NOVOSAĐANI: Zanat koji nikad neće nestati

NOVOSAĐANI: Zanat koji nikad neće nestati

Pronašla je sebe u struci koju voli i oseća se ispunjeno dok radi. Razvojem tehnologije mnogi zanati su nestali, ali njen je opstao. Iako se penzionisala, iskoristila je savremene elektronske uređaje i internet da prati svetske trendove u svetu svoje profesije.

Anđelka Ćeran rođena je u Futogu 1952. godine. Završila je Školu za učenike u privredi, smer za ženskog krojača. Nepunih pedeset godina radila je u struci. Od toga dvadeset u "Novitetu", a ostatak kao "sam svoj gazda". Danas je u penziji, ima dvoje dece i troje unučadi. Penzionerske dane provodi povremeno radeći i putujući.



- U toj školi su se tada učili razni zanati, za molere, tesare, stolare, frizere, krojače i još mnoge druge. Jedan dan sam išla na predavanja, a naredni na praksu i tako sam naučila kako se radi. Nakon završetka školovanja, čim sam napunila osamnaest godina, zaposlila sam se u "Novitetu" 1970. godine –
započinje svoju priču Anđelka i nastavlja:

- Oni su bili na Futoškom putu i bilo je barem hiljadu zaposlenih koji su radili u ogromnoj hali. Bili smo podeljeni po grupama. Ja sam bila konfekcijski krojač i uglavnom smo pravili žensku odeću, kapute, mantile, kostime, haljine, suknje i komplete. Tada smo oko 80 odsto robe izvozili u Nemačku i Rusiju. Radili smo u dve smene i to je bio takozvani lančani sistem. Jedni su šili kragne, drugi rukave, treći džepove, neko je peglao... Uglavnom, radilo se po fazama. Bila je dobra zarada, imali smo regrese, viškove i trinaestu platu – priča Anđelka.


Nakon dvadeset godina provedenih u "Novitetu" sagovornica portala mojnovisad.com se osamostalila i počela raditi kod kuće. Iako joj je suprug ostao bez posla i posle se i razboleo, Anđelka je uz pomoć zanata uspela da izdržava porodicu i da odškoluje decu.

- Uvek sam imala puno klijenata. Mnogi su dolazili kod mene redovno skoro trideset godina. Jednoj devojčici šila sam kostim za prvenstvo u fitnesu. Njena mama je dolazila kod mene kao dete. Takođe, desilo se da mi je mušterija sa mora donela magnet suvenir u obliku šivaće mašine. To mi govori dovoljno koliko su bili zadovoljni. Uglavnom sam radila popravku odeće, skraćenja, nekima sam šila i novu odeću, ali to ređe. Mušterije su uvek znale šta žele, ali su prihvatale i moje sugestije – kaže Ćeran.


Nezaobilazni alati ove Novosađanke bili su šivaća mašina, overlok mašina za obradu šavova iznutra, makaze, šivaći pribor, centimetar, igla, kreda i konac.

- Deca su se u međuvremenu preselila u inostranstvo, tako da su mi i sin i ćerka sa unucima u Velikoj Britaniji. Jedino mi je najstarija unuka u Pragu, gde predaje u srednjoj školi. Posetim ih dva puta godišnje. Ali, da bih svaki dan bila sa njima u kontaktu kupila sam laptop i mobilni telefon i naučila da koristim internet i društvene mreže. Međutim, otkrila sam da mogu preko svetske mreže da pratim modu i da budem u toku sa najnovijim modelima – priča Anđelka.

Iako je u penziji, Anđelka i danas često prihvati da nešto uradi za komšije, ili za prijatelje.

- Sašijem im nešto, pa se fotografišu kod kuće kada obuku odeću i pošalju mi sliku na Fejsbuk. Meni je drago što budu srećni. Ja sam najispunjenija kada sedim za šivaćom mašinom i nešto radim – završava svoju priču naša sugrađanka Anđelka Ćeran.



Tekst i fotografije:
Aleksandar Jovanović

Oceni vest:
16
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan

klinika za ginekologiju i akušerstvo gradsko groblje novosadsko porodilište vremenska prognoza novi sad jkp zoohigijena i veterina isključenje vode Republički hidrometeorološki zavod Petrovaradin JGSP "Novi Sad" bez vode isključenja struje novosađani Elektrodistribucija Novi Sad bombardovanje novog sada betanija bez struje Vreme u Novom Sadu Novosadski polumaraton Radio televizija vojvodine novi sad Isključenje struje sahrane bebe novorođenčad servisne informacije novi sad jkp lisje raspored sahrana novi sad Spens NATO bombardovanje elektrovojvodina