NOVOSAĐANI: Naučnice koje smišljaju načine da hrana bude zdravija

NOVOSAĐANI: Naučnice koje smišljaju načine da hrana bude zdravija

Pred manifestaciju "Noć istraživača", koja će se u našem gradu održati 29. septembra, u rubrici "Novosađani" vam u poslednja dva meseca predstavljamo devet istraživačkih timova koje sačinjavaju naši sugrađani – vredni naučnici koji se bave temama i problemima od značaja za širu javnost.

Istraživačku grupu za bioaktivnu hranu čine pet koleginica sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu. To su dr Ljiljana Popović, vanredni profesor, dr Vesna Tumbas Šaponjac, vanredni profesor, dr Jelena Vulić, docent, Jelena Čakarević, istraživač pripravnik i Vanja Šeregelj, istraživač pripravnik.

Prema rečima profesorke Ljiljane Popović cilj njihovih istraživanja je da osmisle načine da hrana postane još zdravija, odnosno da bude funkcionalna.

- Funkcionalna hrana može biti bilo koja hrana, modifikovana hrana, ili komponenta u hrani, koja ima pozitivno fiziološko delovanje na ljudsko zdravlje i doprinosi smanjenju rizika od pojave bolesti. Ona pored osnovne nutritivne vrednosti sadrži sastojke koji poboljšavaju specifične funkcije organizma. Ove osobine omogućavaju upravo biološki aktivna jedinjenja. Dugoročno, funkcionalna hrana, svojim karakteristikama i uravnoteženim odnosom hranljivih materija i bioaktivnih jedinjenja pomaže u prevenciji razvoja bolesti – objašnjava dr Popović.

 

Ova istraživačka grupa se bavi inkapsulacijom ekstrakata različitih biljaka, naročito iz sekundarnih proizvoda industrije prerade voća i povrća, bogatih biološki aktivnim jedinjenjima, na proteinske nosače.

- U poređenju sa drugim jedinjenjima koji se koriste kao nosači (npr. ugljeni hidrati, lipidi) prednost proteina je što su potpuno zdravstveno bezbedni, imaju visoku nutritivnu vrednost, većina je lako svarljiva u gastrointestinalnom traktu, najčešće su lako i potpuno rastvorljivi i ne doprinose povećanju glikemijskog indeksa. Vezivanjem tj. inkapsulacijom bioaktivnih jedinjenja za proteinske nosače omogućava se olakšana primena i skladištenje, koncentrovanje i standardizacija bioaktivnih jedinjenja u gotovoj formulaciji. Na ovaj način dobijaju se praškaste aktivne komponente koje poseduju čitav niz povoljnih osobina za ljudsko zdravlje i njihovim jednostavnim dodavanjem mogu biti kreirani obogaćeni prehrambeni proizvodi (napici, peciva, jogurt, testenina...). Pokušavamo da praktično primenimo ono što je još davno Hipokrat rekao, "Vaša hrana treba da bude vaš lek, a vaši lekovi vaša hrana" - kaže Ljiljana.


Sagovornica portala mojnovisad.com objašnjava zašto se baš opredelila za istraživačku karijeru i određene teme.

- Tokom osnovnih studija naš rad je bio prepoznat od strane naših mentora i profesora na Tehnološkom fakultetu. Angažovanjem na nacionalnim projektima smo se „zarazili“ naukom i dobili mogućnost da ostanemo na fakultetu i gradimo istraživačku karijeru. Teme naših istraživanja su proizilazile iz aktuelnih problema prehrambene industrije, ali i trendova u naučnim istraživanjima u svetu – rekla je Popović.

Tema kojom se ova istraživačka grupa bavi veoma je popularna, što dokazuje veliki broj naučnih radova iz ove oblasti u svetskim naučnim časopisima, kao i citiranost tih radova.

- Mi smo u toku svetskih istraživanja, što se tiče informisanosti i praćenja tokova u ovoj oblasti, ali finansijski uslovi deluju ograničavajuće. Opremljenost stranih institucija je uglavnom bolja. Međutim, kvalitet istraživanja na našem fakultetu ne zaostaje što je svakako rezultat velikog entuzijazma i truda naših istraživača. Ovo potvrđuje i činjenica da je Univerzitet u Novom Sadu uspeo da postigne 105-150 mesto na Šangajskoj listi najboljih univerziteta u svetu, i to baš iz oblasti tehnologije hrane. Takođe, Tehnološki fakultet je na Univerzitetu u Novom Sadu na prvom mestu po broju objavljenih naučnih radova i zaposlenih istraživača – tvrdi dr Popović.


Što se tiče praktičnih primena i rezultata, naša sagovornica objašnjava da proces razvoja funkcionalnog proizvoda počinje sa ispitivanjem pogodnih izvora bioaktivnih jedinjenja, koji treba da budu lako dostupni i jeftini.

- Naša grupa je fokusirala svoja istraživanja na sekundarne proizvode, odnosno otpad iz industrije prerade voća i povrća kao što je trop (ljuske, semenke, pokožica, itd.) kao izvore bioaktivnih jedinjenja. Dosadašnja istraživanja su pokazala da su tropovi jabuka, cvekle, bobičastog voća i višanja bogati polifenolnim jedinjenjima. Takođe, neka bioaktivna jedinjenja su i obojena (antocijani, betalaini, karotenoidi), pa mogu da se koriste istovremeno i kao prirodne boje. Oni su posebno interesantni zbog trenda zamene veštačkih boja u prehrambenoj industriji, ali i dodatne vrednosti koju imaju, a to je njihova biološka aktivnost tj. pozitivno dejstvo na organizam. Nakon ekstrakcije odnosno izolovanja ovih jedinjenja iz prirodnih izvora razvili smo postupak inkapsulacije tj. prevođenja tečnih ekstrakata u praškaste njihovim nanošenjem na nosače, čime se omogućava njihova veća stabilnost, lakše rukovanje i primena u hrani. Kao nosače bioaktivnih molekula koristili smo proteine koji su takođe izolovani iz sekundarnih proizvoda prerade uljarica (pogače) – objašnjava Ljiljana.


Na taj način povećava se i nutritivna vrednost proizvoda, kao i ekonomičnost.

- U nastavku istraživanja želimo da ispitujemo različite prehrambene proizvode obogaćene ovako dobijenim bioaktivnim jedinjenjima. Ova istraživanja mogu pružiti mogućnost iskorišćenja industrijskog otpada i rešavanja ekološkog problema koji nastaje zbog njihovog nagomilavanja – kaže dr Popović.

Ova naučnica smatra da je lepo što ova istraživačka grupa svojim radom, prateći trendove u svetskoj nauci, doprinosi na neki način i razvoju naše privrede i, konačno, dobrobiti ovog društva.

- Takođe, radimo sa mladim ljudima i prenosimo im znanje i nova iskustva. Postoji mogućnost saradnje i uključivanja na međunarodne naučne projekte, a za bavljenje naukom od presudnog značaja su razmena iskustva, multidiciplinarna saradnja, kao i timski rad. Sredstva za materijalne troškove nacionalnih projekata su sve manja, a konkurencija veoma jaka kod evropskih fondova, ali mi ćemo svakako biti uporni i aktivni u prikupljanju finansijskih sredstava za nastavak naših istraživanja – odlučna je profesorka Popović.


Na pitanje šta im je najteže, odgovara da to uglavnom zaborave kad stignu do cilja, jer uz malo upornosti i intuicije uspevaju prevazići i finansijske i tehničke probleme.

- Budućim istraživačima možemo da poručimo da je poziv naučnika jedan od retkih koji pruža mogućnost ličnog usavršavanja i napredovanja ceo radni vek. Sa jedne strane je to i obavezujuće sa aspekta univerzitetskog profesora, dok sa druge strane i profesionalni i lični zahtevi istovremeno su zadovoljeni. Takođe, smatramo da je ipak najvažnija želja, talenat i ljubav prema nauci. Svakako, ukoliko uslovi nisu zadovoljavajući potrebna je veća upornost i intuicija. Sa godinama dolaze i znanje i iskustvo. Naučni rad je nepredvidiv, retko može biti unapred isplaniran pa su upornost, entuzijazam, kreativnost i strpljenje najvažnije osobine dobrog naučnog istraživača – kaže na kraju dr Ljiljana Popović.

Oceni vest:
11
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan

Spens servisne informacije novi sad novorođenčad Vreme u Novom Sadu odbojka novosadsko porodilište koncert godine 2017 elektrovojvodina vremenska prognoza horoskop novosađani novosađanin bebe Republički hidrometeorološki zavod bez struje Vreme u Srbiji bez vode RHMZ koncert trg slobode novi sad OK Vojvodina gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević Isključenje struje horoskopski znaci porodilje matična knjiga rođenih betanija novosadska policija klinika za ginekologiju i akušerstvo isključenja struje