Izvor: mojnovisad.com / / Autor: Svetlana Bogićević Fotografija: Aleksandar Jovanović/mojnovisad.com, privatna arhiva sagovornice
NOVOSAĐANI: Za Sonju Bastu patronaža je čista ljubav
Ona je pedijatrijska sestra koja pomaže u prvim danima roditeljstva već 46 godina. Kroz njene ruke prošlo je na hiljade novorođenih beba, a isti je broj majki i očeva koje je svojom stručnošću i ljudskim pristupom umirila i pomogla im da se snađu u novonastalim okolnostima. Stoga je novosadski roditelji masovno preporučuju i hvale, te je prepoznatljiva mnogim generacijama.
Sonja Basta rođena je u Gardinovcima, gde je završila osnovnu školu. Srednju medicinsku školu završila je u Novom Sadu. Svoju pedijatrijsku karijeru započela je pri Dečijoj bolnici, odakle odlazi na Kliniku za ginekologiju i akušerstvo, gde je i dočekala zasluženu penziju. Od prvog radnog dana pa sve do danas, rad sa bebama je beskrajno ispunjava. Iako je pre 11 godina skinula radnu uniformu, nastavila je da obavlja svoj posao kroz kućne posete porodiljama i bebama.
– Raditi sa bebama je posao koji može samo da vas uveseljava i usreći, da vam ispuni dan nečim lepim Biti sa zdravim novorođenčetom i njegovim roditeljima u prvim danima života je velika stvar. Meni roditelji ukazuju poverenje kada me pozovu i ja nastojim da opravdam isto, a samim tim se trudim da ih naučim prvim koracima lako i bezbolno – kaže za portal Moj Novi Sad naša sagovornica.
Seća se se i svog prvog radnog dana, jer je u pitanju specifičan datum – 7. 7. 1977. Porodilište naziva "kućom radosti", gde se rađa novi život.
– Te bebe sa kojima radim, uz moje unuke, obojile su moj život ružičastim tonovima. Posebno zadovoljstvo me ispuni kada uspem da nekoj od majki pomognem u teškim trenucima, koji se neretko dešavaju nakon porođaja. Učila sam od divnih sestara Mire, Jele, Bube i Verice i beskrajno sam im zahvalna, kao i pedijatrima sa kojima sam radila. Tamo je izuzetno bitan timski rad i on je odlično organizovan – opisuje Sonja.
Odgovornost prema radu stekla je i od svojih roditelja, te je znala da će uspeti u svemu što započne, jer od sebe pruža maksimum. Mlađim koleginicama često napomene da treba istrajati u teškim momentima, a smatra da je ljubav prema ovom poslu najvažnija.
– Kroz moje ruke prošlo je i više generacija iz istih porodica, ja sada kupam decu "moje dece". Često mi stižu poruke od mladih majki koje žele da pozovu baš mene, jer ih je preporučila njihova mama, kojoj sam svojevremeno pomogla – primećuje ona.
Nije joj teško da se javlja na telefonske pozive zabrinutih majki ni u sred noći, jer prava informacija može da ih umiri. Često im, pored saveta oko nege bebe, pomaže oko uspostavljanja dojenja, za šta je potrebno mnogo strpljenja, kojeg Sonji ne manjka.
– Menjaju se i preporuke Svetske zdravstvene organizacije, što majke često zbunjuje: koliko puta bebu treba kupiti, da li joj davati vode i slično. Budu sluđene jer oko sebe čuju i potpuno suprotne savete. Ja se trudim da sve propratim, ali sam uvek za neku zlatnu sredinu – napominje Basta.
Pored majki, Sonjin lični stav je da treba obučiti i očeve, za koje smatra da treba da učestvuju oko nege svog deteta, pogotovo što je majka rađanjem deteta već dala svoj doprinos i uglavnom biva iscrpljena nakon porođaja.
– Verujte mi da je svaki otac sa kojim sarađivala hteo da učestvuje. Moram da pohvalim novosadske tate, sve desetke za njih – ističe jedna od omiljenih novosadskih pedijatrijskih sestara.
Prepodne je, kako kaže, mama, tašta i baka. Njena ćerka dr Marijana Basta Nikolić – radiolog u KC Vojvodine, zet dr Dragan Nikolić – hirurg, upravnik Urgentnog centra i naša Gradska faca i dve unuke, Sofija i Iskra, stanuju tik iznad nje.
Nakon jutarnje kafe i prelistane šape, Sonja šeta dve kuce, ide u nabavku i kuva ručak, a svako popodne provodi u kućnim posetama bebama.
S obzirom na to da njen doprinos u prvim danima sa bebom smatraju dragocenim, mnoge novosadske porodice pozivaju je i na rođendane i krštenja svoje dece, a na ulicama našeg grada svakodnevno joj se javljaju oni kojima je olakšala i ulepšala prve trenutke sa bebom, ali i prve dane života.
Razgovarala: Svetlana Rajić Bogićević
Fotografije: Aleksandar Jovanović i privatna arhiva Sonje Baste
Ovaj članak još uvek nije komentarisan