakteristični stil oslikavanja četkicama i služile su mi kao inspiracija. Napravila sam Fejsbuk i Instagram profil i počela da ih nudim  – kaže Radoš.


Anđina kreativnost je došla do izražaja i tako su u njenoj kuhinji nastali medenjaci u obliku srca, zvezde, traktora, ili ukrašeni pandama, medama, mačkama, bubamarama, sneškom, Deda Mrazom i novosadskim detaljima.

- Narudžbine su počele da stižu sve redovnije. Ljudi su i sami pisali kojeg oblika da budu kolači, ili su slali fotografije. Zahvaljujući internetu moje poslastice su se našle na svim kontinentima sveta, osim u Africi. Ubrzo sam sa bratom počela da prodajem medenjake svakog vikenda od devet sati sa spoljne strane Limanske pijace, u blizini pošte. Ponekad niko ni ne priđe tezgi, a onda neko krene da se raspituje za proizvode i odjednom se stvori gužva i rasprodamo ih sve – objašnjava Anđa sa osmehom na licu.



Medenjaci se stavljaju u staklene flašice, ili u poslastičarske kutije. Svako pakovanje je priča za sebe.

- Zamislim temu i upakujem je u teglicu. Svakoj priči dam ime. Među najpopularnijim su “Zaljubljene mace”. Na jednom medenjaku oslikam mačku koja sedi sama, a na sledećem samo tragove njenih šapa dok traži svoju ljubav, dok se na trećem vide dve mace u srcu kako sede jedna pored druge. Kolači koji su obišli svet nose naziv “Pozdrav iz Novog Sada” i pokazuju motive grada kao što je petrovaradinski sat i Most Slobode. Jedna Novosađanka se pre godinu dana udala za Nemca iz Minhena. Njima sam tehnikom četkice na medenjak nacrtala tvrđavu i minhensku crkvu – objašnjava Anđa.



Medenjaci se kupuju za sve prilike. Za praznike, slave, rođendane, ili samo kao znak pažnje. Ukusi ovih slatkiša se takođe razlikuju.

- Od začina se koristi ko šta voli. Na pijaci trenutno nudimo tri ukusa. Prvi je iz priče “Coffee Time” i on je sa aromom nes kafe i čokolade, drugi je klasični medenjak sa đumbirom, cimetom i muskatnim orahom, a treći sa seckanom i rendanom čokoladom i kakaom. Eksperimentisala sam sa voćem. Tako sam spojila ukuse kao što su dunja i cimet,  narandža i čokolada, i limun  sa đumbirom i medom. Takođe, može se koristiti različito brašno – kaže Radoš.


Veliku pomoć Anđi pružili su majka Zora i brat Jovan. Nedavno je konkurisala za sredstva za samozapošljavanje i planira da do Nove godine otvori svoju zanatsku radnju za slatkiše.

- Kada sam završila fakultet nisam mislila da neću moći da se zaposlim. Zamišljala sam sebe kako radim u velikoj industriji u nekom pogonu, ili u laboratoriji. Ali, nije mi bilo teško da krenem sa poslom, više mi je bio izazov. Sigurnija sam u sebe, imam rutinu i vidi se napredak. Volim da vidim proces stvaranja i zanimljivo mi je što sam pretvorila kuhinju u laboratoriju, u kojoj od raznih sirovina dobijam gotov proizvod. Ekonomija, menadžment, trgovina i reklamiranje su nešto novo za mene, ali neophodno da bih opstala u poslu. Ispunjava me to što radim i stalno se usavršavam. Živim od prodaje medenjaka i uverena sam da ću i dalje razvijati svoj posao – završava svoju priču Novosađanka Anđa Radoš.



Tekst i fotografije:
Aleksandar Jovanović

Oceni vest:
20
1

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Milojka Popović

    pre 263 dana i 12 sati

    Anđa i njen brat Jovan su divni mladi ljudi. Upoznali smo se na pijaci, pošto smo im komšije, prodajemo cveće.
    Dosta vremena provedemo i pričajući tako da smo se i malo više upoznali.
    U današnje vreme kad se porede sa većinom drugih mladih oni deluju nestvarno. Uvek nasmejani, optimisti, lepo vaspitani i vredni.
    A medenjaci, dovoljno ih je pogledati i sve vam odmah bude jasno.

    Oceni komentar:
    0
    9
Isidor Bajić dunav vremenska prognoza isključenja struje betanija havarija na vodovodu bez vode Zavod za transfuziju krvi Vojvodine "The Frajle" novi sad akcije dobrovoljnog davanja krvi elektrovojvodina detelinara Futog Kać štrand bebe udžbenici zdravlje novosadsko porodilište JKP Vodovod i kanalizacija MUP Srbija novosađani koncert Petrovaradin MUP Srbije mup novi sad odbojka OK Vojvodina