Novosađani: Nema ko drugi da rešava naše probleme osim nas samih

Jovica Vukša kaže za sebe da je sanjar, grešni idealista i borac protiv vetrenjača. Ovaj otac dvoje dece po struci je inženjer zaštite životne sredine, a Novosađanima je poznat kao društveni aktivista koji je sa svojim prijateljima organizovao mnoge ekološke i humanitarne akcije, obnavljao vrtiće i time doprineo razvoju građanske svesti.

- Do jeseni prošle godine, radio sam osam godina kao taksi preduzetnik, ali leđa su mi popustila. Dok sam mesecima ležao u bolovima, obećao sam sebi da ću voleti život kada ozdravim. Kad sam stao na noge, zatvorio sam vrata taksija. Trenutno sam nezaposlen, ali vratio sam se studijama i zvršavam ih na Fakultetu tehničkih nauka. Želeo bih raditi u IT sektoru, i da pravim HOPA igrice. Čuo sam da se tu čoveku čak i plati za njegov trud i rad – priča Jovica Vukša za portal mojnovisad.com.

Naš sagovornik je došao u Novi Sad 1998. godine iz Sombora. Nakon odsluženog civilnog vojnog roka posvetio se studiranju, a tokom godina počeo se razvijati njegov društveni aktivizam.

- Upisao sam Višu tehničku školu (smer ekologija), posle sam nastavio studije na FTN-u. Tada nisam verovao da ću ostati ovde jer zelene ulice Sombora tokom studentskih dana nikad nisu napuštale moje misli. Ali, desio se Dunav i poslednje veče “nultog” Exita kada sam upoznao moju bolju, lepšu i jaču polovinu Svetlanu. Moj početak, i, nadam se, kraj. Valjda se zato vraćam stalno na obale Dunava sa akcijama, dugujem mu jer toliko toga mi je pružio. Iz  ljubavi sa Svetlanom se iznedrilo dvoje dece. Aleksa danas ima osam, a Lena četiri godine. Trudim se da imaju više ljubavi i pažnje nego što sam ja imao kao dete. Pošto sam odrastao bez oca, tek kada sam i sam postao roditelj, počeo sam da razmišljam o tome kakav svet moja deca nasleđuju od mene. Verujem da je tada krenula klica mog aktivizma. Svet u kojem sam odrastao bio je takav da sam u srednjoj školi svedočio na sudu protiv profesorice jer je tražila mito od moje majke. Tokom života prisustvovao sam korupciji mnogih institucija: carine, policije, zdravstva. Tokom taksiranja na ulici video sam da problemi oko nas opstaju i dalje. Ne želim takav svet da ostavim svojoj deci kada porastu. Nema ko drugi da rešava probleme naše generacije osim nas samih – kaže Vukša.

Ovaj mladi čovek smatra da ljudi mogu da se zatvore u svoj mikro-svet i da gledaju samo sebe i svoje porodice, ali problemi koje ignorišu sutra će sustići njihovu decu.  

- Naša deca će se nabosti na razbacane špriceve ispred osnovne škole (pronalazio sam ih), navijači će im prospeti zube jer ne navijaju za “pravi” klub, a na ulici će da ih pregazi neki novi Despot Vranić. Želim za svu decu da Novi Sad bude, Kopenhagen, Oslo ili Rejkjavik. Grad u kojem će se oni probiti svojim znanjem i ljudskim kvalitetima, a ne da ih pretekne tatin sin, ili neko sa partijskom knjižicom. U jednom trenutku krenuo sam sa pokušajem rešavanja problema. Prvo, naivno, preko omladine DS-a, a posle u omladinskoj organizaciji “VOOZ”. Danas sam osnivač i koordinator neformalne i apolitične grupe “Novi Sad ima srce”. Zadnje tri godine učestvovali smo u organizaciji najvećih ekoloških i brojnih humanitarnih akcija u Novom Sadu. Pomogli smo teško bolesnoj deci, obnavljali smo vrtiće, osnivali smo male bibliotekice, borili smo se protiv šovinizma i nepravde. Želim da verujem da smo ostavili traga jer smo pokazali  da ima nas kojima je stalo.

Trenutno organizujemo humanitarnu akciju “Igračkom do osmeha” na Baby Exitu, prikupljamo sredstva za Teodoru Milić – objašnjava Vukša.

On kaže da ga njegov društveni aktivizam definiše kao osobu. Ima svoju porodicu, deca su mu nasmejana i njemu je to dovoljno za sreću.

 - Prednost aktivizma je ta što upoznaš predivne ljude. Volim da se okružim sa osobama kojima nije teško da budu nesebični. Pored porodice, želim da ti ljudi budu moja realnost. Volim te kulturne i fine, koji svojim primerom pokazuju šta znači biti čovek. To je Ćazim, kolega taksi preduzetnik koji radi besplatno da bi sakupio pare za bolesnog drugara, to je energična ekipa “Fruškaća” koja rukama  i delom voli Frušku goru, to je Adrijana i najvrednija NS ekipa iz “Rileja”,  to je “NSBI” družina koja je lepo obeležila poslednji Dan planete Zemlje, plemenita ekipa iz “SPANS-a”, ljudine iz “2 minuta tišine”. Njihova dela su ta koja klešu kamen definicije šta je to biti Novosađanin – završava svoju priču Vukša.