NOVOSAĐANI: Šareni svet jednog klovna

NOVOSAĐANI: Šareni svet jednog klovna

Novosađani ga dobro znaju još iz dana kada je u Zmaj Jovinoj ulici, uveseljavao decu praveći od balona sve moguće (i nemoguće!) oblike. Sada je jedan od najdražih klovnova ne samo našeg grada nego i brojnih gradova širom Srbije.

Stole Milić, poznatiji kao Stole Žbun, na svet je došao je 1. aprila 1977. godine. Kako kaže, rođen je naopačke ("Odmah sam seo") a izgleda da ga je datum rođenja zauvek obeležio kao osobu od šale i smeha. Odrastao je u Novom Sadu a tu i završio trogodišnju srednju školu, u kojoj je učio za krojača. Njegova karijera počela je u maminom salonu da bi ubrzo postao ponosni vlasnik sopstvenog.

- Već posle pola godine sam krenuo na praksu kod mame u njen krojački salon. Počeo sam da šijem, da radim prepravke, pravio sam kape i druge stvari. Uspevalo mi je da sve to prodam, tako da sam shvatio da stvarno mogu da napravim dobru priču od krojačkog zanata. Tu sam neko vreme radio, a onda sam uspeo da dobijem bespovratni kredit od Nacionalne službe za zapošljavanje i tako pokrenuo salon na svoje ime – započinje svoju priču naš sagovornik.


Brzo je shvatio da mu nije isplativo da šije svakodnevnu garderobu jer se ona mogla kupiti prilično jeftino po buticima. Trend šivenja znatno je opao, većinom su tražene maturske haljine i garderoba za svečane prilike, ali on nije želeo time da se bavi.

- Ja sam želeo da napravim svoj šareni umetnički svet. Tada sam krenuo da radim maskote, kostime za predstave, scenografije i ostale interesantne stvari koje su se meni sviđale. Svakakvim sam se kreativnim stvarima bavio u međuvremenu i onda je došao prvi Exit. Napravio sam majice koje sam ručno oslikavao sa Domestosom i tekstilnim bojama i to je bilo super jer sam sedeo i crtao šta god mi je palo na pamet i jednostavno to prenosio na majice. Bile su drugačije i lepe i to mi se svidelo da radim. A uspevao sam dobro i da ih prodam po kampovima – zadovoljno se seća Stole.


Nakon što se oženio, sa suprugom Tanjom pokrenuo je zajednički posao. Pravili su dukseve i majice sa motivima crteža dece do dve godine.

- To je bilo jako lepo, totalno drugačije. Svašta smo pravili. Ali onda mi je jednog dana sve to dosadilo. Nisam više mogao noćima da sedim i šijem. Stalno sam provodio vreme u salonu, nisam imao vremena nigde da idem i zato sam odlučio da nađem nešto drugo čime ću se baviti u životu. Želeo sam da se zezam ceo život i da me plaćaju za to.

Mnogi bi rekli da je nemoguće tako živeti, ali oni nisu upoznali Stoleta. Naš sagovornik prepričava kako je pronašao način da živi život koji sanja.

- Ne umem da pevam, ne umem da plešem, nisam baš bio spreman puno da vežbam za mađioničara... i onda sam shvatio da sam rođen da budem klovn. Imam spretne ruke pa sam uzeo da pravim balone. Našao sam modele na Jutjubu i učio da kreiram razne oblike. U početku sam razmišljao kako da počnem, bio sam malo stidljiv i imao sam tremu pred ljudima.


Počeo je u centru grada gde je ubrzo postao prepoznatljivo lice. Svojim prisustvom uveseljavao je kako mališane tako i odrasle. Za portal Moj Novi Sad objašnjava kako je prevazišao tremu.

- Stidljivo sam počinjao ali kada bi se deca okupila sve bih zaboravio. Smišljao sam sve više šala i fora kako bi ih zabavio i približio im se. Tako sam postajao jedan od njihovih drugara.

Dodaje i da je neprijatne susrete sa komunalnom policijom uspevao nekako da okrene na šalu.

- Bili su uporni kako nemam dozvolu i džabe je meni bilo da im objašnjavam kako sam tu da bih napravio nešto lepo i oraspoložio ljude. Onda sam ih namerno izazivao da me jure, stao bih na sred ulice i počeo da vičem "Tuku klovna, tuku klovna!!!". Ljudi su se okretali, ostavljali svoje kafe i ustajali iz bašti kafića. Onda ovi odustanu i odu. To je dokaz da sam ja prosto bio potreban tu.


Nakon centra grada počeo je da posećuje "Baby Exit" i "Zmajeve dečije igre" a onda i razne manifestacije širom Srbije. Sada je nezaobilazna karika i važan deo tima poznate novosadske grupe animatora. Prepričao nam je kako je do toga došlo.

- Moja starija ćerka se 2013. godine pridružila "Haos animatorima", odnosno kod njih krenula da uči vilinski ples. Onda mi je jednog dana rekla: "Oni putuju do mora i prave festivale. Mama je rekla da mogu da idem samo ako ćeš i ti sa mnom". I tako sam otišao. Prvi put sam sa njima proveo nekih 15 dana i ekipa me je oduševila. Potpuno su drugačiji od ljudi koje svakodnevno srećemo u životu. Prosto funkcionišu i ponašaju se kako bi trebalo i to mi je jako lepo.


"Haos animatori" se bave animacijom na rođendanima, krštenjima, proslavama, žurkama za odrasle i svadbama. Oni prave akrobacije, vrte vatru, žongliraju, hodaju na štulama, plešu na svilenim trakama ili sa svetlećim rekvizitima i obavezno zasmejavaju sve prisutne svojim skečevima.

- Ukratko, mi smo jedan putujući cirkus. Moj drugar "Kapetan Luka" i ja smo krenuli da smišljamo klovnovske skečeve, svake godine po dva nova. Gledamo da u njih uključimo publiku, npr. uzmemo ih da nam budu stubovi od ringa, ulepimo ih selotejpom i onda kao boksujemo jedan drugog i "stubove", jurimo se okolo, ulećemo kao vatrogasci ovima što žongliraju vatrom i sa prskalicama prskamo njih i publiku. A oni reaguju savršeno.To kada vidiš da se se smeju, vrište, da si ih ukačio na foru, u tom momentu samo možeš da budeš srećan. Uspeo si da ih prevariš i tako nasmeješ, izbaciš iz svakodnevnice i ubaciš u svoju prestavu – priča Stole.


Sada su već stekli toliku popularnost da često dobijaju dečija pisma, crteže i slike. Naš sagovornik u šali kaže da im nekada treba i obezbeđenje.

- Na poziv Kulturnog centra otišli smo u Vrbas da uradimo festival. Kada smo došli kolima na trg, deca su uzvikivala "EEEEJ HAOS ANIMATORI" i skočila nam na kola. Ušli smo sa njima kolima na trg kao Indijci na vozu. Pola festivala nam je propalo, nismo mogli da uradimo ništa van bine zato što je bilo toliko puno dece, svi su bili prepuni sreće i ljubavi da je izgledalo kao da smo Bitlsi.

- Izvodili smo skeč na bini u kojem se Luka i ja boksujemo. Neki su vikali "Udri ga, obori ga!!!", jedan dečak me je vukao za nogavicu, pokušavao da me svuče sa bine jer je navijao za Luku. Ali to je tako bilo drago, oni su se skroz primili na sve. To je prvi put da smo osetili toliku popularnost. Ludo skroz – Stole kroz smeh objašnjava šta se tačno dešavalo. 


Naš sagovornik kaže da mu je ovaj posao omogućio da ceo život bude mlad i veseo. Ali i da nije u potpunosti odustao od krojačkog posla.

- Samo tražim neku iskru da mi se vrati. Ja želim i dalje da pravim te stvari ali za sada samo povremeno dođem u salon, uradim nacrte, dam smernice i pokrenem neki posao. Onda Tanja sve to dovrši. Najčešće radimo kostime za nekoliko pozorišnih trupa po Novom Sadu, ali i maskote za razne prilike. 


Za kraj razgovora, Stole naglašava da o klovnovima treba znati dve stvari.

- Prva je da klovnovi ne lažu nego izmišljaju. A drugu stvar sam skontao hodajući na štulama i baveći se sličnim "visinskim" poslovima, kada sam otkrio način kako da ne padnem. Jedan deo je ono imaginarno, kao – držiš se zubima za vazduh, a drugi je promena percepcije. Kada padaju, ljudi obično zamišljaju kako padaju na dole. A ja razmišljam kako bih pao na gore. I onda svu svoju ravnotežu vučem ka centru iznad sebe. Gledam kako bih se držao za oblak i tako ispravljam ravnotežu. Zbog toga klovnovi ne padaju.



Tekst: S.S.

Oceni vest:
25
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan

isključenje vode jkp lisje sahrane JKP Vodovod i kanalizacija RHMZ raspored sahrana i ispraćaja jkp novosadska toplana Vreme u Srbiji porodilište isključenja struje vremenska prognoza novi sad Vreme u Novom Sadu klinika za ginekologiju i akušerstvo bez struje novorođenčad radosne vesti servisne informacije novi sad servisne informacije elektrovojvodina novosađani štrand bebe gradsko groblje novi sad bez vode Republički hidrometeorološki zavod raspored sahrana novi sad betanija novosadsko porodilište JGSP "Novi Sad"