NOVOSAĐANI: Stalno istražujte, i danju i u Noći istraživača

Pred manifetaciju "Noć istraživača", koja će se ove godine održati 30. septembra, u rubrici "Novosađani" predstavićemo vam desetoro naših sugrađana – cool naučnika i naučnica, koji će nam pomoći da razbijemo stereotip da se naukom bave samo "dosadni štreberi", čiji se ceo život svodi na rad u laboratoriji, obavezno nose naočare s velikom dipotrijom i hodaju pogrbljeno. Ali istina je, uglavnom, potpuno drugačija…

Miloš Stojaković rođeni je Novosađanin, a diplomirao je 1999. godine na dva smera na PMF-u u Novom Sadu – na matematici i na informatici i dobio nagradu "Najbolji student Univerziteta u Novom Sadu". Doktorirao je na ETH u Cirihu, Švajcarska 2005. godine i vratio se u rodni grad. Dobitnik je nagrade "dr Zoran Đinđić" za najboljeg mladog naučnika na teritoriji Vojvodine 2008. godine. Redovni je profesor, autor je ili koautor 23 naučna rada sa SCI liste (od toga 12 radova kategorije M21), a njegovi radovi su citirani 118 puta. Takođe, saradnik je istraživačke stanice Petnica.

Osim naukom, bavi se gotovo svim sportovima – od tenisa, basketa, badmintona, preko fudbala, trčanja, mauntin bajkinga, skijanja do skvoša (danas rekreativno, a profesionalno od 2007. do 2011. godine) i ultimate frisbeeja. Pored toga što je aktivan igrač, on je i osnivač novosadskog Ultimate Frisbee Kluba "Air Đewrek", koji je aktuelni prvak Srbije. Od 2011. godine svira perkusije i nastupa sa Novosadskom školom sambe "Sambansa". Kreirao je i održava Fejsbuk stranicu "Stare fotografije Novog Sada" koja ima preko 39.000 pratilaca, a i sam se amaterski bavi fotografijom. Uživa u putovanjima i do sad je obišao preko 50 zemalja sveta iz kojih obično donese neki interesantan recept za novo jelo ili egzotičan začin, jer voli i da kuva!

Šta je COOL?

- Auh, prvo pitanje pa odmah teško... Jedna od glavnih osobina ovog pojma je to što nema definiciju i nije baš jasno šta predstavlja. Štaviše, „biti kul“ je kategorija koja se neprekidno menja – ako je nešto kul sada, vrlo lako može da se desi da kasnije neće biti. Na kraju, ne treba zanemariti ni subjektivnu komponentu – mišljenja o tome šta je i koliko kul se često razilaze. No hajde ipak da probam, pokušaj definicije – kul je nešto što je urađeno dobro, lepo i na originalan način, a istovremeno i duhovito, opušteno i bez stresa.

Nauka kojom se baviš, ukratko?

- Bavim se Teorijskom informatikom, koja leži između Informatike i Matematike. Preciznije govoreći, problemi koje rešavam potiču iz Informatike, a rešavaju se matematičkim metodama. Par konkretnih (užih) naučnih oblasti kojima se bavim: Kombinatorni algoritmi, Pozicione igre, Algoritamska geometrija, Diskretne verovatnosne strukture.

Hobi kojim se baviš, ukratko?

- Od 2011. godine sviram perkusije i nastupam sa Novosadskom školom sambe „Sambansa“. Volim sport i često ga upražnjavam, konkretno skvoš (sada rekreativno, a profesionalno od 2007. do 2011. godine), basket, skijanje, ultimate frizbi, fudbal, badminton, trčanje, mountain biking, odbojku, tenis. Osnivač sam novosadskog Ultimate frizbi kluba „Air Đewrek“, koji je aktuelni prvak Srbije. Kreirao sam i održavam fejsbuk stranicu „Stare fotografije Novog Sada“ koja se bavi vizuelnim aspektom istorije Novog Sada, i ima skoro 40 000 pratilaca.

Tačka spoja nauke i hobija?

- Odmah da kažem, između nauke koju radim i hobija kojima se bavim nema mnogo direktne interakcije, no posredne veze su brojne... Za početak, naučni metod, logička dedukcija, verifikacija i drugi opšti modeli zaključivanja koje sam usvojio baveći se naukom mogu se lepo primeniti i u svakodnevnom životu, što mi pomaže kod donošenja odluka i izvođenja zaključaka. Takođe, bavljenje naukom i upražnjavanje hobija različito angažuju organizam, često i antagonistički, tako da se izvrsno suplementiraju kada mi zajedno popune dan.

Život postoji i izvan laboratorije, zar ne?

- O da. Ima jedan poznat savet Dejva Berija na tu temu koji mi se sviđa – “you should not confuse your career with your life“, ili na srpskom, otprilike, „ne dozvoli da ti se karijera i život pomešaju“. Činjenica je da, bez obzira koliko je prijatan ili neprijatan, posao često ima tu tendenciju da se širi u sve pore života sve dok ga potpuno ne preuzme. Smatram da se tome treba odupreti, postaviti barijeru i naći zdrav balans između poslovne i privatne komponente. No, pored ovog pitanja, mislim da bi trebalo postaviti i obrnuto – „Život postoji i u laboratoriji, zar ne?“ Imam tu sreću da radim posao koji volim i koji me čini srećnim, pa rado idem u „laboratoriju“ i tamo se osećam prijatno, ali znam i neke ljude koji vreme provedeno na poslu ne smatraju životom. Stoga je ovo sasvim validno pitanje, i moj odgovor je opet „O da.“

Tvoja poruka u susret Noći istraživača?

- Nevezano za nauku i posao kojim se neko bavi, mislim da je veoma važno negovati istraživačku komponentu ličnosti, i to je moja poruka – stalno istražujte, i danju i u Noći istraživača!