NOVOSAĐANI: Pripremu za porođaj uz njenu posvećenost i osmeh pamte generacije trudnica

Kroz njene "ruke" prolaze nebrojene Novosađanke u drugom stanju, koje upućuje u sve bitno što ih čeka u majčinstvu. Ona ih ohrabruje, razbija im strahove i pomaže da ovaj lep, ali ne uvek i lak period u životu žene, prođe što bezbrižnije Ona je jedna od omiljenih visokostrukovnih medicinskih sestara koje rade u čuvenoj Školi za trudnice pri novosadskom Domu zdravlja. Zbog njene izuzetne posvećenosti i strpljenja s kojim nešto objašnjava i po nekoliko puta, uliva bezgranično poverenje budućih majki i očeva.

Tatjana Olear Gaćeša rođena je 1973. godine u Novom Sadu. Završila je Visokostrukovnu medicinsku školu u Beogradu, smer za babice. Već nakon srednje škole  počela je da radi patronažu, kao babica. U Domu zdravlja "Jovan Jovanović Zmaj", u ulici Zmaj Ognjena Vuka, radi od 1997. godine, a predavač u njihovoj Školici za trudnice je od 2005. godine. Takođe drži predavanja u školici "Bebac Startup Centar", a porodiljama pomaže i privatno, po pozivu. Majka je dvadesetogodišnjem Ivanu i jedna je od posebno cenjenih i dragih osoba trudnicama u našem gradu.

– Primećujem da sve više trudnica dolazi u školicu, pretpostavljam zbog toga što jedna drugoj prenose pozitivna iskustva. Ovde se, između ostalog, i druže, a i ima i ko da ih sluša. Međutim, rekla bih i to da su one preplašenije u odnosu na neke ranije godine, jer je savremeno doba donelo da se boje fiziologije. Internet je doprineo tome da su previše informisane, a neretko su te informacije polutačne ili netačne – kaže Tanja.

Kako zapaža sagovornica portala Moj Novi Sad, prosek godina trudnica danas je prilično porastao u odnosu na ranije, pa je tako prosečna trudnica ima oko 34, 35 godina, dok su ranije dominirale one do 30 godina. Od 15 žena u grupi, u proseku bude svega četiri ili pet koje su mlađe od 30. Najviše dolaze prvorotke, ali ima i ostalih, pa je Tanja imala čak i petorotku, koja nikad pre nije pohađala ovakvu školicu.

U "Bepcu", pak, naša sagovornica drži predavanja za tate, na koje oni ipak dolaze zajedno sa suprugama, pa smo je pitali koji su najveći strahovi budućih mama, a koji budućih tata.

– Mislim da se žene najviše boje bola pri porođaju, ali im je i dojenje slaba tačka. A rekla bih da se tate najviše boje kakve će im žene biti posle porođaja, kao i to koliko će im se život promeniti kad se dete rodi. Takođe, tate je strah od nespavanja koje ih čeka. No, mislim da su današnji očevi odlični, jer žele da učestvuju u svemu – kroz smeh priča jedna od omiljenih novosadskih patronažnih sestara.

Ipak, iako ističe značaj tatinog učešća u svemu oko bebe, ona smatra da je bolje da očevi ne prisustvuju samom porođaju, sem u slučaju porođaja sa epiduralom, jer nisu psihički spremni na to.

Naglašava važnost ovakvih edukacija jer razbijaju strahove, daju se prave informacije i malo se doprinosi opuštanju. Takođe, ona veruje u to da je trudnicama koje su prošle neku od školica znatno lakše u porodilištu, jer im je već dosta stvari poznato, a i da je osoblju Betanije jednostavnije sa takvim porodiljama. Naša popularna sugrađanka nedavno je bila i u prilici da održi školicu jednom bračnom paru u njihovom domu i smatra to vrlo pozitivnim iskustvom.

Naravno, tokom njenog dugogodišnjeg rada sa trudnicama, bilo je i dosta anegdota, pa je sa našim čitaocima podelila neke od najzanimljivijih.

– Jednom prilikom je trudnica, na času gde smo obrađivali kupanje bebe, pitala kako će upaliti termometar u kadici. Gomila njih je, dok je u drugom stanju, prilično zaboravna, pa mi prepričavaju kako su gurale prljavo posuđe u frižider ili pobrkale ulice u kojima stanuju – priseća se Tanja i dodaje da je ispala sjajna fora kad je jedna trudnica naterala muža da nakupuju gomilu stvari, koje su jedva stale u njihov pikap, a "vadila" se na to da je "Tanja tako rekla", što je muž bez ijedne reči ispoštovao. Naravno, naša sagovornica nikad ne predlaže da se bespotrebno kupuje, ali je ovo bio odličan izgovor za izdašniji šoping.

Olear zaključuje da u školicu za trudnice dolaze žene iz svih obrazovnih, poslovnih i društvenih sfera i da su tu sve iste.

Posebno je lepo što puno grupa ostaje kompaktno i nakon porođaja, prave Vajber grupe i nastavljaju da se druže i razmenjuju iskustva, od grčića i zubića, preko vrtića, pa do škole, te postoji više grupica malih drugara koji se poznaju još iz maminih stomaka, dok najstarija deca čije mame je podučavala Tanja sada imaju 14 godina.

Po svemu sudeći, nastaviće da se nižu i nove generacije kojima će Tanjina reč, stručnost i toplina olakšati drugo stanje i ostati u najlepšoj uspomeni.