NOVOSAĐANI: Kroz fotografiju sam bolje upoznao Novi Sad

Po obrazovanju inženjer u duši umetnik, naš sugrađanin skrenuo je na sebe pažnju pre godinu dana osvajanjem zlatne i bronzane medalje Foto saveza Srbije, za dve fotografije, na godišnjoj izložbi Foto kluba Novi Sad 2016.

Miloš Krstić rodio se u Paraćinu pre dvadeset i tri godine, a diplomirao je na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu na smeru za Grafičko inženjerstvo i dizajn, gde je trenutno na master studijama.

Kaže da konkretnih planova trenutno nema, primarno mu je da završi studije nakon čega će videti šta dalje. U međuvremenu i dalje se aktivno bavi fotografijom, a njegovi radovi su dostupni javnosti na društvenim mrežama Fejsbuk i Instagram.

Otkad se bavite fotografijom i zašto baš ova umetnost?

- Prvo interesovanje za fotografiju javilo se negde 2009. godine, kada sam sa društvom krenuo da obilazim zanimljiva mesta u okolini Paraćina, a uglavnom je to bila priroda koja me je oduvek privlačila. Tada sam počeo da nosim džepni foto aparat Canon A550, kako bih zabeležio ono što mi privuče pažnju, čisto da bih imao uspomenu. Klasična "turistička" fotografija, što bi se reklo. Tada još uvek na fotografiju nisam gledao kao na ozbiljnu umetnost, niti sam imao kontakta sa takvom vrstom fotografije.

Volite uličnu, dokumentarnu i pejzažnu fotografiju. Zašto baš te kategorije i koja je od njih najizazovnija?

- Iskreno, gledam da se ne ograničavam samo na određene kategorije i žanrove, fotkam sve ono što mi je zanimljivo. Osim ove tri kategorije, volim da fotografišem portrete, arhitekturu, geometriju itd. S obzirom na to da najviše vremena provodim u urbanom okruženju, ulična fotografija je nešto što mi je najpristupačnije. Život u gradu je dosta dinamičan, pa se uvek može naići na nove zanimljive motive, situacije i ljude, što ovu vrstu fotografije čini interesantnom. Kada sam upisao fakultet i došao u Novi Sad, zahvaljujući fotografiji sam prešao grad uzduž i popreko, tražeći nova mesta i nove motive, pa je pored toga što je bilo zanimljivo, to bilo i korisno jer sam upoznao grad. Što se tiče pejzažne fotografije, kao što sam već pomenuo, obožavam odlaske u prirodu, to mi je jedna od najvećih inspiracija, pa volim da zabeležim i takve momente. Sve kategorije su izazovne na svoj način. Ulična fotografija je "rizičnija" u smislu da nikad ne znate kako će ljudi reagovati kada primete da ih fotografišete. Pejzažna fotografija često zahteva i pešačenje, ili planinarenje, a potrebno je i dosta sreće kada su u pitanju vremenski uslovi, jer je kod pejzaža najbitnije dobro svetlo. Zbog toga ponekad odlazim na ista mesta, sa nadom da će svetlosni uslovi biti bolji, a samim tim i fotografija.

Da li je fotografija samo ljubav i hobi, ili i više od toga?

- Na fotografiju za sada gledam samo kao na hobi koji me ispunjava, to mi nije profesija, ali moguće je da će se to promeniti u budućnosti.

Vidi se da mnogi od pejzaža koje ste ovekovečili nisu iz Novog Sad, ili njegove okoline. Koja su Vam iskustva sa putovanja, koje predele naše zemlje ste posetili i koje strane države?

- Trudim se da odlazim na nova mesta kad god imam slobodnog vremena. Tvrdim da naša zemlja ima jako puno zanimljivih predela i prirodnih bogatstava,  a da ljudi toga nisu svesni, pa odlaze negde preko u potragu za istim. Ja lično ni ne planiram odlaske na neke egzotične destinacije dok ne obiđem ono što sam planirao u našoj zemlji, a pri tom mi je dosta bliže i jeftinije. U Srbiji sam obišao dosta zanimljivih destinacija, a izdvojio bih Staru planinu, Kopaonik, Rtanj, Grzu, Krupajsko vrelo, selo Zabrega sa okolinom i Sokograd. Od najzanimljivijih mesta koje sam obišao van naše zemlje izdvojio bih plaže u Grčkoj, na Sitoniji, kao što su "Orange beach" i "Armenistis". Tu su i Švajcarski Alpi, konkretno Kandersteg, sa prelepim ledničkim jezerom “Oeschinensee”.

Da li društvene mreže pomažu u promociji fotografija?

- Moglo bi se reći da pomažu, ali je iz mog iskustva sve to dosta teže nego što izgleda na prvi pogled. Naravno, uvek postoji mogućnost plaćenih reklama što bi trebalo da objave učini dostupnijim širem auditorijumu, mada  ja lično to nisam probao.

Koliko je danas teško postići uspeh talentovanim fotografima u eri interneta, masovne upotrebe digitalnih fotoaparata i velikih mogućnosti fotošopa pri obradi fotografije ?

- Ovo vreme svakako ima svoje prednosti i mane. Prednost je u dostupnosti informacija, onlajn kurseva iz različitih oblasti, i slično, pa svako ko se trudi i želi da nauči nešto novo, to sada može dosta lakše nego ranije. Sa druge strane, to istovremeno može biti i mana, jer je konkurencija veća. Što se samog fotoaparata tiče, to je samo alat koji fotografu pomaže da zabeleži trenutak, pa definitivno za dobru fotografiju nije dovoljan samo dobar aparat. Iz ličnog primera sam zaključio da je foto-oprema, bar za ovu vrstu fotografije koju ja radim, najmanje bitna.

NAGRADE I USPESI MILOŠA KRSTIĆA: 

- Zlatna i bronzana medalja Foto saveza Srbije, za dve fotografije, na godišnjoj izložbi Foto kluba Novi Sad 2016. godine
- Srebrna medalja Foto Kluba Kragujevac, na izložbi Gružani i Knićani 2017. godine.
- Druga nagrada za fotografiju na izložbi Novi Sad i Novosađani 2016. godine, u organizaciji Foto Kluba Vojvodina.
- Dve pohvale, GPU praise i Salon praise na internacionalnoj izložbi Child 2016 u organizaciji kluba PhotoClub202
- NPUM diploma za fotografiju na izložbi Koriton u Makedoniji 2016. godine, organizator Foto Klub Kumanovo.

Fotografije: Miloš Krstić