NOVOSAĐANI: Novinarstvo u službi srećnog detinjstva

NOVOSAĐANI: Novinarstvo u službi srećnog detinjstva

Izabrala je profesiju u svetu medija, ali u onom njegovom najlepšem delu, koji je namenjen najmlađima. Najveći deo dosadašnje karijere provela je u najstarijem časopisu za decu u Srbiji i imala privilegiju da uči od najboljih. Kulturnu zaostavštinu naših velikih pesnika mališanima dočarava kroz kreativne radionice. U eri interneta i digitalnih tehnologija, zajedno sa saradnicima, promoviše papirno modelarstvo i deci kroz igru pomaže u razvoju motorike.

Tridesettrogodišnja Jelena Dopuđ po obrazovanju je diplomirani novinar, a studije je završila na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Volontiranje u redakciji lista za decu "Neven" je obeležilo njen novinarski život.

– Rad u redakciji "Nevena" nije bio klasično novinarstvo i nisu se pratili aktuelni događaji kao u informativi. Imala sam sreću da moj – sada, nažalost, pokojni – urednik bude Stevan Beljanski. Divan, pitomi, talentovani pisac i pesnik, koji me je pre svega gledao kao svoju ćerku, tako se prema meni i ophodio i naučio me svemu što danas znam. Nakon šest godina, kako sam prolazila sve novinarske lestvice, došla sam i do mesta urednika. On je uvek bio tu da me podrži, posavetuje, uvek me je bodrio i branio od svih i svakog i mogu slobodno da kažem da je on bio moj novinarski tata. Teško mi je pao njegov odlazak – počinje svoju priču Jelena.



Rad u listu za decu bilo je najlepše novinarsko iskustvo sagovornice portal mojnovisad.com jer ovim poslom se nije mogao baviti niko ko to stvarno nije voleo. Festivali za mališane, literarne sekcije, posete školama, druženje sa pesnicima i piscima za najmlađe, sve je to bio divan deo njenog novinarskog posla. 

– Sećam se da nisam mogla da dočekam svoj prvi broj, pa sam kao malo i nestrpljivo dete svakodnevno provirivala u prostorije štamparije "Dnevnika", da vidim kada će konačno biti odštampan. Tako je bilo svaki put, moj entuzijazam nikada nije utihnuo i svakom izdanju sam se jednako radovala. Miris tek odštampanog broja budio je sva moja kreativna čula. Moram da pomenem i omiljenog direktora Boru Volčevića koji je uvek podržavao nas mlade, beskrajno nam verovao, davao slobodu i uvek savetovao i štitio. Rad u "Nevenu" je bila pre svega privilegija – priseća se mlada novinarka.

Njenom uređivačkom radu je odato i priznanje od strane Društva novinara Vojvodine (DNV), dodelom nagrade "Dimitrije Frušić".



Velika ljubav prema "Nevenu" i kulturnoj baštini Čika Jove Zmaja navela je Jelenu da napiše ilustrovanu biografiju poznatog pesnika. Knjiga u izdanju DNV-a, na veliku radost i zadovoljstvo autorke, može se naći gotovo u svim školskim bibliotekama u Srbiji.

Međutim, naša današnja sagovornica se odlučila na još jedan hrabar potez i počela je da organizuje kreativne radionice za decu.

– Sve je počelo u "Nevenu" i mojim prvim radionicama na "Raspustilištu" i "Baby Exitu", gde sam imala svu slobodu predstavljanja našeg lista na tim manifestacijama. Deci je časopis i ljubav prema čitanju, kulturnoj zaostavštini našeg velikog Zmaja i Mike Antića, najbolje približiti kroz igru i neposredan kontakt. Mene je to činilo beskrajno srećnom, volela sam naročito te dve manifestacije, koje na radost sve naše dece i dalje postoje. Ne smem zaboraviti da pomenem i tradicionalnu međunarodnu manifestaciju "Festival dece pesnika" u Savinom Selu. Deca su najiskreniji kritičari, ako im se svidite oni će vam prići, igraće se sa vama, podeliće radost. Naš šareni štand je uvek bio prepun radoznalih mališana. Dečji osmeh je najveća nagrada za uloženi trud – objašnjava Jelena.



Radeći sa najmlađima nikad nije imala tremu, jer, kako kaže, i sama je jedno veliko dete pa joj sve bude jednako zanimljivo kao i njima.

– Klinci su prilično neposredni i uvek kažu ono što misle. Komentarišu vašu garderobu, frizuru, postavljaju lična pitanja. Sećam se jednog dečaka koga je mama svakodnevno dovodila na moje radionice i koji je plakao svaki put kada se završe, jer je želeo još da se igra. Posle drugog, trećeg puta, već je uredno seo u moje krilo, jer je smatrao da je to počasno mesto, želeo je da bude bitniji od drugih. Kad smo mu rekli da radionica više nema, toliko se rastužio i rasplakao da su i meni suze krenule od te njegove iskrene dečje emocije. Pitao je mamu da i mene povedu kući da se igramo i da mogu spavam u njegovom šatoru sobi i da će on upaliti neku posebnu lampu da se ja ne bojim mraka – priseća se Jelena sa osmehom na licu.

U međuvremeni stotine kreativnih radionica se nizalo u okviru mnoštva manifestacija i dečjih bazara. Sa saradnicima učestvovala je događajima kao što su svaki "Baby Exit", "Raspustilišta", a postali su redovni gosti i Novosadskog dečjeg kulturnog centra, Arene Cineplex, "Promenade" i dečjeg letnjeg kampa "Teatrilo". Takođe, rado su viđeni gosti i u vrtićima, osnovnim školama i produženim boravcima.



Međutim, nije se stalo na radionicama. Jelena i njeni saradnici iz "Nevena" odlučili su se i za stvaranje autorskih publikacija za razvoj grafomotorike.

– Sve je to plod jedne divne saradnje, kreativnosti i želje da deci ponudimo nešto što još uvek nema na našem tržištu. Moja Mašica, kako sam joj oduvek tepala, beskrajno talentovana ilustratorka za decu Maša Pavlović i moj dugogodišnji saradnik, nastavnik tehničkog Miroslav Paroškaj i ja smo zajedničkim snagama krenuli na ovaj nesiguran put. Pomoć nismo imali ni od koga, a slabo je bilo i razumevanja, mada smo mi tako nešto i očekivali, nikada nismo posustali u svojoj želji da najmlađima ponudimo nešto korisno, interaktivno i lepo. Iza našeg zajedničkog rada je mnošvo prelepih publikacija – kaže Jelena.

Tako su nastali naslovi kao što su "Papirno pozorište", "Moja papirna šuma", "Moj papirni ZOO vrt", "Moja papirna farma" ili "Kad porastem biću konstruktor", koji se detaljno mogu pogledati i na njihovom sajtu.


Deca treba da iseku figure iz ovih knjižica i da ih sastave kako bi se igrali sa njima. Na ovaj način dolazi do izražaja njihova kreativnost. Ujedno razvijaju preciznost, pravilnu upotrebu makaza, koordinaciju oko-ruka, povećavaju fond reči i jačaju svoje samopouzdanje.

– Naše seckalice kako ih mi zovemo stižu svuda i roditelji prepoznaju njihov kvalitet. Šalju nam fotografije kreacija i imaju potebu da nam se obrate što nas beskrajno raduje. Zainteresovati decu za nešto što je papirnog formata, a ne podrazmeva gledanje u telefon i tablet je ozbiljan poduhvat – zaključuje Novosađanka Jelena Dopuđ.

KONTAKT: Jelena i njeni saradnici uskoro pokreću svoj Instagram i Fejsbuk profil. Do tada, oni koju su zainteresovani za njihove kreativne radionice i publikacije, mogu da je kontaktiraju preko njenog ličnog profila ili mejla . Takođe, mogu je pozvati na broj telefona 065 54 165 54. 


Tekst:
Aleksandar Jovanović
Fotografije: Aleksandar Jovanović i privatna arhiva Jelene Dopuđ

Oceni vest:
8
2

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan