NOVOSAĐANI: Kroz pedagoški rad i primenjeno pozorište Sonja menja svet nabolje

Po obrazovanju je glumica, ali je pedagoški rad stavila na prvo mesto. Svojom kreativnošću podstiče mlade, ali i odrasle, da prave mikropromene u svetu u kojem živimo, dok njeni projekti iz oblasti primenjenog pozorišta gledaocima ostavljaju jak utisak. Oni koji je poznaju smatraju je izuzetno duhovitom, šarmantnom i originalnom, dok je njeni đaci u školi – obožavaju.

Sonja Leštar je rođena 1985. godine u Zemunu. Prvih devet godina provela je u Inđiji, a potom se njena porodica doselila u Novi Sad, koji oduvek oseća kao svoj grad i, gde god da ode, uvek se vraća "kući". Završila je Gimnaziju "Laza Kostić", a potom glumu na novosadskoj Akademiji umetnosti, u klasi Bore Draškovića. Masterirala je na smeru Primenjeno pozorište koji je, kako kaže, najsličniji dramskoj pedagogiji. Đacima Lazine gimnazije predaje predmet Scenska umetnost, a kroz različite projekte sa mladima i odraslima svakodnevno pokušava da menja svet nabolje. Pored toga, ona je Filipova supruga i Ognjenova majka.

Lazina gimnazija u mnogim stvarima ju je obeležila – što njene srednjoškolske dane, što ono čime se danas bavi. U vezi sa tim, priseća se simpatičnog prvog susreta sa ovom obrazovnom ustanovom.

– Uopšte nisam želela da idem u "Lazinu", već u "Svetinu", u koju je išlo moje društvo, a koju nisam uspela da upišem. Sećam se da me je prvog školskog dana tata vozio kolima. Parkirali smo u Ulici Laze Lazarevića, gde mi je kokoška pretrčala put. To je za mene bilo strašno, plakala sam da hoću u centar. Već za nedelju dana više nisam htela da idem iz Lazine, stekla sam društvo i zavolela školu – priča Sonja za portal Moj Novi Sad.

Posebno joj je odgovaralo što je najmlađa novosadska gimnazija uvek imala "jaku" dramsku sekciju, kroz koju se i zainteresovala za glumu, koju je potom i upisala.

Kao glumicu, put ju je odveo u razna pozorišta, a posebno se zadržala u KPGT-u, gde je radila sa Ljubišom Ristićem.

– Institucionalna pozorišta su prilično zatvorena za mlade ljude, samo su u KPGT-u i u Subotičkom narodnom pozorištu bile audicije. Iako sam kasnije prešla na pedagoški rad, zarekla sam se da ću ostaviti dve predstave u kojima ću igrati dok god budu na repertoaru, a to su "Buba u uhu" Ljubiše Ristića i "Drž' – ne daj", za koju sam tekst napisala zajedno sa rediteljkom Majom Grgić – objašnjava Leštar.

Upravo je predstava "Drž' – ne daj", u kojoj Sonja igra i jednu od uloga, a već 14 godina puni pozorišne sale i nasmejava publiku, postala njen zaštitni znak. U pitanju je komedija koja govori o vojvođansko-crnogorskoj svadbi. Prva izvođenja, kao i mnoga kasnije, bila su baš u pozorišnoj sali Lazine gimnazije.

Ime te predstave ponelo i udruženje koje su osnovale, a koje je nosilac mnogih projekata u koje su uključeni upravo – mladi.

Kada se, pre pet godina, u Lazinoj gimnaziji otvorio smer za scenske i audio-vizuelne umetnosti, tadašnji direktor Vukašin Lazović pozvao ju je da predaje predmet Scenske umetnosti. Već je imala iskustva na dosta evropskih projekata koji su uključivali rad sa mladima, što joj se dopalo, pa je prihvatila i ovo. Posebno joj je zanimljivo što danas stoji "rame uz rame" sa profesorima koji su njoj predavali i sada zajedno sa njima stvara jedan bolji svet.

– Đaci sa kojima radim su jako pametni mladi ljudi i slobodno mogu da kažem da ih ima darovitijih od nekih glumaca koji su se umorili od svog posla. Imaju neki drugačiji pogled na svet, koji je jako brz i aktivan. Na mom predmetu imam priliku da primenim individualan pristup prema svakom učeniku, jer ih je do dvadesetoro po odeljenjima, a imamo po četiri časa vezano. To je važno, jer srednjoškolci su donosioci nekih budućih odluka – opisuje Sonja.

Na kraju svake školske godine, sa maturantima pravi i predstave, koje su deo njihovog završnog rada.

"JOŠ MINUT": Maturanti Lazine gimnazije izveli performans o padu nadstrešnice (FOTO)

Sa učenicima svih smerova radila je, u korelaciji sa profesorima drugih predmeta, i dve velike predstave: "Glas" (bavi se ulogom Svetozara Miletića i Milice Tomić) i "Nekršteni dani", o novosadskoj raciji, u kojoj učestvuje 120 osoba.

Njeni bivši đaci upisuju ne samo glumu i režiju, već i dizajn video igara, video produkciju, dizajn svetla, scenski dizajn, političke nauke, kulturologiju, žurnalistiku... Takođe, jedan od njih upisao je Akademiju u Pragu, dok je čak četvoro ove godine otišlo u Sloveniju.

Iako sama to ne naglašava, imamo saznanja da je Sonja jedna od omiljenijih profesorica u školi. Iz tog razloga, đaci su joj priređivali i razna iznenađenja, pa su jedni maturanti odštampali majice sa njenim likom, a drugi su napravili pano sa tekstom "U pozorište dolaze istomišljenici da potvrde svoje mišljenje, a mi dolazimo da vidimo Sonju".

– Mislim da je ključno to što ne moraju da imaju strahopoštovanje. Kao razliku između sebe i njih vidim jedino to što ja imam iskustva, u svemu ostalom smo isti. Moj predmet je i takav da dozvoljava zbližavanje: da ih zagrlim ili da ih čuknem... Mislim da na taj način steknem određenu dozu njihovog poverenja, što je i ogromna odgovornost – opisuje Sonja, kojoj se đaci često i poveravaju.

Kroz primenjeno pozorište, kojim se bavi, moguće je primeniti sve nauke, kako tvrdi naša sagovornica, te smatra da je upravo multidisciplinarnost ključna za obrazovanje.

Zato se, pored rada u školi, primenjenim pozorištem bavi i kroz svoj rad sa odraslima.

Naime, godinama vodi školu kreativnosti i glume za odrasle "LunArt", koju pohađaju amateri koji vole da se igraju. Ovde dolaze ljudi sa različitim motivima: neko je ekstrovertan, a ima krajnje introvertan posao, neko je oduvek želeo da se bavi glumom, a iz nekih razloga nije, neko dolazi da se druži...

– Prepoznala sam da je u našem gradu potrebno mesto u kojem čovek preko 25 godina može da se izrazi. Svojim polaznicima uvek govorim da mi dajemo svoje materijale za potrebe umetnosti, što upotrebljavamo i u predstavama koje pravimo, a to uglavnom bude forum teatar, odnosno društveno angažovano pozorište, gde obrađujemo neku društvenu nepravdu i gde se publici pruža mogućnost da je ispravi – objašnjava naša sagovornica.

ŠKOLA GLUME "LUNART": Mesto gde se i odrasli igraju

Trenutno radi na novom CERV-ovom projektu, "Feminicity", gde su partnerske organizacije trupa Drž' – ne daj i Evropska prestonica kulture, a nosilac projekta je Mađarsko pozorište u Temišvaru. U njemu učestvuje pet zemalja i svi se bave temom feminizma s različitih aspekata. Premijera se planirala krajem oktobra, a teme kojima se ekipa Srbije bavi su mizoginija, femicid, dekonstrukcija bajki i balkanske veštice.

Kao najteže u svojim poslovima izdvaja često nerazumevanje značaja kulture i umetnosti, koje nas, po njenom mišljenju, zapravo oblikuju i kao pojedince i kao naciju.

– Prilično je važno da ne dozvolimo da nas oblikuje makar ko i da nam se pruža makar šta. To je nešto sa čim se, nažalost, često susrećem, čak i kod ljudi koji se bave kulturom i umetnošću – napominje ova Novosađanka.

S druge strane, najlepše joj je kad, nakon svake premijere, pomisli da je, zajedno sa ljudima sa kojima sarađuje, makar malo promenila svet nabolje.

– Neće jedna predstava promeniti svet, ali je to jedan mali delić koji će ipak na nešto da utiče. A svi mi, bez obzira na to čime se bavimo, možemo pomeriti bar jednog čoveka da razmišlja drugačije – poručuje Sonja Leštar.