NOVOSAĐANI: Sve je lakše kad se spoje posao i hobi

U današnje vreme većina ljudi spas od posla koji ih opterećuje i ne ispunjava pronalazi u hobijima, u raznim zanimacijama, kreativnim radovima, koji leče dušu. Retki su oni koji mogu da se pohvale da vole i posao i hobi. Tako nešto postalo je pravi kuriozitet, ali upravo je to slučaj i kod naše današnje sagovornice.

Jelena Šamec rođena je 1984. godine u Novom Sadu. Najviše je vezana za Bulevar oslobođenja (bliže glavnoj stanici) i Detelinari. U  prvopomenutom delu grada živela je s porodicom, pre svega sa starijom sestrom i ocem, jer je mamu rano izgubila. Opet, i na staroj Detelinari je provela dobar deo detinjstva, najviše raspuste, kod ujaka i ujne, i pokojne bake. Kad je odrasla i udala se, put ju je opet odveo tamo. 

- Volim sve godine koje sam provela na čuvenom Bulevaru, ali u onom mirnijem delu. Naime, stan, u kojem su i danas otac i sestra, ne gleda na glavnu ulicu, nego na igralište za decu i veliku poljanu. Bila sam prilično aktivna, pa sam svaki slobodan trenutak provodila napolju sa drugaricama i drugarima. Zaista smo znali da se igramo, a nekako je sve bilo i spokojnije. Zbog rodbine, ali i mirnoće i velikog broja površina za decu zavolela sam i Detelinaru. Sudbina je htela da se tu jednog dana preselim – priča Jelena.

Jelena u haljini koju je sama sašila

Sagovornica portala mojnovisad.com je po završetku Osnove škole “Ivo Lola Ribar” upisala Srednju grafičku, smer konfekcionar – krojač. Jedino što je želela da bude jeste krojač i da stvara odeću i detalje za velike i male. 

- Još dok sam mala bila petljala sam se svuda gde se moglo nešto rukama stvarati. Pomagala sam baki, tati i sestri u kuhinji, prvi kolač sam veoma rano napravila. Takođe, večito sam krojila i šila za lutke i ta ljubav nije prestala, pa je izbor srednje škole bio sasvim izvestan. Pokojna prabaka nam je poklonila staru šivaću mašinu, ona je bila namenjena sestri, ali je definitivno bila suđena meni. I danas je čuvam i koristim, million puta sam je sređivala, pa sam postala majstor za popravke. Na poslu koristimo savremene mašine, ali se ove kod kuće ne odričem. 

Jelena po završetku škole nije odmah radila u struci, ali nije odustajala od ljubavi. Konačno, mir i zadovoljstvo našla je u radionici “Promis”, gde je najviše ispunjava kada šije kostime, trikoe, suknjice i baletanke, za male princeze, plesače, balerine i sportiste. Nekako sa tim raslo je i interesovanje za detalje, dekoracije, pa je znanje stečeno u struci iskoristila za hobi, koji je, sa zaovom, razvila u pravi mali posao. 

- Nažalost, danas ljudi teško da mogu da namire sve potrebe porodice samo sa jednim poslom. A kako ja svoju struku volim, želela sam u slobodno vreme da razvijem nešto u čemu mi moj zanat može pomoći. Tako danas radim gotove sve moguće dekoracije za venčanje, od bidermajera, preko kićanki, prstenova za salvete, raznih ukrasa, do deverskih košulja, jastučića za burme i mnogo toga još. Često se dešava da mušterije vide nešto na internetu, na nekom stranom sajtu, što kod nas skoro da niko ne želi ni da proba da im uradi, ali ja prihvatim. Volim izazove, nove ideje, uživam dok smišljam nove modele i da kroz sve to učim i napredujem – ističe Jelena Šamec.

Kako danas sve lakše ide preko društvenih mreža i ona je odlučila da napravi FB stranicu, pa se njene kreacije mogu se videti na profilu Svadbeni dekor Jelena i na stranici Svadbeni dekor J&J.

- Ako društvene mreže koristite na pravi način one zaista mogu da pomognu. Mnogo toga još želim da usavršim, ali za sada dobro ide. Nekada je teško uskladiti posao i hobi, a tu su i dva sina i njihove školske obaveze. No, verujem da sam im prenela bar nešto od onog starog vaspitanja, a oni to i pokazuju onda kada mi bezrezervno pomažu. Žao mi je što danas deca nemaju recimo domaćinstvo u školi, ili nešto slično. Sigurna sam bi im to mnogo više koristilo, nego neki novi izmišljeni predmeti – zaključuje naša sagovornica.

Tekst: Aleksandar Jovanović
Foto: Privatna arhiva Jelene Šamec