NOVOSAĐANI: Treningom do vitalnosti i u desetoj deceniji života

Iako je ove godine napunio devedesetu, to ga nije sprečilo da na nedavno održanom polumaratonu stoji u prvom redu starta, rame uz rame sa najmlađim trkačima. Javnosti je poznat kao najstariji učesnik Novosadskog maratona i polumaratona na deonicama od deset i šest kilometara. Iz poštovanja prema njegovom sportskom duhu i godinama života, organizatori su ga ove godine nagradili posebnim peharom.

Silvester Kovač rođen je 1928. u Donjim Andrijevcima u Hrvatskoj. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu, a Srednju tehničku školu u Osijeku. Nekoliko godina posle završetka Drugog svetskog rata doselio se u Novi Sad. Radni vek je završio u Elektrovojvodini 1983. godine. Oženjen je Rozinom sa kojom ima dve ćerke i četvoro unučadi. Trčanjem se bavi sedamdeset godina. Tokom amatereske sportske karijere savladavao je deonice od 1.500 metara do 60 kilometara. Za rekorde, koje je postigao na balkanskim prvenstvima u atletici za veterane, tvrdi da su i dalje neprikosnoveni.

- Moje detinjstvo je bilo takvo da sam morao stalno ići pešice, jer nije bilo automobila. Sa ocem sam kao dete uvek išao na vršidbu u okolna sela. Imali smo mašinu i vršali žito seljacima. Stalno sam bio u pokretu i često spavao i na slami. Bio sam predodređen da trčim, a ne da vozim – počinje svoju priču Kovač.

Sport ga je zainteresovao kao dvadesetogodišnjaka 1948. godine.

- Prvi put sam trčao na krosu u Osijeku i postigao dobar rezultat. Bio sam u prilici kasnije da upoznam tadašnje čuvene atletičare Franju Mihalića i Đorđa Stefanovića koje sam voleo kao ljude i sportiste i koji su mi bili inspiracija. Učlanio sam se u Atletski klub "Proleter" iz Osijeka i nastavio da se bavim trčanjem. Tamo sam trenirao i išao sa ekipom na atletska takmičenja. Obišli smo već tada celu Jugoslaviju – priseća se Silvester.

Sagovornik portala mojnovisad.com sa dvadeset i nešto godina preselio se u glavni grad Vojvodine, ali nije odustao od svoje strasti.

- Učlanio sam se u Atletski klub "Vojvodina", gde sam još uvek član. Išao sam na mnoge trke. Posebno mi je ostao u sećanju "Super maraton Zagreb – Čazma" dugačak 60 kilometara, koji sam savladao nakon skoro četiri sata, i na kojem sam učestvovao nekoliko puta. Nikad neću zaboraviti ni trku povodom Titove smrti od Rume do Kuće cveća u Beogradu 1982. godine – kaže Kovač.

Kao penzioner, Silvester je redovno učestvovao na balkanskim prvenstvima u atletici za veterane koja se svake godine održavaju u drugoj državi. Zahvaljujući tome obišao je Bugarsku, Rumuniju, Albaniju, ali i zemlje nastale raspadom nekadašnje Jugoslavije. Ponosno pokazuje brošure od pre pet godina iz Zagreba gde je upisano da je 10.000 metara istrčao u vremenu 56.13.86. i tvrdi da taj rekord još uvek nije oboren.

- Tek nekoliko godina pred penziju sam počeo da vodim evidenciju o trkama. Sada kada prelistavam tu knjižicu deluje mi neverovatno da sam ponekad godišnje učestvovao i na dvanaest, ili više trka. Međutim, trkača mojih godina nema, a ove mlađe od 70 i 80 godina slabo poznajem, a i njihov broj se proredio – priča Silvester.

Porodični stan Kovača je prepun pehara, medalja i diploma koje govore o sportskim uspesima od sredine prošlog veka do danas. Mnoga priznanja su spakovana u džakovima i sklonjena u podrum, jer mesta dovoljno nema.

- Deca se nisu bavila trčanjem. Unuk, koji studira u Beogradu, ponekad trči sa mnom i zbog toga mi je drago, a i najmlađa pokazuje sklonost ka sportu – kaže Kovač.

Supruga Rozina objašnjava da iako nisu krenuli sportskim stopama supruga, porodica ga je tokom godina redovno pratila na trkama u kojima je učestvovao i navijala za njega.

- Trebalo je znoja, naporno je bilo, ali pomirio sam se sa tim. Kada sam se umorio samo sam smanjio tempo i mislio na trku i ni na šta drugo. Danas mladi slušaju muziku dok trče, ali ja to ne radim. Nemam čak ni mobilni telefon, jer mi ne treba – kaže Silvester sa osmehom na licu.

Celog života skoro svaki dan je trenirao bez obzira na vremenske uslove.

- I danas sa devedeset godina treniram svako posle podne, jer bez toga nema rezultata. Zdrav sam i osećam se dobro i bolje spavam kada trčim. Uveren sam da je sport uticao na moje zdravlje i životni vek – završava svoju priču Silvester Kovač.

BIVŠI ZATOČENIK ZLOGLASNOG LOGORA: Pokrajinski javni servis je pre šest godina izvestio da je tadašnji predsednik Skupštine Novog Sada Aleksandar Jovanović primio Silvestera Kovača, nekadašnjeg zatočenika nacističkog logora Aušvic, i sa njim razgovarao o teškim trenucima koje je proveo u zarobljeništvu. Kako je tada rečeno, Kovač je bio zatočen u tom koncentracionom logoru godinu dana, 1944. godine, kada je imao samo 15 godina.

Tekst i fotografije: Aleksandar Jovanović