NOVOSAĐANI: Oko fotografa najbolje se vidi u pejzažima i apstrakcijama

Ovekovečuje najlepše trenutke svog, ali i tuđih života. Svoj poziv smatra magijom kojom beleži osećanja ljudi i time njihove uspomene čuva od zaborava.

Dorotea Santo rođena je u Kikindi 1992. godine. Posle srednje škole došla je na studije u Novi Sad gde je završila Visoku tehničku školu strukovnih studija, smer za primenjenu fotografiju i specijalizaciju za fotoilustratora. Ostala je da živi u glavnom gradu Vojvodine. Danas je zaposlena u jednoj digitalnoj štampariji, a pored toga bavi se umetničkom i komercijalnom fotografijom.

- Cela porodica je oduvek delom bila okrenuta ka umetnosti. Ja sam od malena imala afirmaciju prema fotografiji. Tokom Gimnazije odvojila sam pare za prvi ozbiljniji fotoaparat i počela da učim. Na fakultet sam stigla sa dobrim predznanjem i završila školovanje kao najbolja u nekoliko klasa. U početku sam slikala prijatelje, rođendane, životinje, a posle i portrete, prirodu, ali i modne bukove. Neke od svojih radova sam uspela da prodam galerijama, a neki su našli put i do porodičnih domova – kaže Santo.

Sagovornica portala mojnovisad.com bila je u prilici da putuje po svetu. Prilikom posete Njujorku uspela je da ovekoveči čuveni zalazak sunca “Manhattanhenge” koji se u tom gradu dešava samo dva puta godišnje.

- Sunce prilikom zalaska – na minut ili minut i po – bude tačno na sredini jedne od poprečnih ulica Menhetna i pojavi se između oblakodera. Najbolje se vidi iz dve tačke. Jedna je sa Long Ajlenda, odakle sam ja fotografisala, a druga je sa strane Džerzija. Smatram da mi je to jedna od najboljih fotografija – objašnjava Dorotea i nastavlja:

- Planiram još da putujem, jer kad nađem spontanu inspiraciju na nekom novom mestu to mi pruža posebno iskustvo. Kad stignem kući slegnu mi utisci i počnem da analiziram fotke i da krtikujem sebe. Ali što duže gledam slike tako mi se vraćaju emocije i fotografija povrati svoju vrednost – kaže Dorotea.

Iako odvoljena od roditelja koji žive u Kikindi i od starije sestre koja završava doktorat u Italiji, ova mlada devojka se uspela snaći sama u Novom Sadu. Trenutno je zaposlena u jednoj štampariji gde radi grafičku pripremu, doradu i štampu. U slobodno vreme bavi se komercijalnim fotografisanjem.

- Volela bih više da se posvetim pejzažima i apstrakcijama sa kojima sam se bavila na početku, jer u tome vidim najveću ljubav u ovoj umetnosti. Tu se vidi oko fotografa, vizuelno šta vidi, kako kadrira i kako može da izvuče boje. Nažalost, zbog svakodnevnih poslova nisam tome dovoljno posvećena – rekla je Santo.

Dorotea društvene mreže koristi redovno i njene slike se mogu naći na Fejsbuk stranici "Dorotea Santo Photography" i na Instagramu. Zainteresovani je najčešće kontaktiraju preko interneta kako bi kupili konkretnu fotografiju, ili da je angažuju za neki događaj.

- Takođe, volim da radim portrete, ali iz perspektive osobe koju fotografišem i zato pristupam portretisanju sa psihološke strane. Tako je na Fejsbuku pod nazivom "Set Me Free" nastale serija slika uz popratni tekst. Pre fotografisanja razgovarala sam sa modelima, koji su obični ljudi, i oni su izneli svoje brige ili društvene stavove. Cilj mi je bio da izrazim njihovu ličnost, jer svako je bio poseban na svoj način. Jedna devojka je bila posebno interesantna zbog pirsinga, tetovaža, boje kose i stila oblačenja. Ona je bila veoma draga i mila osoba iako je izgledala buntovno. Njen umetnički hir je stajao iza tih spoljašnjih obeležja, a to sam i želela da prikažem – kaže Santo.

Zbog ekspanzije fototografije i fotoaparata smatra da je danas teško videti razliku između profesionalnih i amaterskih radova.

- Niko sebe ne može nazvati profesionalcem, jer čovekova dela govore mnogo i posle njegovog života i tek tada može da se da takva ocena. Zato sebe ne smatram profesionalcem, ali ne mogu ni zamisliti da otputujem negde, a da ne ponesem fotoaparat – napominje naša sagovornica.

Uverena je da male sitnice određuju čovekov put koji se ne može ni znati ni planirati.

 - Imam želje i snove, ali ne i konkretne planove. Želela bih svoj studio i da mogu živeti samo od fotografije. Mnogo znači raditi i komercijalne događaje, jer beležite tuđa osećanja i uvek je čast kada neko vas odabere za to. Ali, volela bih više slobodnog vremena i mogućnost da radim za svoju dušu ono što me najviše ispunjava – završava svoju priču Dorotea.

Tekst: Aleksandar Jovanović
Fotografije: Dorotea Santo