Novosađani: Život u nadi da ćemo jednog dana biti lepa, mala evropska država

Novosađani: Život u nadi da ćemo jednog dana biti lepa, mala evropska država

Zdrava i srećna porodica je sve što je sedamdesetrogodišnjem Nikoli Jovanoviću potrebno da bude zadovoljan i miran u životu. Ovaj električar u penziji dane provodi tako što obavlja sitne kućne popravke, pomaže supruzi, ide redovno na pijacu, čita novine preko interneta, peca, a svako jutro hrani ptice u svojoj bašti.

"Rodio sam se u Novom Sadu sad već davne 1942. godine, i do danas, ako se ne varam, živeći u ovom gradu promenio sam nekih pet država. Imao sam priliku da vidim Evropu u mladosti, ali nije mi žao što sam se vratio kući, tu sam se oženio i dobio dete i na kraju dočekao kraj radnog veka," počinje priču Jovanović.

"Glavni grad Vojvodine nekada davno je bio sasvim drugačiji. Nikad neću zaboraviti svoju šegrtsku školu, ono što sam tada naučio služilo me je kroz ceo radni vek, nažalost danas je sve manje dobrih majstora, a deca izlaze iz takvih škola sa više teorijskog znanja, a sa manjkom praktičnih veština. Sećam se da smo u mladosti redovno išli na igranke svakog vikenda i da je postojao korzo. Jugoslavija je bila ugledna država u svetu, niste imali nasilja na ulicama, politika je bila dosadna, ljudi su bili srećni i mnogo kulturniji. Do današnjeg dana tvrdim da je Jova Dejanović bio jedan od naših najboljih gradonačelnika. Takvi pošteni i skromni ljudi danas u politici više ne postoje. Automobil  opel kadet kupio sam sa suprugom sedamdesetih, i vozili smo ga preko dvadeset godina dok se nije bukvalno raspao. Sredinom osamdesetih jugo je bio hit pa smo kupili njega, nažalost nije trajao dugo kao opel. Danas svuda idem biciklom, imam svoj mali poni, brz je i ekonomičan i svuda stignem."

"Imao sam otpor prema novim tehnologijama, ali otkako su nam smanjili i ovako male penzije počeo sam se informisati preko interneta, kako ne bih morao kupovati novine. Računari i svetska mreža su odlična stvar, ali treba ih koristiti pametno. Ipak i dalje najviše volim prirodu, a kada mi vreme i finansije  dozvole odem u vikendicu na pecanje. Volim prvomajske praznike, jer tada se okupimo sa porodicom i prijateljima i roštiljamo. Verovatno sam jedan od retkih penzionera kojima je drago što Novi Sad ima Egzit festival, ali drago mi je kada vidim mlade ljude da se lepo provode i uživaju. Mladost služi za to, sve je u redu dok se ne drogiraju i nisu agresivni. Celog života sam vredno radio, i gledao sam da ne odem u penziju dok ne moram, nije mi žao zbog toga. Smatram da je rad izuzetno važan jer formira čoveka kao ličnost, pošto stvara radne navike. Žao mi je današnje omladine koja ne može da se zaposli, i zato smo mi kao roditelji uvek tu za njih. Nadam se da će uskoro doći neki sasvim novi ljudi, pošteni koji će izdignuti ovu zemlju iz pepela i napraviti od nje jednu lepu malu evropsku državu. Na kraju dana uvek shvatim da sam srećan čovek jer imam svoju porodicu koja je živa i zdrava, i ništa više od toga mi nije potrebno," kaže Nikola Jovanović za portal mojnovisad.com.

Oceni vest:
13
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan

betanija raspored sahrana novi sad sahrane novosađani horoskop gradsko groblje novorođenčad jkp novosadska toplana horoskopski znaci matična knjiga rođenih novosadsko porodilište RHMZ elektrovojvodina bebe EPS raspored sahrana i ispraćaja porodilište dunav havarija na vodovodu bez struje štrand isključenja struje servisne informacije JGSP "Novi Sad" jkp lisje bez vode centralno groblje u Futogu almaško groblje radosne vesti servisne informacije novi sad