NOVOSAĐANI: Problemi se najefikasnije rešavaju ako se napravi dobar temelj

Pred manifetaciju "Noć istraživača", koja će se ove godine održati 30. septembra, u rubrici "Novosađani" predstavljamo vam desetoro naših sugrađana – cool naučnika i naučnica, koji će nam pomoći da razbijemo stereotip da se naukom bave samo "dosadni štreberi", čiji se ceo život svodi na rad u laboratoriji, obavezno nose naočare s velikom dipotrijom i hodaju pogrbljeno. Ali istina je, uglavnom, potpuno drugačija…

Stevan Armaković rođen je septembra 1985. godine u Sremskoj Mitrovici, gde završava i nižu muzičku školu "Petar Krančević", instrument klarinet. Osnovne studije fizike upisuje 2004. godine i, s prosekom preko 9, završava ih u roku.

Tokom studija dao je značajan doprinos popularizaciji fizike i Fakulteta, učestvujući u organizaciji izložbe povodom aktivnosti u CERN-u. Takođe, tim povodom je samostalno napravio i administrirao veb sajt koji je bio deo zvaničnog veb sajta Fakulteta. Doktorske studije završio je 2014. godine. Član je Društva fizičara Srbije i Društva za istraživanje materijala Srbije.

U slobodno vreme svira gitaru i klarinet, komponuje muziku. Aktivno se bavi aikidom od 2010. godine. Obožava životinje, ima mnogo ljubimaca: zebice, zlatnu ribicu, mačku i njene mačiće…Svojevremeno, imao je čak 5 hrčkova u sobi (mužjak i ženka, i njihovi mladunci). Član je udruženja "Čuvari kampusa Univerziteta u Novom Sadu". Trenutno piše naučno-fantastični roman. Odan je podanik svojoj ženi i sinu Filipu. :)
 

Šta je cool?

- Cool je to što definicija reči “cool” nije jedinstvena. Ono što je jednoj osobi “cool” drugoj osobi može biti “smor”, “thumbs down” ili “dislike”. Takođe je cool što svako “coolira” na svoj način. U svakom slučaju, za mene je cool spoj više zanimljivih i neuobičajenih osobina ili aktivnosti, bitno je da ima neku dobru poruku.

Nauka kojom se baviš, ukratko...

- Nauka kojom se bavim je teorijska fizika. Najviše me interesuju molekuli i nanostrukture, a da bih o njima saznao što više, koristim kompjuterske simulacije. U mom slučaju to znači da ću za apsolutno svaki kompjuter u svom okruženju pronaći način da ga maksimalno iskoristim.

Hobi kojim se baviš...

- Hobi kojim se bavim je Aikido. Ova veština je umetnost usklađivanja i to ne samo sa partnerom sa kojim se vežba, nego sa svim ostalim dejstvima u okruženju. Principi Aikidoa su primenljivi u apsolutno svim aspektima života i zato je Aikido davno prestao da mi bude hobi. Mogu slobodno da kažem da je Aikido za mene način života.

Tačka spoja nauke i hobija...

- I u nauci i u Aikidou problemi se najefikasnije rešavaju ako se napravi dobar temelj. U nauci jak temelj predstavlja dobar teorijski opis ili dobra eksperimentalna postavka, dok u Aikidou jak temelj predstavljaju dobro uvežbani osnovni principi na kojima zasnivaju tehnike. Jak temelj u kombinaciji sa vrednim radom (ili vežbanjem) omogućuje da se i naizgled krajnje komplikovana dejstva izbalansiraju sa minimalnim korišćenjem snage.

Život postoji i izvan Laboratorije, zar ne?

- Život postoji izvan laboratorije, ali ne postoji bez eksperimentisanja. Ceo život je eksperimentisanje i dovođenje sebe u neke nove situacije i neistražene teritorije

Poruka u susret "Noći istraživača"...

- Bilo da ste u laboratoriji ili ne, ništa vas ne može sprečiti da eksperimentišete i negujete svoj istraživački duh.