NOVOSAĐANI: Muzičkom terapijom do boljeg društva

U eri kiča i šunda, kada se muzički tonovi koriste da prizovu ono najprimitivnije i najgore u ljudskoj prirodi, odlučio je da upravo muzikom širi dobro među ljudima. Originalnim pristupom populariše kvalitetnu muziku među mladima i na taj način promoviše vrednosti poput prijateljstva, saosećanja, rada, iskrenosti i odgovornosti.

Predrag Đurić, zvani Tica, rođen je 1975. godine u Novom Sadu. Po obrazovanju je profesor fizičkog vaspitanja, ali je život posvetio muzici. Saradnik je nekoliko bendova i osnivač je udruženja Kreativni M kutak koje ima za cilj da deci približi muziku na jedan drugačiji način. Oženjen je i ima porodicu.

- Niko od mojih roditelja se nije bavio muzikom. Sestri su kupili gitaru, ali ona to nije koristila. Ja sam je čačkao, počeo polako da sviram i svidelo mi se. Tada sam imao šest godina i ta ljubav je opstala do danas – počinje svoju priču Predrag i nastavlja:

- Posle sam u osnovnoj školi svirao u folkloru, a imali smo i grupu koja se zvala Promaja, zahvaljuljući kojoj smo stigli i do Muzičkog tobogana. Bez niže muzičke nisam mogao nastaviti obrazovanje u srednjoj muzičkoj školi, pa sam upisao elektrotehničku, ali nastavio sam da sviram u bendovima. Dukeland smo činili nas trojica i svirali smo pesme od Eltona Džona i Gerija Mura. U jednom orkestru smo kombinovali rok, metal i starogradsku, jer je harmonikaš voleo narodnjake – priseća se Đurić sa osmehom na licu.

Pošto je voleo fizičku aktivnost, sagovornik portala mojnovisad.com upisao je studije na DIF-u. Redovno je trčao, trenirao kung-fu skoro osam godina i počeo da se interesuje za kinesku filozofiju. Međutim, privrženost prema gitari nije jenjavala.

- Jedne godine sam otišao u Egipat na pet meseci, da sviram u poznatom turističkom kompleksu. Sećam se da je putna torba bila puna knjiga, jer sam tamo pripremao završne ispite. Prva dva meseca su bila interesantna, međutim, tada sam se već zabavljao sa današnjom suprugom, a u to vreme internet nije bio toliko rasprostranjen i ja sam živeo za vikende kada smo razgovarali preko telefona. Iako sam voleo muziku, ubrzo sam shvatio da to nije moj život i da ne želim da ostarim svirajući po hotelima – kaže Đurić.

Po povratku, Tica se zaposlio u prodavnici muzičkih instrumenata. Ali, posao trgovca nije dozvoljavao da ispolji kreativni potencijal koji je postojao u njemu.

- Klinci su redovno dolazili u radnju po savete. Često sam im preporučio druge za časove muzičkog, ali su me bez obzira na to i dalje posećivali. Onda me je otac jednog deteta pozvao da mu održim čas, što sam prihvatio. Nakon tog prvog predavanja osećao sam se da sam nešto pametno uradio. Imao sam talenat da neke pesme skinem i pripremim. Dete je želelo neku pesmu da odsvira, ja sam mu to prikazao i video radost na njemu. Shvatio sam da me ispunjava ako mogu nekoga učiniti zadovoljnim – kaže Predrag.

Jednog dana, kada je već imao nekoliko redovnih đaka, Đurić je odlučio da promeni posao, a samim tim i život.

- Tada sam već imao porodicu. Došao sam kući i kazao supruzi da želim da napustim posao i da hoću da se usresredim na to da imam što više učenika gitare. Ona je to prihvatila i usledio je period nesigurnosti i teških trenutaka. Međutim, otvorile su se nove mogućnosti. Tada sam već svirao sa Tanjom Banjanin, usledila je i saradnja sa grupom Milaćopezo, ali i sa drugima – objašnjava Đurić.

Broj učenika se povećavao, a Tica je ubrzo iznajmio i prostor za časove. Pre osam godina registrovao je udruženje pod nazivom Kreativni M kutak.

- Kreativni, jer se muzici može priči drugačije. Mene je puno toga zanimalo, rok, metal, klasika, džez, ali i starogradska muzika. Deca kod mene već na prvom času sviraju. Stvorim atmosferu kao da smo bend. Sednemo nas petoro, ili šestoro, svako ima svoju želju i izaberemo koju ćemo pesmu prvo izvesti. Tako se klinci upoznaju sa raznim muzičkim pravcima, naravno i ja im podmetnemo neke hitove – kaže Predrag.

Ovakav način rada je pre svega namenjen deci koja se neće baviti profesionalno muzikom, a imaju mnoge druge vannastavne aktivnosti.

- U različitim periodima odrastanja kod dece se često javlja bes. Veliki je uticaj okoline, a i nemaština, koja je kod nas prisutna, to dodatno povećava. Kroz muziku se to može lepo kanalisati i na taj način dete se oslobađa agresivnosti. Ako to ne uradi tako, možda će nekoga udariti, ili će nešto demolirati. Ljudi su to prepoznali. Mališani kažu da im je lepo, žele da se vrate i to je već uspeh. Ako ih odvuče mobilni i internet onda je gotovo, teško da će izaći iz stana – rekao je Đurić.

Predrag smatra, da je ovaj način rada muzička terapija za sve koji su uključeni u ovaj proces, jer je pritisak roditelja, škole, ali i vanškolskih aktivnosti kao što je sport, takođe veliki na decu.

Hitovi kao što su “Smoke on the Water”, “Eye of the Tiger”, “Highway to Hell”, samo su mali deo njihovog repertoara. Tu su i popularne melodije filmske muzike iz crtanih filmova.

Zabavni program Kreativnog M kutka se sastoji od električne i akustične gitare i sviranja rok, pop i hevi metala. U okviru toga može se izabrati i muzičko opismenjavanje i pevanje, kao i rad na klasičnoj gitari. Polaznici mogu ići na oba, ili samo na jedno. Od prošle godine u rad udruženja su se uključili i profesori muzike, tako da postoji i mogućnost pripreme za polaganje u nižoj muzičkoj školi.

- Dolaze deca od šest i po godina do učenika drugog razreda srednje škole. Takođe, imamo i muzičko zabavište za najmlađe od tri do šest godina. Učestvujemo na mnogim festivalima, a organizujemo i humanitarne koncerte – kaže Predrag.

Potpuna sloboda i opuštena atmosfera stvorili su poseban ambijent u ovom udruženju.

- Sviramo popularne pesme. Nema ni ocena ni kažnjavanja. Svi pomažemo jedni drugima. Neko nije talentovan za instrument, ali voli to, i svira sa mnom, možda greši, ali oseća se dobro. Bitno je da se udari ton i oseti atmosfera. Muzika puno znači deci i doprinosi da budu dobri ljudi i đaci – završava svoju priču Novosađanin Predrag Đurić.

Tekst, video i fotografije: Aleksandar Jovanović