NOVOSAĐANI: Tamara je posvećena učiteljica i inicijatorka projekta Dobro drvo

NOVOSAĐANI: Tamara je posvećena učiteljica i inicijatorka projekta Dobro drvo

Entuzijastična čega god da se lati, naša sugrađanka svoje ideje zaista pretače u dela. U rad sa decom u naselju Šangaj ulaže mnogo ljubavi i energije, kreirala je poseban način učenja slova za predškolce i prvake, a aktivna je i u svom komšiluku, pa je tako nedavno njena zamisao, uz učešće stanara koje je animirala, pretvorena u ogroman, prelep mural drveta na Detelinari.

Tamara Ostojić Gregus rođena je 1982. godine u Vukovaru. Završila je Učiteljski fakultet u Somboru, a svoju profesionalnu karijeru je rešila da ostvari u Novom Sadu. Radila je u osam novosadskih škola, uglavnom na zamenama, dok svoje stalno mesto nije našla u, kako ona kaže, najboljoj školi, OŠ "Veljko Vlahović" u Šangaju. U svim životnim ulogama podjednako uživa i sve su joj važne, a ona je posvećena učiteljica, majka, supruga, ćerka, komšinica...


Od momenta kad je prvi put ušla na vrata škole u naselju Šangaj, 2014. godine, sve je, kako tvrdi, teklo baš kako treba.

To je mala škola u prigradskom naselju, takva gde ne moram da suzdržavam svoj entuzijazam, koji je prihvaćen s oduševljenjem. Počela sam da radim u septembru, a već u decembru sam napravila predstavu za decu. Već sledeće godine sam uzela odeljenje. Zaista mislim da je to najbolja škola u Novom Sadu. Tamo je rad nešto drugačiji, u pitanju je multietnička zajednica, mnogo dece je iz marginalizovanih grupa i tu se se mora prići otvoreno i prijateljski, jer oni osete kada nam je stalo – opisuje Tamara za portal Moj Novi Sad.

Kako saznajemo od naše sagovornice, nastava u ovoj školi je samo prepodne, dok se popodne organizuje podrška u učenju i vannastavne aktivnosti.


Ja sam izabrala da držim podršku u učenju, jogu za decu i školsku redakciju, pri kojoj snimamo filmiće, imamo školsku emisiju “Ćao, đaci”, školski časopis i Jutjub kanal. Dosta smo uspešni u toj podršci i ne manjka nam strpljenja. Činimo sve što možemo da bismo od njih dobili najviše moguće – objašnjava novosadska učiteljica.

Sa svojim đacima čita, puno razgovara i osluškuje šta je ono na čemu treba da se radi. Takođe, trudi se da ispuni mnoge njihove želje, pa u slobodno vreme posećuju galerije, muzeje, pozorište, bioskop... Sa jednom generacijom je čak i kampovala u školskom dvorištu, jer su to poželeli.

Sad sam učiteljica trećem razredu i to je moja treća generacija. Sa svakom generacijom imam različit fokus. Jedni su imali problem funkcionisanja kao grupe, pa smo radili na tome i za svaki uspeh sam ih nagrađivala, recimo danom bez domaćih zadataka. Nagrada ne mora uvek da bude velika niti materijalna, a njima puno znači – ističe naša sugrađanka.


Posao je veoma inspiriše i uvek ima neke nove ideje, koje se trudi i da ostvari. Tako je, kada je imala dva đaka sa sporijim razvojem, osmislila način kako da ih lakše nauči da čitaju. Povezala je grafemu i fonemu, odnosno glas i slovo, u jednu sliku. Kada se to pokazalo uspešnim, Tamara je to primenila i u ostalim generacijama. Iz tog rešenja, napravila je plakat – azbuku sa slikama, a iz plakata su se rodile i radna sveska, azbuka u stihovima i tangram, čitav niz proizvoda koje plasira u vrtićima.

Pripremu za školu po tom mom programu radim u dva privatna vrtića. Sa predškolcima imam 30 susreta, za 30 slova. Na ovaj način im se probudi želja da čitaju, suptilno i spontano, kroz igru i pojmove koji su njima bliski. Volonterski sam ovo sprovodila i u vrtiću u Šangaju, kako bi nam deca dolazila spremnija za školu – navodi Ostojić Gregus.

Prošle godine volonterski je držala i kreativno-edukativne radionice za decu, u Ogranku biblioteke "Kosta Trifković" na Detelinari, koje su bile izuzetno posećene.

S obzirom na to da je prošlogodišnja oluja iščupala veliki platan ispred njene zgrade na staroj Detelinari, Tamara je došla na sjajnu ideju, te je sprovela uspešnu komšijsku inicijativu.


Ne samo da je srušeno drvo bilo tužan prizor, već se i kvalitet života u našim stanovima znatno promenio, jer više nije bilo prirodnog hlada. Meni je to jako teško palo. Nismo dotle ni znali da je naša stara zgrada tako siva. Tako mi je palo na pamet da bi bilo lepo da se na njoj nađe mural drveta. Tu želju sam izgovorila naglas, komšijama iz Krfske 7 i oni su bili oduševljeni – priseća se ona.

Ubrzo je saznala za konkurs "Pokrenimo zajednicu" Trag fondacije. Osnovala je neformalnu grupu "Dobro drvo", zajedno sa ostalim stanarima i konkurisala za mural. Projekat je podrazumevao da se u idejno rešenje uključe svi stanari. Dobili su sredstva, njih 16 od 143 prijave, a oni su jedini iz Novog Sada.

Imali smo redovne sastanke, na kojima smo se lepo povezali, a jedan je bio i u biblioteci u kvartu, gde su me već znali. Uključili smo i decu, gde su pisala poruke, a pre toga smo čitali knjigu "Dobro drvo". Jedan student, Srđan, kao deo svog ispita napravio je maketu dobrog drveta, koja je bila senzorna, pa si mogao čuti našu audio priču ako nasloniš uho. Povezali smo se i sa Kuda.org. U mesnoj zajednici smo imali likovnu radionicu, gde se pravilo drvo od recikliranih materijala. U tim radionicama učestvovala su deca OŠ "Dositej Obradović" – nabraja naša sagovornica.

Kroz ceo projekat, želeli su da pošalju poruku o važnosti drveća u gradskim sredinama, kao i to da se drveće mora održavati kako bi što duže trajalo.

Sa svim tim radovima, okupili smo se zajedno sa umetnikom Urošem Štrbojom, a pritom nam se priključilo i udruženje "Krokodil" sa još jednim muralom, koji se nalazi na bočnom zidu, a njega je uradila Aleksandra Petković TKV. Svako od stanara je mogao da kaže šta želi na muralu. Tako je naša najstarija stanarka Mira poželela slavuja, jer je profesorka muzike u penziji. Druga komšinica je predložila gnezdo sa ptičicama, jer joj često dolaze unuci, treća pčelu... Rezultat svega je ogroman mural Dobro drvo, preko cele naše zgrade – konstatuje Tamara.


Oba murala predstavili su na javnom događaju 10. juna, gde se okupilo mnogo naših sugrađana svih generacija. Bilo je to poput malog festivala: održane su likovne radionice za decu i radionice grafita i stensila, kolektivni divan, koncert, market... Cela Tamarina inicijativa naišla je na neverovatne reakcije javnosti. Budući da se zajednica na ovaj način povezala, iz ove su nastale i druge inicijative: zamenili su oluke, sredili krov i tavan.

Radili smo Dobro drvo iz čiste ljubavi i bez prevelikih očekivanja, ali smo dobili puno. U međuvremenu, ispred naše zgrade su posađene tri odrasle lipe, koje će nam pružati hlad za nekoliko godina. Planiramo da im damo imena, kako bi ljudi još više pazili na njih – zaključuje Tamara svoju aktivističku priču.

Njihova ekološko-umetnička poruka, kojom je naša sagovornica ostvarila svoju želju, možda podstakne i druge na velike i male akcije u svojim zajednicamna. Jer, kako ona tvrdi govoreći o svom primarnom poslu, učitelj je tu da uključi svetiljke, a đaci tada umeju dobro da slede dati primer.

Oceni vest:
38
0

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Goks

    pre 22 dana i 6 sati

    Samo ne joga,može kik boks ili nešto slično!

    Oceni komentar:
    13
    2
  • Maja

    pre 21 dan i 18 sati

    Predivno!

    Oceni komentar:
    0
    7
  • Svetlana

    pre 21 dan i 16 sati

    Hvala na lepoj priči. Nedavno je bio tekst o muralu drveta ali iz drugog ugla. Ovako je sve dobilo smisao.
    Hvala učiteljici što je prijateljica deci i učestvuje u stvaranju dobrih ljudi.

    Oceni komentar:
    0
    16
  • Radja

    pre 5 dana i 18 sati

    Taco SVAKA TI ČAST! Nisam manje očekivao od takve harizme! Samo napred! Najbolja si! P.S. Zaslužuješ povećanje plate!

    Oceni komentar:
    0
    1