Novosađanin osmislio trodimenzionalnu kutiju u kojoj kokošija jaja ne mogu da se razbiju

Pronalazaštvo u našoj zemlji ima dugu tradiciju i po svemu sudeći građani Srbije su veoma talentovani i maštoviti, posebno kada se uzme u obzir godišnji broj prijavljenih izuma. Jedan od njih je i Novosađanin, pedesetdvogodišnji Aleksandar Lacković koji je patentirao trodimenzionalnu kutiju za jaja, odnosno osmislio je i napravio nulti primerak pakovanja tako da svako jaja ima svoje ležište, s tim da je sistem pakovanja fleksibilan i jaja ne mogu da se razbiju.

Aleksandar je inače odrastao u ulici Cara Dušana i pohađao je Osnovnu školu "Vasa Stajić", a kasnije vanredno i Srednju trgovačku. Nikada nije radio kao trgovac, ali je zato držao svoj tepih servis koji je nedavno zatvorio i trenutno radi kod jednog privatnika. Bez obzira što nije baš bio zaljubljenik u knjigu, njega je oduvek privlačilo tehničko crtanje, a uporedo sa tim nervirala ga je i činjenica da kada kupuje kokošija jaja, bar jedno u pakovanju uvek bude razbijeno.

– Moja ideja za ovu revolucionarnu kutiju traje čitavu deceniju, jer sam kao potrošač bio "opsednut" načinom pakovanja konzumnih jaja. Činilo mi se da je  njihova kupovina u radnjama, ali i na pijacama veliki izazov pošto ih, ili pakuju u kese, ili u sadašnje kutije koje nisu najsjajnije rešenje. Čak sam primetio kako većina kupaca otvara ambalažu da bi proverili da li je neko jaje oštećeno. Većina kutija koje se trenutno nalaze na tržištu su sličnog, skoro pa istog dizajna i zato sam rešio da napravim sasvim novu i revolucionarnu kutiju "Laci", gde bi kokošiji proizvod bio u sigurnijem pakovanju, a samim tim bi se smanjili i troškovi zbog oštećenja. Posle više pokušaja, ali i nerviranja, uspeo sam da dizajniram ono što sam zacrtao i zato odgovorno tvrdim da ni jedno jaje u transportu ne može da se razbije, pa tako recimo i deca mogu da mlataraju s kesom kada se vraćaju iz pazara – priča Lacković.

Ambalaža "Laci" izgleda kao ravan papir, a zapravo je sklopiva i rasklopiva, što svakako i u transportu štedi prostor, i do kupca stiže u rasklopljenom stanju, ali se veoma lako i iz nekoliko poteza sklapa, kada u nju treba da se spakuju jaja. Lacković objašnjava da je ova ambalaža laka za rukovanje, jer kada se u nju složi 10 jaja, a ona se okrene za 180 stepeni (otvoren poklopac), ni jedno jaje ne može da ispadne.

Pune tri godine je radio na unapređenju kutije, a sve zarad toga da jaja do krajnjeg potrošača stignu u najpouzdanijoj ambalaži, a ovo je veoma bitno i kada je Uskrs, jer tada domaćice posebno budu nervozne kada kupe napukla jaja. Aleksandar kaže da se zaista posvetio ovom izumu i da je nakon mnogobrojnih neprospavanih noći i utrošenih sati u razmišljanju o izvodljivosti i sprovodljvosti svoje ideje, ipak krenuo u realizaciju. Priznaje, da mu nije bilo lako jer su usledila brojna idejna rešenja, kao i mnogi pokušaji, gde je Lacković iznova i iznova kreirao i izrađivao novi unutrašnji dizajn. Mnogo toga mu se nije dopalo, a onda mu je samo jednog dana "kliknula lampica"  te je nakon bezuspešnih pokušaja uspeo da ostvari svoju zamisao. On je ovim dizajnom ujedno napravio i novo tehničko rešenje u unutrašnjosti kutije.

– Ovako napravljena unutrašnja konstrukcija je fleksibilna, a istovremeno je i čvrsta i zato može da obezbedi da svako jaje ima svoje posebno mesto unutar pakovanja. Ove kutije su pogodne i za velike proizvođače jaja jer se ona ne razbijaju ni tokom pakovanja, a ni tokom tansporta, bilo da stoje u vertikalnom ili u uspravnom položaju. Znači kada ih potrošač kupi, ona ostaju cela i bez bojazni da su oštećena, napukla ili razbijena – priča ovaj Novosađanin.

Kaže da je rukovanje toliko jednostavno, da nju mogu da sklapaju i rasklapaju i sasvim mala deca, jer se sve sastoji od nekoliko poteza. Takođe, ono što je od velikog značaja jeste to da njegova inovacija nema većih troškova, odnosno jeftinija je za proizvodnju od kutija koje se trenutno nalaze na tržištu. Aleksandar navodi da se ove sadašnje kutije prave od pulpe, pa se stavljaju u kalup, a iz kalupa idu u peć, dok njegova kutija izgleda kao list papira kada je rasklopljena. Aleksandar se veoma namučio i dok nije došao do odgovarajućeg materijala, a prvu kutiju je napavio od ambalaže za Mokate kafu, a pošto se to nije pokazalo kao najbolje rešenje, svoj nulti proizvod je napravio od mikroval kartona. Inače, kako objašnjava mikroval je poznat i kao troslojni karton zbog svoje strukture, a ako se pogleda presek uočiće se tri sloja, gde je srednji sloj valovit ili talasast. Međutim, pošto je mikro val skupa investicija, posebno kada se ide na masovnu proizvodnju, Lacković smatra da bi takođe bilo idealno praviti kutije od PET (polietilen tereftalat) ambalaže, celuloze (nitroceluloza) i stiropora (polistiren).

– Možda će se neko pitati kakva je ovo kutija sa datumom kada je vidi na slici, ali bez ljutnje što ne smem da vam pokažem unutrašnjost, jer svoj patent nisam zaštitio, mada su ga videli ljudi iz Zavoda za intelektualnu svojinu koji su mi savetovali da sve to ponudim potencijalnim investitorima kao dizajn. Inače, imam i pravnog zastupnika koji je kroz ugovor zaštitio ovaj moj patent, a ukoliko bi neko pokušao da mi ukrade ideju, platiće milionsku kaznu. Ovo sam počeo da pravim iz zabave, ali nakon što sam pokazao pojedinim prijateljima, rešio sam da ponudim patent, jer su me svi oni pitali zašto ga ne prodam. Naravno ukoliko neko želi da ga otkupi, ja sam spreman za saradnju – zaključio je naš sagovornik.

Tekst: Ljiljana Natošević Milovanović