Novosađani u poseti Štrpcu: Na Kosovu i Metohiji ekonomija stvara suživot (FOTO)

Novosađani u poseti Štrpcu: Na Kosovu i Metohiji ekonomija stvara suživot (FOTO)

Grupa naših sugrađana, sastavljena od dvanaest osnovaca, njihovih roditelja i učitelja, te nekoliko novinara, provela je tri dana na Kosovu i Metohiji, i obišla srpsku opštinu Štrpce, Prizren, Dečane i Pećku patrijaršiju.

Sve je počelo pre nekoliko godina zahvaljuljući akciji “Svim srcem za osmeh deteta”, koju je osmislilo Udruženje građana “Novi Sad”, na čelu sa sportistom Goranom Bajšanskim, kad su deca iz najjužnije srpske enklave Štrpce prvi put došla u Novi Sad. Došao je trenutak da se gostoprimstvo uzvrati i tako su Vojvođani krenuli put Kosova, a učenici novosadskih osnovnih škola "Žarko Zrenjanin" i "Dušan Radović" bili su smešteni kod drugara iz OŠ "Staja Marković", "Šarski odred" i "Rajko Urošević".

Nakon osmočasovne vožnje, autobus novosadskih registarskih tablica prešao je administrativni prelaz kod Končulja u opštini Bujanovac, i nakon pola sata zadržavanja i bez carinske provere ubrzo je krenuo ka jugu. Odmah su uočljive bile dvojezične albansko-srpske table koje označavaju imena naselja. U pojedinim mestima sprejom su bila prefarbana albanska imena, a u drugim srpska, zavisno od toga gde ko čini većinsko stanovništvo.

Prvi grad kroz koji se prošlo bilo je Gnjilane, koje je delovalo veoma evropski, sa mnogim novim zgradama, radnjama, kafićima, gustim saobraćajem i mnoštvom moderno obučenih mladih ljudi. Na državnim institucijama bile su okačene zastave Kosova, Albanije i SAD. Jedino što je odudaralo od scene bila je baza KFOR-a, ograđena zidovima i bodljikavom žicom. U srpskom selu Parteš ulice su označene tablama na srpskom jeziku, a mesto ima i svoju pravoslavnu crkvu. U manjim naseljima ređaju se moteli, restorani, vulkanizeri, a na mnogim kućama ili radnjama uočljiva je zastava Albanije. Ceo predeo je u prelepim padinama koje su prekrivene pašnjacima, ili šumama.

Štrpce ni na nebu ni na zemlji

Nakon deset sati putovanja stiže se u Štrpce, koje se nalazi u podnožju Šar planine. Centru s lepim kućama, radnjama i brzom rekom Miljošticom koja protiče kroz njega, šmek švajcarskog odmarališta daje snegom prekriveni planinski vrh koji se nadvija nad celim naseljem. Ulice su pune ljudi i automobila, radnje su snabdevene, a tu su i banke i bankomati. U blizini je ambulanta i apoteka, a nedaleko i policijska stanica Repubilke Kosovo, u kojoj većinom rade Srbi.

Prema rečima Živčeta Šarkočevića, člana privremenog opštinskog veća Štrpce (institucija Republike Srbije), srpska država je ovde još uvek prisutna kroz kontrolu pošte, školstva i sudstva. Saradnja sa Albancima prvo je počela u oblasti ekonomije, te kamioni s robom redovno dolaze i snabdevaju lokalne trgovce. Lokalni Srbi  počeli su, u međuvremenu, da se bave i malinarstvom.

- Mnoge porodice sa zasadom maline na 10 ari mogu na godišnjem nivou da zarade i do 3.000 evra. Ove godine smo imali 60 hektara pod malinom, a sledeće godine planiramo sto. Naša malina je bogatija šećerom od ariljske – tvrdi Šarkočević i nastavlja:

- Što se tiče privatizacije, situacija nije sjajna jer država Kosovo namerava da privatizuje veterinarsku stanicu, poljoprivrednu zadrugu, trgovinska preduzeća i metaloprerađivački kombinat "Ivo Lola Ribar". Ski-centar “Brezovica” je i dalje u nadležnosti Srbije, ali ako francusko-andorski konzorcijum položi novčane garancije, nakon privatizacije uložiće dodatnih 410 miliona evra u ovaj turistički centar, čime bi se podstakao turizam i otvorila nova radna mesta.

Šarkačević kaže da socijalnu pomoć najugroženijima trenutno "pokriva" Beograd, ali i privremene institucije Prištine. Po njegovoj oceni međunacionalnih odnosa u opštini, Albanci i Srbi su ovde uvek živeli jedni pored drugih u miru, ali ne i zajedno, što je ovo područje i spasilo većih sukoba. Trećinu poslova u mestu danas drže Albanci, a nisu retke scene da Srbi i Albanci sede zajedno u kafani.

Srbi i Albanci zajedno u kafani u Štrpcu

Pored privremenog opštinskog veća Štrpce, koji je organ Republike Srbije, postoje i opštinski organi koji su u sistemu Republike Kosovo. Ono što pojedini Srbi zameraju jeste činjenica da je do sad na čelu obe institucije bio isti čovek, gradonačelnik Bratislav Nikolić. Direktor naplate i kontrole Ski-centra “Brezovica” Slaviša Janičević, smatra da to nije problem jer je upravo dosadašnja politika lokalne vlasti stvorila multietničku atmosferu u ovoj opštini i omogućila da se danas trguje sa Prištinom, Prizrenom i Uroševcem.

- Pošto mladi Albanci iz naše opštine govore srpski, polako počinju da se druže i integrišu sa srpskom omladinom. Naša deca bi takođe trebalo da nauče albanski jezik, ali neće. Otvorio sam fitnes centar i jedno vreme je dolazila grupa mladih Albanaca, što je dobro. Pored trgovine, turizam nam je veliki potencijal. Ski-centar nam duguje 24 plate, a objekti su propali, ali, ako se uspešno privatizuje, to će značiti zaposlenje za mnoge mlade ljude, koji će tada sigurno ostati na ovim prostorima. Devedesetih godina rado viđeni i česti turisti bili su Novosađani i Beograđani, nadam se da će opet biti tako – kaže Janičević.

On smatra da je rat učinio svoje, stradali su i jedni i drugi, ali da je važno da se život nastavi normalno i da ljudi mogu da šetaju slobodno i bez straha.

Nažalost, pojedinim građanima ove opštine ne vredi puno sloboda kretanja ako nemaju rešeno stambeno pitanje i ako su egzistencijalno ugroženi.  Ispred zgrade na kojoj piše Hotel “Junior ski klub” reporter portala mojnovisad.com zatiče dve starije gospođe, Slobodanku Ilić iz Uroševca i Živku Slavnić iz Prizrena, od kojih saznaje da je objekat pre 17 godina pretvoren u centar za privremeni smeštaj interno raseljenih lica. Ulaz u zgradu je oblepljen čituljama koje se u poslednje vreme umnožavaju kako se broj stanara u privremenom smeštaju smanjuje.

- Ovde su smestili oko 120 osoba (uglavnom starijih), većina je već preminula, kao i moj suprug pre mesec dana. Imam 500 ari zemlje u Uroševcu, ali je ne mogu prodati, jer mi nude cenu ispod tržišne vrednosti. Sestra mi je, nažalost, ubijena za vreme rata – priča Slobodanka Ilić.

Obe sagovornice imaju decu koja su osnovala svoje porodice i sada žive u Beogradu, Leskovcu i Nišu. One dobijaju jedan hleb dnevno, a na svaka dva meseca pakovanje zejtina i konzervi od države Srbije.

- Nas su ovde zaboravili, a svake godine su obećavali stanove. Od svog pokojnog supruga nasledila sam penziju od 12.000 dinara. U Prizrenu sam lepo živela, ali su nam sve spalili. Ipak moje bivše komšije Albanci me ovde posećuju i donesu mi pakete ponekad – kaže Živka Slavnić koja tvrdi da u Prizrenu nijedna oružana snaga nije bila blagonaklona prema imovini civila suprostavljene strane.

Ove bake tvrde da su pre rata lepo živele i da su se dobro slagale sa Albancima. Kažu da je sukob počeo iznenada i za sve krive isključivo politiku.

Mile Stojanović, direktor Osnovne škole "Staja Marković", koja je prošle godine proslavila 150 godina postojanja, tvrdi da je Srbija finansirala srpske učitelje na Kosovu početkom dvadesetog veka dok je ono bilo pod turskom vlašću. Ovo spominje jer čuje priče da će školski sistem, koji je u Štrpcima pod ingerencijom države Srbije, preći u nadležnost Republike Kosovo. On smatra da bi to onda definitivno značilo kraj za Srbe na ovim prostorima. Već sad postoje problemi, jer kosovska carina oduzima registre, matične knjige i svedočanstva, pozivajući se na reciprocitet, pošto Beograd ne dozvoljava da se albanske knjige prenesu u Bujanovac. Stojanović kaže da Albanci uglavnom znaju srpski, dok Srbi ne govore albanski. Kao nastavnik engleskog, misli da je uvek dobro kad čovek govori više jezika, ali nije siguran da li bi albanski jezik trebalo uvesti u obrazovni sistem dece u Štrpcu, pošto je to ipak i političko pitanje.

Poseta Prizrenu, Dečanima i Patrijaršiji

Tokom boravka na Kosovu i Metohiji, Novosađani su prošle subote posetili Prizren, Manastir Dečani i Pećku Patrijaršiju. Tokom puta, gosti iz ravnice mogli su videti mnoge prirodne lepote ovog prostora. Planine prekrivene gustim šumama, strme planinske klance preko kojih prelaze brzi planinski potoci i rečice. U pojedinim delovima albansko stanovništvo intenzivno gradi vikendice i turističke objekte. Inače, često se dešava da Albanci polako kupuju zemljište oko puta koji vodi do srpskih sela i tako tim mestima indirektno zatvaraju prilaz s glavnom komunikacijom.

Prizren

Pre Prizrena vide se pored puta ostaci crkve Sveti Arhangel koja je spaljena tokom nemira 2004. godine. Nekad višenacionalan, Prizren je danas pretežno albanski. Centar ovog istorijskog grada odiše mešavinom srednjovekovnog i otomanskog perioda. Stara tvrđava se izdiže iznad grada, džamije ističu duh orijenta, a mostovi iznad reke stvaraju jednu prelepu razglednicu koju svaki turista želi ovekovečiti na fotografijama. Trgovci znaju da pričaju na srpskom, a taj jezik se čuje i među pojedinim prolaznicima na ulici. Pored reke se nalazi i srpska pravoslavna bogoslovija Svetog Kirila i Metodija, a nedaleko je i saborna crkva Svetog Đorđa, koja je renovirana nakon što je izgorela u nemirima pre 12 godina. Jedini preostali srpski učenik u ovom mestu, jedanaestogodišnja Milica, pohađa školu u ovoj crkvi.

Prilaz manastiru Dečani  otežan je zbog betonskih blokada koje su postavile snage KFOR-a. Oko, ali i unutar manastira mogu se videti nenaoružani italijanski i austrijski vojnici, koji su pomešani s mnogobrojnim turistima iz celog sveta, dok se kod patrijaršije mogu primetiti samo italijanske uniforme. Prisustvo ovih vojnih snaga je i spasilo ove verske objekte od razaranja 2004. godine.

Tokom celog putovanja uočljivi su u svim većim i manjim naseljenim mestima brojni spomenici poginulim pripadnicima Oslobodilačke vojske Kosovo, ali i nacrtani murali po tunelima i kućama. Primetan je i veliki broj džamija, od kojih su mnoge novije gradnje. Mnogi kosovski gradovi se šire i gradi se puno novih zgrada.

Novosađani poneli lepe uspomene

Po završetku posete Kosovu, Biljana Akin iz Novog Sada rekla je da nije zažalila što je uzvratila posetu porodici Tanasijević sa svojim četrnaestogodišnjim sinom Filipom. Želela je da vidi ovaj predeo, zajedno sa pravoslavnim crkvama i manastirima. Plan je da Filip letnji raspust provede ovde i da dođe sam, pošto se majka uverila da je bezbedno. Biljana kaže da je njen sin pomalo ogorčen jer je usput video albanske zastave, ali i da su naši mladi ljudi i kod kuće često opterećeni kosovskim pitanjem, što je po njenom mišljenu i posledica informacija koje dobijaju preko medija.

Slobodanka Markov je došla sa kćerkom Lenom, i kaže da je tokom poslednje dve godine primila nekoliko dece iz Opštine Štrpce u svoj dom. U početku nije znala da li će doći albanska ili srpska deca, ali joj to nije ni bilo važno, jer sve ljude tretira jednako. Dok su boravili na Kosovu bili su gosti porodice Tasić, čija kćerka Katarina im je jako prirasla srcu u Novom Sadu, i uživali su u boravku. Slobodanka smatra da ako dolazi sa dobrom namerom, prihvata pravila, kao i ona sa granicom i carinom, i ako pokaže poštovanje prema svima, neće imati problema.

Zlatko Jovanović, nastavnik ruskog jezika i književnosti, u januaru je pratio svoje učenike tokom posete Novom Sadu, a među prvima je dočekao Novosađane kada su uzvratili posetu. Poslednjeg dana boravka došao je da isprati goste u nadi da će ponovo doći. Na pitanje novinara portala mojnovisad.com da li je moguć suživot dve etničke zajednice, i zašto se živi ovako podeljeno, on kaže da je na to teško odgovoriti.

- Mi stariji smo se navikli na ovakav život, nama nije teško, ali nije ni normalno. Teško je reči zašto je tako. Jednostavno se tako vaspitaju obe strane od malena – iskren je Jovanović.

Još fotografija s ovog putovanja možete pogledati OVDE.

STRAH I NEIZVESNOST I DALJE PRISUTNI: Opština Štrpce nalazi se na jugu Kosova i Metohije u blizini makedonske granice. Sastoji se od 16 sela i 12.500 stanovnika. Po etničkom sastavu 70 odsto stanovništva je srpske nacionalnosti a 30 odsto albanske. Administrativni centar je istoimeno mesto, koje je locirano u podnožju Šar planine. Najbliža srpska opština je Gračanica koja je udaljena 70 kilometara, tako da su ova sela izolovana okolnim albanskim selima sa kojima su odnosi korektni. Kosovski Srbi koji danas žive u enklavi Štrpce balansiraju između nekoliko preostalih državnih institucija Republike Srbije i institucija nezavisne države Kosova. Unutar same srpske zajednice postoje suprostavljenja mišljenja kojim bi putem trebalo ići da bi kao narod opstali na tim prostorima. Albanci i Srbi su tamo oduvek živeli jedni pored drugih u miru, čak i za vreme rata, ali su do danas ostale jezičke barijere kao i nedovoljna međusobna integracija. Sloboda kretanja trenutno postoji, nema nasilja, ali strah i neizvesnost su donekle i dalje prisutni. Zajednički problem svima je nezaposlenost. Trgovina je ono što povezuje sve stanovnike i ona najbolje funkcioniše.

Tekst i fotografije: Aleksandar Jovanović

Oceni vest:
15
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Radnik ski centra Brezovica

    pre 1246 dana i 16 sati

    Sve je ovo lepo, i da nije ovakvih poseta dobrih ljudi, Štrpce bi se ubrzo zaboravilo. A što se tiče Ski centra Brezovica, odgovorio bih samozvanom direktoru "naplate i kontrole Ski centra Brezovica" Slaviši Janičeviću da 24 plate ne duži Ski centar Brezovica nego Vlada Republike Srbije, JP Skijališta Srbije i Fond Inex interexport kao osnivači doo Ski centra Brezovica. Toliko o tome koliko je samozvani direktor upoznat sa stanjem u Ski centru Brezovica i brizi države Srbije za 173 zaposlena radnika u Ski centru Brezovica.

    Oceni komentar:
    6
    7
  • Славиша Јанићевић

    pre 1229 dana i 12 sati

    Ценим посету наших људи из унутрашњости Србије. Даће Бог да не буде границе са нашом јужном покрајином и да таквих посета буде још више! Волим Србију и учим своје потомке да је воле, да поштују нашу веру и наше обичаје. Најпре бих дотичног анонимуса питао зашто се крије, зашто не открије свој идентитет? Са поносом истичем да сам на најодговорнијем сектору у нашој фирми, сектору за наплату и контролу, постигао завидне резултате за кратак период, што показује остварени приход за ову сезону који није забележен у историји Ски-центра „Брезовица”. С поносом истичем да сам искоренио криминал и корупцију у нашој фирми и да су са новим некорумпираним руководством ове сезоне резултати били далеко бољи него ранијих година иако је сезона почела касније него иначе. Више од 90 процената радника наше фирме зна ме као поштеног руководиоца. Сектором којим руководим управљаћу часно и поштено и никада нећу подлећи корупцији.Садашње руководство ће настојати да радници редовно примају плате и да им егзистенција никада не буде угрожена. Мора да је дотични припадао претходном руководству па се зато оглашава на овакав начин. И још нешто, ако дотични тврди да Скијалиште Србије дужи заостале плате, нека их онда оно и исплати.

    Oceni komentar:
    8
    12
  • Mladi

    pre 1169 dana i 10 sati

    Smatram da ovi ljudi govore neistinu. Da je zivot na Srpskom Kosovu mnogo težak. Ovi sto govore da sa siptarima saradjuju, oni nisu osetili sta je rat, a za to primaju i novanu nadoknadu. Srbi iz Strpca su aktivno glupi i nemaju pojma sta su siptari.

    Oceni komentar:
    5
    9
  • Mladi

    pre 1169 dana i 10 sati

    Ово говори само шака јада. Ови људи који сматрају да треба зивети са шиптарима нису осетили ниста од рата. Срби из Штрпца су активно глупи. То показују и зељом и тезњом да се интегришу са шиптарима. И сви ови који су говорили, јесу дрзавне вашке, које како дође нова власт, они се увуку коме могу, искључиво и ради само личног интереса! Нека се стиде!

    Oceni komentar:
    6
    10
servisne informacije novi sad isključenja struje klinika za ginekologiju i akušerstvo gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević javno komunalno preduzeće vodovod i kanalizacija novosadsko porodilište isključenje vode bez vode horoskopski znaci elektrovojvodina bebe jkp novosadska toplana raspored sahrana i ispraćaja raspored sahrana novi sad bez struje Isključenje struje sahrane novi sad novosadska policija novosađani novorođenčad horoskop betanija matičar novi sad servisne informacije JKP Vodovod i kanalizacija JGSP "Novi Sad" jkp lisje klisa Republički hidrometeorološki zavod izmena režima saobraćaja