NOVOSAĐANI: Rad sa decom pruža mi ljubav i energiju

Pronašla je sebe u svetu kulture i umetnosti. Talenat, iskustvo i znanje danas koristi za razvijanje kreativnosti, mašte i samopouzdanja kod najmlađih. U radu sa decom ponovo proživljava detinjstvo i crpi snagu za suočavanje sa svakodnevnim životnim poteškoćama.

Neda Danilović rođena je 1976. godine u Vrbasu. Diplomirala je na Departmanu za glumu na Akademiji na Cetinju. Jedno vreme je radila u Dečjem pozorištu u Subotici, a pre deset godina se doselila u Novi Sad. Trenutno je zaposlena kao glumica u Pozorištu mladih. Osnivač je škole mjuzikla "Pozorištanci". Udata je i majka je devetogodišnjeg Alekse i četvorogodišnjeg Mihajla.

- U mojoj porodici nije bilo profesionalnih umetnika i iznenadili su se mojim izborom profesije. Očekivali su da, kao odličan učenik, upišem neki tehnički fakultet ili jezike. Ali dugo sam se bavila recitatorskom sekcijom, a tu su se nizale pobede na republičkom nivou i kada sam ušla u te vode i postigla neke rezultate, prirodno sam se usmerila na tu stranu. Otišla sam na Cetinje spremna da studiram i upisala sam glumu kod profesora Bore Stjepanovića 1997. godine. Bila sam uporna i istrajala u svojoj želji i ponosna sam na sebe zbog toga – počinje svoju priču Neda.

Neposredno pre raspada Državne zajednice Srbije i Crne Gore, sagovornica portala Mojnovisad.com se vratila u Vojvodinu i zaposlila se kao glumica u subotičkom Dečjem pozorištu.

- Prve susrete sa decom imala sam u pozorištu na Cetinju i u Nikšiću. Međutim, u Subotici je bilo mnogo intenzivnije. U toku jedne godine imali smo od četiri do pet premijera. To je bio dobar trening i značajno iskustvo za mene – priseća se Danilović.

Pre devet godina doselila se sa porodicom u Novi Sad i počela da radi u Pozorištu mladih.

- Još pri kraju studija nam je profesor Stjepanović dao svoj plan i program rada male školice glume. To je bilo nešto što je on osmislio, kao radionicu koja bi se mogla voditi sa decom, a kao vrsta zanata koji bi nam pružao mogućnost snalaženja, kako finansijkog, tako i stručnog, jer već tada su bila turbulentna vremena i bilo je teško naći stalni angažman – objašnjava Neda.

Pre tri godine Danilović je dobila poziv od poznatog pedagoga Snežane Golić, da radi sa njenim muzičko plesnim teatrom "Iskrice i munje".

- Tamo su deca kroz ples, pevanje i glumu razvijala svoje veštine adekvatno svom uzrastu uz nadzor stručnih pedagoga. To je bio rad sa decom od pet do sedam godina. Pošto se ukazala potreba, pre mesec dana osnovala sam svoju školu mjuzikla "Pozorištanci". Ova škola je proizašla iz "Iskrica i munja" i bavi se školskim uzrastom, koji zahteva drugačiji pristup, ali u okvirima pedagogije, kroz umetnost. Prioriteno se bavimo scenskim pokretom, pevanjem i glumom. Cilj je razvoj svih sposobnosti koji su važni za taj uzrast, kao što su, kordinacija, koncentracija, razvijanje ritmičnosti, muzikalnosti, ali i samopouzdanja. Važno je da deca shvate da nije bauk pogrešiti i da će iz toga nešto naučiti, i da ne treba težiti perfekcionizmu, a to nameće okolina, već treba težiti svom maksimumu – kaže Neda.

Tokom rada sa decom obraća se pažnja na njihovu individualnost i prati se njihov razvoj. Najmlađi treba da osete koliki je njihov doprinos grupi.

- Istovremeno uče kolektivnu odgovornost koja je značajna na sceni i zarad poštovanja prema kolegama spremni su da pruže podršku jedni drugima, ali i da snose odgovornost za sve što se dešava u okviru predstave. Trudimo se da sve ostane zabavno, ali da forma časa bude ispoštovana. Imamo redovne probe dva puta nedeljno u svečanoj sali elektrotehničke škole. Pripremamo jednu predstavu godišnje, ali nameravamo da učestvujemo na manifestacijama i takmičenjima – objašnjava naša sagovornica.

Škola trenutno radi sa dvadesetak polaznika, a prisutna je i na društvenim mrežama. Deca uglavnom dolaze zbog podizanja samopouzdanja i razvijanja socijalnih veština.

- Važno je da se dete ne stidi svog tela. Takođe i puštanja glasa, jer pola njih nikad nije zapevalo javno i njima je to nešto strano, ali će naučiti da je to predivno i zabavno. Shvatiće da čak i oni koji nemaju apsolutno sluha, da mogu da propevaju i da se sve može naučiti. Postižemo rezultate i deca nam ukazuju neverovatno poverenje i daju nam često neverovatne informacije, pa se roditelji posle češkaju po glavi kada shvate šta su izgovorili pred njima – priča Neda sa osmehom na licu i nastavlja:

- Uvek naglašavam da je jedan procenat talenat, a ostalo je rad i to stalno potenciram. Ima talentovane dece koja su rođena za scenu. Njima govorim da se ne smeju zadovoljiti, već da konstantno moraju da rade na sebi – kaže Danilović.

Novosađani su nedavno mogli da u Pozorištu mladih prisustvuju predstavi "Zašto da kvarimo dan?" u izvođenju članova škole mjuzikla "Pozorištanci". Prepuna mala sala i aplauz publike govorili su dovoljno o umeću onih na sceni.

- U toj predstavi radila sam sa muzičkim pedagogom Vericom Pejić, pedagogom Snežanom Golić i koreografom Majom Mudrić. Muziku je pisao Miroslav Geletić, tekst Sandra Vujević i ja. Tim su još sačinjavali pedagog scenskog pokreta Frosina Dimovska i muzički pedagog Isidora Vlček – priča Neda.

Na kraju dobro obavljenog posla uvek ostaje osećaj satisfakcije.

- Bez obzira na poteškoće sa kojima se svi susrećemo u svakodnevnom životu, kada radim sa decom uvek me zapljusne ogromna količina bezuslovne energije i ljubavi. To je nešto što mi ispuni dan. Neprocenjivo je biti deo nečijeg sazrevanja i odrastanja. To je revitalizacija vaše energije, kao da ponovo prolazite kroz detinjstvo – završava svoju priču Neda Danilović.

Tekst i fotografije: Aleksandar Jovanović