NOVOSAĐANI: Vošina legenda kojoj i mladi zavide na vitalnosti

NOVOSAĐANI: Vošina legenda kojoj i mladi zavide na vitalnosti

Sport je njegov život. Nakon uspešne fudbalske karijere, dane u penziji provodi skromno i savetuje mlade igrače da budu ne samo dobri sportisti, nego i čestiti ljudi.

Zoran Dakić Dakara rođen je u Šapcu pre 75 godina. Došao je u Novi Sad 1966. godine kao fudbaler Vojvodine i učestvovao je u osvajanju prve šampionske titule crveno-belih. Posle toga je igrao u nekoliko francuskih klubova. Godinama je radio kao trener i pomoćni trener u Nemačkoj i Africi. Danas živi u Novom Sadu i redovno posećuje Vošine fudbalske i odbojkaške utakmice.

- Kao deca igrali smo na livadi fudbal Vojislav Vojkan Melić, Selimir Sele Milošević i ja. Primetio nas je čuveni Ćele Vilotić i ponudio nam da dođemo na trening  šabačke Mačve. Tako smo počeli igrati za njihov podmladak – priseća se Dakić i nastavlja:

- Ubrzo su tri starija igrača Mačve otišla i nas trojicu šesnaestogodišnjaka su stavili u rezervu za prvi tim. Nakon pobede na jednoj utakmici poslali su nas u Beograd na lekarski pregled. Dobili smo dozvolu da igramo, i sa 16 godina našli smo se na terenu sa članovima prvog tima. Posle godinu dana, Obradović, legendarni direktor Crvene zvezde, hteo je da nas odvede u Beograd. Međutim, dogovor je pao da Melić i Milošević odu u Zvezdu, a ja u OFK Beograd – priča Zoran Dakić.

Sagovornik portala mojnovisad.com sa 17 godina otišao je u glavni grad Jugoslavije i nastavio fudbalsku karijeru.

- Tamo sam igrao četiri godine. Čak su mi i roditelje doveli da žive u Beogradu. Ali, Vujadinu Boškovu je 1966. godine nedostajao srednji igrač i on me je vratio u Vojvodinu. Te godine smo osvojili šampionsku titulu i igrali smo u Kupu šampiona. Tokom sedamdesetih prodali su me francuskom Remsu, gde sam igrao tri godine, a nakon toga sam proveo dve godine igrajući za Ajjačio. U Francuskoj su mi platili  školovanje i stekao sam diplomu fudbalskog trenera – kaže Dakić.


Čuveni Dakara proveo je i devet godina u Dizeldorfu kao pomoćni trener, ali i nekoliko godina u Angoli i Gabonu kao trener. Oženio se poznatom atletičarkom Šteficom Krauthaker.

- Supruga mi je preminula pre dve godine. Imam dva divna sina. Jedan živi u Nemačkoj, a drugi je ovde. Nažalost,  pre nekoliko meseci je dobio otkaz u kliničkom centru kako su počele ove razne reforme u državi. Radio je kao medicinar i bio je dobar u svom poslu, nadam se da će se uskoro ponovo zaposliti – priča Zoran.

Ovaj sportista u penziji danas je redovni posetilac svih fudbalskih i odbojkaških utakmica Vojvodine.

- Ne volim tu neku improvizaciju koja je trenutno prisutna u fudbalu. Ne sviđa mi se ni atmosfera koja sada vlada u tom sportu. Tako da sam se pod stare dane našao u odbojci. Poslednjih šest, ili sedam godina odem na svaki trening naših odbojkaša. Malo ih bodrim i savetujem. Klub im je organizovan, a ljudi su divni. Trenera Osmankača izuzetno cenim kao školovanog čoveka. Mladi sportisti mi zavide na vitalnosti, a ja u šali kažem da sam ovakav jer se nikada u životu nisam potukao, napio i prežderao – iskren je  Dakić.

Iako ima 75 godina, Dakara kaže da beži od penzionera, jer se oni  žale na bolove i malu penziju. Više voli da provodi vreme s mladima.

- Sport je moj život. Svaki dan sam zahvalan na svemu što imam. Mladim sportistima uvek govorim da treba sebe ceniti, svoje telo poštovati, a srce voleti – završava svoju priču Zoran Dakić Dakara.

Tekst i fotografije: Aleksandar Jovanović

Oceni vest:
19
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan

novi sad novosadsko porodilište Hitna pomoć Vreme u Novom Sadu vreme danas Vreme u Srbiji porodilište studenti partnerski odnosi požar bez struje betanija poljoprivreda RHMZ ljubavna veza isključenja struje Isključenje struje novosađani JGSP "Novi Sad" posao novorođenčad horoskopski znaci vremenska prognoza horoskop elektrovojvodina JKP Vodovod i kanalizacija bebe štrand vremenska prognoza novi sad servisna informacija novi sad