Novosađani: Raj je tamo gde ga sami napravimo

Za Slavojku Nikolić ne postoji san koji ne može da se ostvari. Ukoliko, kako ona veli, san smestimo u realnost, u aktuelne okolnosti i mogućnosti, onda i sve želje i planove možemo da pretočimo u stvarnost. Samo je potrebno mnogo želeti, hteti, umeti i isključiti neodlučnost i lenjost.

Slavojka Nikolić rođena je 1978. godine u Bosni, u Doboju. Deo detinjstva provela je i u Zagrebu, da bi već dobro poznata dešavanja u regionu, njenu porodicu i nju 1991. dovele u Novi Sad i Ledince. U Novom Sadu je završila i Visoku školu strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, kako bi radni vek posvetila onima koje najviše voli – deci. U vojvođanskoj prestonici se i udala i osnovala porodicu, na koju je izuzetno ponosna.

- Nažalost, u ovoj profeseji nisam baš mogla da se potvrdim, da pokažem sve ono što sam želela u radu sa decom. Godinu dana sam radila u privatnom vrtiću i zaista sam uživala. Nakon toga sam zatrudnela i kada sam, nakon porodiljskog, htela da se vratim, to više nije bilo moguće. Posebno sam htela da radim u državnom vrtiću. Konkurisala sam stalno, ali definitivno, za tako nešto su potrebne i veze – kaže Slavojka Nikolić.

No, to je nije udaljilo od dece. Nakon ćerke Elene, njen život obogatio je i sin Aleksa, a za sve to vreme dok je njih odgajala, radila je i u prodavnicama bebi, ili dečje opreme. Uz sve to, uvek je pomagala, a i dalje to čini i organizuje razne akcije i priprema poklončiće za decu.

- Da, i život i karijera su mi se uvek vrteli oko najmlađih, jer sam tako želela i jedino sam se u svemu tome osećala ispunjeno – ističe ova Novosađanka bosanske krvi i nastavlja: - Osim rada sa decom imala sam još jedan san. Od malih nogu sam često ulazila kod mame u kuhinju, uvek me je zanimalo da mutim, mesim, kuvam, a u drugoj polovini osnovne škole sam napravila i prvi kolač. Ideja da malo ozbiljnije razvijem taj hobi i veliku ljubav prema kuvanju, posebno prema pravljenju torti i kolača, uvek je tinjala negde u meni. Međutim, u životu uvek moramo osetiti trenutak, on prosto dođe i tada je pravo vreme za ostvarenje naših snova. Samo ne smemo odustati. Nisam želela da taj hobi pretvorim u neki veliki biznis, mada ko zna šta nam nosi svaki novi dan. Moja je namera bila da sačuvam posao, a da se u slobodno vreme bavim pravljenjem kolača i torti. I tako je i krenulo. Korak po korak, prvo je to bilo za porodicu, prijatelje, a kako je preporuka onih koji su probali najbolja reklama, tako su i interesovanja mušterija rasle. Imala sam podršku najbližih u svakom smislu, na početku i u alatima, opremi, ali i toplu reč ohrabrenja. Podrška okruženja je važna, ali da se razumemo, ukoliko sami ne verujemo u sebe, onda džaba sve. Najvažnije je da imamo stabilan san ispred sebe, da nam je pri srcu, da hoćemo, ali i da pre svega umemo. Da smo to mi – ističe Slavojka.

Danas uživa u svakom trenutku stvaranja novih ukusa, ali i kreiranja izgleda torti, kolača, medenjaka i ostalih delicija, a sve po želji najmlađih.

- Ima tu i nešto starijih slavljenika, ali uglavnom se sve vrti oko dece, što me još više ispunjavanja. Njihove zadovoljne poglede i osmehe, kada im na rođendane donesem torte i slatkiše, ne može ništa da zameni. Odmah zaboravim neprospavane noći, noge više nisu teške i spremna sam da idem dalje. A želim da napredujem, da možda prođem i neke specijalne kurseve. Stalno na internetu tražim nove ideje, tutorijale, osluškujem, učim. Ako samo jedan dan stojite u mestu i ne radite na sebi, vrlo brzo sve može da stane – veli Slavojka Nikolić, koja je, u skladu sa željom da se razvija i predstavi drugima, napravila i Fejsbuk stranicu "Kutak za užitak" (njene delicije možete pogledati OVDE).

Ona se ujedno nada da njen i primer mnogih drugih žena, može da pokrene i ostale, koji su bez posla, ili uz postojeći posao žele da ozbiljno razviju neki hobi.

- Posla uvek ima, posebno ako nešto voliš. Mislim da su danas veći problem lenjost i neodlučnost, nego mogućnosti. Naravno, ne može bez ulaganja, ali može se i mora početi od nule. Moraš biti istrajan. Ako imaš san, realan, ne može da se ne ostvari. Kako kaže ona mudra, "ne možeš stići samo tamo gde nisi krenuo".

I, na kraju, Slavojka ističe da gotovo u svaki rad uključuje i sina i ćerku. Oni je savetuju, pomažu joj, te im tako im razvija kreativnost i razmišljanje. Kako tvrdi, oni su i njeni najkompetetniji kritičari, jer najbolje znaju šta njihovi vršnjaci žele. A kada ugrabi slobodnog vremena onda porodično stvara raj kod bake i deke u Ledincima i tamo odmara u prirodi sa suprugom i decom.

- Raj je tamo gde ga mi napravimo. Sami moramo da učinimo život slađim – zaključuje Slavojka Nikolić.