NOVOSAĐANI: Majstor za liftove koji voli život u Srbiji

NOVOSAĐANI: Majstor za liftove koji voli život u Srbiji

Nezaposlenost, siromaštvo i neizvesna budućnost nisu ga pokolebali u nameri da ostane u rodnoj zemlji. Nakon više promenjenih radnih mesta, sigurnost je našao kao preduzetnik i majstor sa dobrom reputacijom.

Florian Hanak rođen je 1976. godine u Zrenjaninu. Po struci je elektrotehničar elektronike. Godinama je živeo kao podstanar u Novom Sadu, a danas sa suprugom i tri ćerke živi u porodičnom stanu u Rumenci. Važi za jednog od najboljih majstora za popravku liftova na teritoriji Vojvodine.

- U karijeri sam, od svoje 18 godine do danas, promenio 35 radnih mesta. Iako sam studirao, zbog posla nisam završio fakultet. A radio sam svašta – priča Florian i nastavlja:

- Nosio sam gajbe, bio sam i komercijalista, čak i pomoćnik mlinara. Bavio sam se optikom, sito štampom, radio sam u fabrici koja je proizvodila kućnu i auto hemiju, pekao sam kikiriki, nosio sam džakove i kopao sam kanale. Dve godine sam živeo u Budimpešti gde sam bio zaposlen u fabrici pića, tamo sam bio angažovan na pranju flaša. Boce su ulazile u mašinu za pranje i izlazile su oprane. Pošto nije svaka uspela da se opere moj zadatak je bio da sa linije skidam flaše koje su i dalje prljave. Posle toga sam za jednu holandsku firmu ugrađivao opremu za farme i to je bio jedan od najbolje plaćenih poslova – priseća se sa osmehom na licu Hanak.


Pre četrnaest godina firma za popravku liftova tražila je majstore bez iskustva u struci. Hanak se prijavio i uskoro počeo da radi.

- Počeo sam kao fizički radnik, da bih postao treći čovek na ugradnji, posle sam bio pomoćnik servisera, pa serviser i na kraju šef servisa. Kod njih sam proveo osam godina i to je najduže što sam proveo u istoj kompaniji. Posle sam prešao u jednu beogradsku firmu i radio popravku liftova na teritoriji cele Vojvodine. Pre skoro tri godine pokrenuo sam svoju zanatsku radnju "Liftsistem". Pokrivam uglavnom Novi Sad i deo Vojvodine – objašnjava Florian.

Naš današnji sagovornik kaže da popravka liftova nije toliko teška koliko jeste saradnja sa ljudima.

- Najveći problem je besparica. Ljudi očekuju da obavite popravku za nerealno male pare, a neki bi želeli i besplatno. Mnogi su spremni da plate za popravku auta, a ne i za lift, a voze se u njemu svaki dan. To je jedan deo zgrade i stanari su suvlasnici. Pojedinci pružaju otpor kada treba raditi neke veće popravke, a, generalno, većina liftova je dosta stara. Srećom danas nema vandalizma na kabinama, a stariji liftovi su kvalitetni samo ih treba servisirati redovno. Nažalost, to nije slučaj sa liftovima koji su se ugrađivali od početka devedesetih. Zadnjih nekoliko godina već imamo liftove koji ispunjavaju evropske norme, ali njihov rok trajanja je oko 15 godina. Više nemate kvalitet kao nekada i to je nešto sa čime se stanari ne mogu pomiriti – iskren je Florian.


Obilazeći stambene zgrade u Novom Sadu ovaj majstor je doživeo razne dogodovštine.

- Postoji zgrada na Limanu u kojoj posle deset sati uveče jedan beskućnik pritisne stop dugme i spava u liftu do ujutru. Jednom se na Grbavici jedna baka zaglavila u kabini. Iako sam stigao u roku od nekoliko minuta, dvojica krupnih muškaraca su već razvaljivala vrata sa auto-dizalicom. Naravno, nisam se usudio da se raspravljam sa njima, ali ta vrata su tada oštećena. Česti su kvarovi prilikom selidbe, jer preopterete kabinu, ili skidaju vrata lifta. Kada su praznici, često se dešava da u alkoholisanom stanju uđe više ljudi u lift nego što je dozvoljeno, pa se zaglave. Prošli put sam pustio jednu grupu mladih koja je bila zaglavljena. Oni su prethodno izašli sa jedne žurke. Čim sam ih oslobodio odmah su se počeli fotografisati sa mobilnim telefonima ispred kabine i postavljati slike na društvene mreže. Ja nisam imao neprijatnosti, ali jednom kolegi se desilo da je išao na intervenciju, jer su se dva momka zaglavila u liftu nakon što su se potukli u kabini. Stariji stanari nas često zovu na kafu i budu veoma srdačni – priča Florian.

Hanak kaže da se u kabini putnicima ništa ne može dogoditi i da treba  na miru da sačekaju dežurnu ekipu koja uvek stigne u roku od petnaest minuta.

- Lift ako propadne ima mehanički sigurnosni uređaj za zaustavljanje lifta i takvi slučajevi se skoro i ne dešavaju. Takođe, postoje i odbojnici u oknu koji služe kao amortizeri u slučaju pada. U Novom Sadu je veliki procenat pregledanih liftova od strane nadležnih instituta i zato je bezbednost kod nas na višem nivou. Panika uglavnom hvata ljude koji nisu iz grada i uplaše se kada lift stane – objašnjava Florian.


Iako je tokom devedesetih živeo dve godine u Mađarskoj, a u jednom trenutku je dobio i zelenu kartu za Ameriku, sagovornik portala mojnovisad.com, odlučio je da se vrati u domovinu.

- Mogao sam pred početka bombardovanja otići za Sjedinjene države, ali nisam. Volim da živim u Srbiji, bez obzira na sve teškoće. Zadovoljan sam svojim poslom. Moja supruga Ildiko i ja se nadamo da će naše ćerke Žofija, Boglarka i Ester živeti ovde. Mi smo kao porodica, jedna od onih, koja neće emigrirati ako ne budemo morali. Nigde nije toliko bolje da bi vredelo otići – smatra Florian Hanak.

Tekst i fotografije: Aleksandar Jovanović

Oceni vest:
19
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Milutin

    pre 248 dana i 4 sata

    Zivot je kratak.Treba razmotriti sve opcije.

    Oceni komentar:
    0
    1
betanija bebe oktoberfest veternik Republički hidrometeorološki zavod novosadski oktoberfest elektrovojvodina Isključenje struje isključenje vode OK Vojvodina RHMZ porodilje novosadski sajam Vreme u Novom Sadu Vreme u Srbiji novosađani isključenja struje hladno pivo vremenska prognoza novosadska policija novosadsko porodilište pivo JKP Vodovod i kanalizacija bez struje servisne informacije novi sad bez vode gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević novorođenčad klinika za ginekologiju i akušerstvo telep