NOVOSAĐANI: Nađemo se kod Vuleta u Zmaj Jovinoj

NOVOSAĐANI: Nađemo se kod Vuleta u Zmaj Jovinoj

Bitna je ideja, početna volja, a sve ostalo je stvar mašte i interpretacije, tvrdi naš današnji sagovornik.

Vukašin Jovičić je po struci mašinski tehničar, rođen 1973. godine. Novi Sad mu je kuća i, kako kaže, ceo grad je njegov jer ga nikad nije delio na kvartove. Džimi Hendriks je pevao Freedom, that's what I want now, freedom, that's what I need now, freedom to live, freedom, so I can give... a Vule je svoju slobodu našao u Zmaj Jovinoj ulici gde je već sedam godina ulični prodavac pop-art nakita i suvenira. U senci Katedrale, pored kolportera Gorana, skoro svaki dan je na ulici. Stvara, dočekuje turiste, prodaje svoj kreativni izraz, sjedinjen s gradom, nerazdvojni je deo njegovog urbanog duha.

- Od kako sam završio srednju školu, uglavnom sam radio poslove u neposrednom kontaktu s ljudima, odnosno, sve se svodilo na komunikaciju. Nije mi dojadio rad s ljudima i ne mogu da zamislim sebe u fabrici ili kancelariji. Život je suviše kratak da bi se zarobio na jednom mestu. Volim svoj posao, a sve je krenulo iz hobija pred jedan Exit. Imao sam mogućnost da napravim neke artikle, pa sam probao da ih plasiram kroz uličnu prodaju. Kad sam video da mi taj vid prodaje i komunikacije leži, evo me i danas na početku Jovine ulice (smeh). To je digitalna štampa, a imam veliki izbor minđuša, magneta, slika velikih i manjih formata, nekad i bedževa. Primam i narudžbine. One nepristojne ponude tj. motive mogu da prihvatim jer sve ima svoju cenu, ali ne i javno da ih izlažem – uz osmeh je započeo priču Vule.



Saznali smo da je bilo i porudžbina koje nije prihvatio iz moralnih principa. Stariji, dobrostojeći bračni par je tražio Adija. Kad se Vule zapitao ko je to, oni su ljubazno rekli, "Pa, bože, naš Adolf Hitler". Za našeg sugrađanina ulična prodaja je zanimljiv posao, ali napominje da se, kao i svakom drugom radu, moraš posvetiti i raditi barem osam sati svaki dan da bi to imalo efekta i donelo rezultate. Upravo zbog toga Vule ima registrovanu firmu, plaća troškove i maksimalno je ozbiljan u takvom načinu rada.

- Mnogi me savetuje da mi ulična prodaja bude dodatni posao. Probao sam i to, ali se pokazalo kao neuspešno. Ljudi samo vide gotov proizvod, ali ne znaju koliko to zahteva vremena. Volim vreme koje uz muziku ili prijatelje potrošim na pravljenje nakita i kad naiđe taj period da nemam vremena za druge stvari. Meni je dan ispunjen kad ujutru pravim, popodne prodajem, a uveče si dam malo oduška jer ni fizički, ni psihički, ne bih izdržao ceo dan na ulici. Leto nije problem, ali zima jeste. Tada radim skraćeno (smeh). Kad osetim da se smrzavam, spakujem se i odem. I zimi može da bude odličan promet, samo kad bih izdržao napolju kao leti. Kupci me često sažaljivo pitaju da li od prodaje mogu da živim i daju mi savete kako da se maknem s ulice, ali na suptilan način im stavim do znanja da sam tu zato što to volim i što od ulične prodaje mogu da živim. Svaki dan upoznajem nove ljude. Neki su više dobri, neki manje, ali sve gledam kroz prizmu posla, pa tako i razgovaram. Ako žele nešto drugo da pričaju, opet sam tu (smeh) objasnio je ovaj Novosađanin.



Prema Vuletovim rečima, bitna je ideja, početna volja, a sve ostalo je stvar mašte i interpretacije. Za sada motive pronalazi na internetu, a još uvek se ne usuđuje da plasira neke svoje radove. Ograničen je s prostorom, pa i dalje nije ubacio priveske i ogrlice u ponudu, ali dodaje da bi na pojedinim motivima mogao da živi narednih deset godina. Iznenađuje ga što mladi ljudi tačno znaju šta kupuju i poznaju celu priču o bendu, stripu ili filmu čiji su motivi na nakitu. Tvrdi da u ljudima preovlađuje dobro, ali uvek ima ekstrema koji te iznenade kad progovore. Za njega su mladi super, ali "problematični" znaju da budu ljudi srednjih godina jer im je dosadno, traže mete na ulici, žele da se svađaju i raspravljaju, ali do sada nije podlegao tim iskušenjima.

- Na svu sreću dosta je manje takvih likova, nego ljudi zbog kojih volim da izađem i radim. U Novom Sadu imam stalne mušterije koje se redovno vraćaju i preovlađuju devojke. Sve je više turista u našem gradu, a pogotovo Kineza, Iranaca i drugih iz istočnih zemalja. Zahvalni su kupci. Svega tri komada magneta sa slikom kineskog piva Valter na kojem je Bata Živojinović sam prodao za dve godine, a otkad su se pojavili Kinezi ne mogu dovoljno da ih napravim (smeh). "Zombi turisti", kako mi zovemo strance s brodova, recimo, gledaju samo pravo, ne staju pored tezgi i retko nešto kupuju. Beograđani ne pitaju za cenu već prvo poskidaju šta im se sviđa, pa ih tek onda zanima iznos. I gosti iz unutrašnjosti zemlje, ali i oni iz regiona, zahvalni su kupci. Udarna sezona je od marta do Nove godine. Posle mogu komotno do Dana zaljubljenih da uzmem godišnji odmor (smeh) – čuli smo od Vukašina.


Kao prvi na udaru turista, Vule kaže da su uglavnom svi oduševljeni Novim Sadom. Najčešća pitanja su gde jesti i provesti se. Ima ljudi raznih fela i to ne samo gostiju, već i Novosađana. On tvrdi da je u Zmaj Jovinoj ulici "totalna opuštencija" i da ljudi nisu u žurbi. Ubeđen je da bi grad morao da poradi na turističkoj ponudi, da se ne svodi sve na iće i piće i da je Tvrđava kao turistički biser neiskorišćeni potencijal. Osim Tvrđave, turiste upućuje u Dunavski park i ustanove kulture ako su zainteresovani. Ubeđen je da će titula evropske prestonice kulture doprineti da nas poseti još više gostiju.

- Često me pitaju turisti zašto nema javnih česmi kao što su, recimo, "Četiri lava" u Karlovcima. Exit je manifestacija koja ne može da se poredi s ostatkom godine. Primetna je razlika u prometu, broju ljudi na ulicama, veselijoj energiji. Exit je za mene prilika da upoznam nove ljude, a nešto i zaradim. Volim ovaj grad i Zmaj Jovinu ulicu. Ljudi su ostarili, pa im je sve sad drugačije jer je logično da im je s 20 godina bilo sve zanimljivije. Razlika je što se pre govorilo nađemo se kod Miletića, a sad kod Vuleta (smeh). Bez obzira šta drugi kažu, grad ima šta da ponudi. Neka mestana koja smo navikli se gase, ali otvaraju se i nova. Sve je stvar volje, želje i ljudi s kojima se okružen, pa će ti biti pozitivno gde god da odeš. Kolporter Goran mi svakodnevno pravi društvo i mogu reći da nema njega, tog kioska i svih njih koji rade u njemu, posao bi mi bio mnogo dosadniji. Dok budem imao volje, snage i želje neću mrdati iz Jovine ulice, a svima bih poručio da budu svoji, veruju u sebe i da se vole jer ne kaže bez razloga Bajaga da nam je samo ljubav potrebna – zaključio je Vule, stari Detelinarac.



Tekst:
Dejan Ignjić
Foto: Aleksandar Jovanović

Oceni vest:
36
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan

bez struje NATO bombardovanje raspored sahrana novi sad novi sad isključenja struje klinika za ginekologiju i akušerstvo sahrane betanija jkp čistoća novosađani Vreme u Novom Sadu JKP Vodovod i kanalizacija Branka Bežanov novorođenčad isključenje vode JGSP "Novi Sad" srpsko narodno pozorište bebe Petrovaradin pozorište mladih novosadsko porodilište elektrovojvodina vremenska prognoza servisne informacije novi sad bez vode telep nacionalna služba za zapošljavanje Novosadski polumaraton Isključenje struje Republički hidrometeorološki zavod