Novosađanin koji je ofarbao vrh beogradskog pilona

Novosađanin koji je ofarbao vrh beogradskog pilona

Bilo je izuzetno stresno, ali taj posao na mostu me je lansirao u svetu industrijskog alpinizma. Od običnog visinskog radnika stigao sam do nekoga ko ima reputaciju da je ludo hrabar, objašnjava za mojnovisad.com diplomirani agronom iz Novog Sada Vladimir Rašković Raš ...

Pilot paraglajdera koji je tokom jednog vetrovitog novembarskog dana 2011. nadletao novi most na Adi u Beogradu, zatekao je  čoveka koji na 208 metara visine farba vrh pilona. Letelica je napravila krug i vratila se kako bi pilot mahnuo radniku. Na najvišem stubu u Evropi tada se nalazio diplomirani agronom iz Novog Sada Vladimir Rašković Raš.

- Industrijski alpinizam se odnosi na sve radove na visini sa užetom na zgradama i u industrijskim kompleksima. Popneš se na krov objekta i spuštaš se dole, a retko se desi da se penješ. Često se tako peru prozori na višespratnicama. Izvode se i fasaderski i limarski poslovi, ali ja ih ne radim jer nemam iskustvo za to – počinje razgovor za portal mojnovisad.com Vladimir Rašković.

Rođen je u Sivcu 1975. godine. Diplomirao je 2004. godine sa prosekom 8.94 na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Nalazio je posao i u struci, ali, kaže, ne voli kancelariju kao ni marketing ni komercijalu.

- Imao sam dobar posao u stranoj kompaniji, odličnu platu, službeni auto, laptop, ali nisam mogao da ubeđuljem ljude da kupuju naše repromaterijale, imao sam osećaj da ih lažem. Čak sam  i sa suprugom ušao u raspravu zbog toga, ali sam se na kraju vratio onome što najviše volim da radim, a to je rad na visini – priča Vladimir.

Njegov sportski duh ga je naterao da sa 25 godina počne da trči i od tada je zaraženi maratonac. Na jednoj trci triatlon kluba na Popovici upoznaje tetka Desu koja ga preporučuje planinarskoj Himalajskoj ekspediciji. Sa skromnim iskustvom iz alpinizma 2007. godine odlazi u Pakistan i penje se na Himalaje i stiže do 7.200 metara visine. Godinu dana nakon povratka u Srbiju počinje da se bavi industrijskim alpinizmom.

- U Pakistanu mi se nešto prelomilo u glavi i odlučio sam da se bavim ovim poslom. Našao sam oglas u novinama da traže radnike i javio se. Postavio sam se kao da imam dosta iskustva. Naučio sam posao za deset dana. Prao sam prozore, vadio sam iz bunara stare bicikle i šporete. Čistio sam zidove i plafone silos ćelija nakon što se ukloni pšenica. To se najviše tražilo kada je izbila afera sa aflatoksinom. Međutim to su nehumani uslovi, radiš u mraku i puno je prašine u tim silosima, danas već odbijam takve angažmane.  Godine 2011. tražili su radnika koji bi ofarbao jedan mali deo pilona na novom mostu u Beogradu. Stub je visok 208 metara i najviši je u Evropi. Četvorica alpinista pre mene su odbili posao. Radio sam četiri ili pet dana, bila je zahtevna farba, košava je stalno duvala i čak mi je par puta pokidala užad. Bilo je izuzetno stresno, ali taj posao na mostu me je lansirao u svetu industrijskog alpinizma. Od običnog visinskog radnika stigao sam do nekoga ko ima reputaciju da je ludo hrabar, objašnjava Vladimir.

Godine 2012. Vladimir je dobio ponudu da dovrši posao obaranja topola u vikend naselju na Adi Ciganliji. Radnik koji je započeo taj posao pao je sa 14 metara visine, propao kroz krov vikendice i srećom preživeo pad.

– Ja sam nastavio seču tih stabala i uspešno je završio. Od tada se bavim isključivo drvećem. Ovo zanimanje nazivam „arboristikom“. Za razliku od drvoseča mi ne radimo sa zemlje nego sa visina. Kombinujem industrijski alpinizam sa ovim poslom. Tehnika je sledeća, ispucavamo teg sa užetom i prebacimo preko željene grane, onda na tanko uže vežemo alpinističko uže koje prevlačimo preko te grane. Kad prevučemo alpinističko uže preko grane jedan kraj fiksiramo za stablo, a na slobodnoj strani se penjemo gore uz pomoć alpinističkih sprava. Onda počinjemo da skidamo donje grane i krećemo ka vrhu. Prednost ove tehnike je to da ne postoji stablo na koje se ne može popeti, dok dizalica ima svoj limit do koje visine može da se podigne – objašnajva Vladimir detalje ovog posla.

Svi odsečeni delovi stabla spuštaju se dole uz pomoć alpinističkih užadi i sistema koturača. Komadi drveća mogu biti teški i do 200 kilograma.

Na novosadskom Ribarcu Rašković je svojevremeno sekao ogromnu topolu tešku 14 tona. Jedan rez testerom trajao je sat vremena. Bio je vezan za donji deo stabla dok je radio, a kran je podigao gornji odsečeni deo koji je bio težak 7 tona.

Naš sagovornik tvrdi da je adrenalin ono što ga pokreće u ovom poslu. Prijatno se oseća kada je na visini. Tvrdi da je egocentrik i da mu prija pažnja kada ga gledaju i fotografišu.

– U početku je postojao strah, postoji i danas, ali je sve manji i ređe se javlja. Dok sam na užetu dosta razmišljam o poslu i moram biti jako smiren i koncentrisan. Moraš znati materiju i posao sa kojim se baviš i tako ćeš biti siguran u sebe. Nažalost danas ima sve više neiskusnih mladih ljudi koji se bave ovim poslom– zaključuje Vladimir Rašković.

Vladimir je i predsednik Atletsko rekreativnog kluba „Fruška gora“  i 2012. godine došao je na ideju da u okviru udruženja pokrenu penjačku sekciju „Klub penjača po drveću Fruška gora“. Nisu znali da to već postoji u svetu, ali kao sport nije priznat u Srbiji. Danas imaju 12 aktivnih članova i radi se o ljudima različitih profila, od profesora likovnog i studenata do majstora. Nakon što su dobili finansijska sredstva od gradskog i pokrajinskog sekretarijata zaduženih za sport, sekcija poseduje zavidnu alpinističku opremu.

Inače svi zainteresovani mogu kontaktirati „Klub penjača po drveću Fruška gora“ na njihovoj zvaničnoj fejsbuk stranici. Ovi zaljubljenici u prirodu smatraju da je drveće kod nas kao ukrasni momenat, terapijsko sredstvo ili kao umetnost u potpunosti zapostavljeno.

- Kod nas se stabla spominju samo kao ogrevno sredstvo i nažalost često se uklanja i zdravo drvo – tvrdi Rašković.

 

PROZORI U DUBAIJU: Sa Vladimirom radi i Milan Drakulić, mladi mašinski tehničar koji se učlanio u klub pre dve godine nakon što je video reklamu na društvenim mrežama. Danas zarađulje uz pomoć industrijskog alpinizma.
– Želja mi je da jednog dana perem prozore na neboderima u Dubaiju – kaže Drakulić.

 

EKSPEDICIJA NA ŠRI LANKI: Dve saradnice novosadskog Prirodno matematičkog fakulteta koje su ujedno i članovi kluba penjača, planiraju da krajem leta odu na Šri Lanku u potragu za novim vrstama vodozemaca i gmizavaca na drveću. Na ovu biološku ekspediciju trebalo bi da krenu tri biologa i Vladimir Rašković kao penjač.

 

Autor teksta:  Aleksandar Jovanović

Oceni vest:
15
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Ognjen

    pre 1423 dana i 41 minut

    Raš care! Kad se popneš na Burj Khalifu primićemo te u Triogy Racing ;-)!

    Oceni komentar:
    0
    4
  • Nebitno

    pre 1390 dana i 12 sati

    203 metra je pilon i nije najviša stvar koju je čovek sagradio u Srbiji.
    Na Himalajima je g-din Rašković stigao do - baznog kampa! Ni metra dalje.
    Posao u alpinističkoj firmi mu je bio - pomoćnik! I to mu je firma od tadašnjeg drugara.
    "Nažalost danas ima sve više neiskusnih mladih ljudi koji se bave ovim poslom" - a on je bio mlad i iskusan kada je počeo?
    Dalje, Drakuliću je želja da oere prozore u Dubaiju? Pa to je u svetu ozbiljnog alpinizma početnički posao.
    Toliko....
    U Srbiji postoje svega dve ili tri ozbiljne alpinističke firme koje mogu parirati svetskim firmama. Ni jedna nije iz N. Sada.
    Obiđite Čačak i Trstenik - tamo ćete naći svetski priznate radnike sa užeta.
    Pozdrav.

    Oceni komentar:
    10
    4
  • Milan

    pre 460 dana i 11 sati

    ostanite visoko ! svaka cast

    Oceni komentar:
    0
    0
  • Milana

    pre 454 dana i 20 sati

    Hvala na ovom tekstu - ulepsao je jedno tmurno nedeljno jutro :) Bas je lepo procitati da u **danasnjoj** Srbiji postoje ljudi koji se ne predaju danima koji nisu ispunjeni. Zaista je motivisuce procitati da je neko usped da nadje nesto sto ga ispunjava - i da od toga moze sebi da obezbedi zivot.

    Svaka cast Vladimiru! I hvala za tekst :) Nadam se da cu uskoro citati vise takvih clanaka.

    Oceni komentar:
    0
    0
bebe isključenja struje novosadsko porodilište Elektrodistribucija Novi Sad vremenska prognoza novi sad sahrane Isključenje struje isključenje vode Novo naselje bez vode odbojka JKP Vodovod i kanalizacija RHMZ raspored sahrana novi sad novorođenčad vremenska prognoza betanija elektrovojvodina Republički hidrometeorološki zavod novosađani novi sad gradsko groblje servisne informacije novi sad bez struje Hitna pomoć javno komunalno preduzeće vodovod i kanalizacija jkp lisje Vreme u Novom Sadu Spens klinika za ginekologiju i akušerstvo