Novosađani: Volontiranje je sve samo ne gubljenje vremena

Po rođenju Sremica, a dugo već i Novosađanka, mlada Teodora Vasiljević jedna je od onih koja potvrđuje da se i u današnje vreme i te kako može uspeti – uz mnogo rada, edukacije i strpljenja. Takođe, voli da pronosi pozitivni duh volonterizma i pripada grupi ljudi, koji su istrajni u tome da dokažu kako volontiranje nije gubljenje vremena.

Teodora je rođena 1992. u Sremskoj Mitrovici, do polaska u srednju školu živela je u Moroviću, zatim se preselila u Novi Sad i završila Karlovačku gimnaziju. Interesovanja su je tada odvela na Filozofski fakultet, na odsek žurnalistike.

- Oduvek su me zanimali mediji. I danas se nasmejem kada otvorim leksikon iz osnovne škole, u kojem na pitanje o tome šta ću biti kad porastem, stoji moj odgovor – reporter – veli Teodora, koja je i fakultet završila u roku kao jedan od najboljih studenata.

Upisala je i master, ali je vrlo brzo dobila šansu da se dokaže u branši, koja ju je toliko osvojila.

- U junu 2015. sam diplomirala, a već u septembru sam počela da volontiram na RTV-u. Danas imam ugovor o autorskom delu – priča Vasiljevićeva i nastavlja: - Kada već govorim o tome kako sam počela, ne mogu a da ne istaknem i moju ljubav prema volontiranju. Često pokušavam vršnjacima, pa i mlađima da objasnim kako nam volontiranje može doneti mnogo toga dobrog. Možda nas je društvo iskvarilo, ali ja još verujem da je bolje volontirati i biti koristan, nego sedeti kod kuće, surfovati, gledati TV ili nešto slično. Počela sam da volontiram još u srednjoj školi, a tokom studija je to bilo aktivnije. Ni sada se ne odričem takve aktivnosti, za koju smatram da mi je mnogo pomogla, pre svega u socijalizaciji, odnosu sa ljudima. Izdvojila bih volontiranje u Novosadskom humanitarnom centru, te u mnogim vanrednim okolnostima, zatim na sportskim događajima, velikim rukometnim takmičenjima. Kulminacija svega toga bilo je volontiranje na utakmicama Svetske lige u odbojci. I danas se družim sa mnogo mladih koji su tamo takođe volontirali, a što je najlepše od svega to mi je pomoglo i u karijeri. Nekako upravo sa početkom rada na RTV-u, dobila sam i poziv od ljudi koji su bili u organizaciji odbojkaških takmičenja, da budem saradnik u klupskom časopisu OK Voša (koji izdaje OK Vojvodina NS seme). Jesenas su me iz istog kluba zvali da budem i deo pres tima na utakmicama Lige šampiona. Tako da definitivno volontiranje je sve samo ne gubljenje vremena.

Teodora još kaže da je dosta toga naučila, postala iskusnija, upornija, da je upoznala mnogo ljudi, kako mlađih, tako i starijih. Ali ističe i to da se i dalje edukuje.

- To što ste završili novinarstvo ne znači baš ništa. Ono se uči ceo život i to najviše radeći i na terenu. Ne smete da se ustručavate da pitate, morate da budete temeljno pripremljeni za temu, upućeni, tu nema mesta sujeti i onome „ja znam sve“. Možda sam idealista, ali još uvek verujem da se radom sve postiže, ako umete, ako se zalažete, naći ćete pravi put. I uvek će biti i pravih osoba koje će vam pomoći i znati da vas cene. Isto ovo važi i za volontiranje. Nadam se da će mladi više uključiti u volontiranje i da prepoznati koliko ono može biti lepo, korisno i poučno – završava Teodora Vasiljević.