Novosadske misterije: Ovi Novosađani prave zagonetne sobe koje se rešavaju širom sveta

Novosadske misterije: Ovi Novosađani prave zagonetne sobe koje se rešavaju širom sveta

Novosadski dvojac, momci iz „Room Escape”, specifične „igraonice za odrasle“, zaduženi su za kompletni dizajn soba iz kojih ne možete da izađete, barem dok ne rešite desetak logičkih zadataka i počupate svu kosu sa glave dok se lomatate po zaključanoj misterioznoj prostoriji. Njihov posao je da osmisle ove zabavne sobe, ali i da „masterišu“, tačnije nadgledaju ljude koji pokušavaju da izađu na kraj sa njihovim mozgalicama. Oni su Stefan Suki Suknjaja i Đorđe Ivanović.

Suki ima svega 20 godina i u novosadskoj centrali „Room Escape“ franšize radi od njenog samog nastanka. Vlasniku Bobanu Melkusu pomagao je pri otvaranju i bio je tu još kada se prvi nameštaj unosio u sobe. Studira animaciju i inženjerstvo na novosadskom Fakultetu tehničkih nauka, a za „Room Escape“ (uskoro „Fox in a box“) radi kao grafički dizajner, podrška klijentima,  dizajner soba i gejm master. Sve u svemu, Suki je pravi čovek za sve! Đorđe je u celu ovu priču ušao nešto kasnije. Ovaj 23-godišnji student žurnalistike, koji u slobodno vreme volontira u Mensi i Crvenom krstu, zaposlio se kao gejm master nakon što je već odigrao veliki broj soba i potpuno se zaljubio u atmosferu koja vlada u Mite Ružića 3.

Nakon razgovora sa Sukijem i Đorđem stekli smo utisak da sve što vam treba da otvorite jedan ovakav posao jeste da se zaljubite u njega! Tako su suvlasnici Nina i Boban Melkus pre nekoliko godina u Budimpešti, svetskoj prestonici zagonetnih soba, po prvi put odigrali jednu igru ovog tipa, shvatili da žele da urade nešto slično, zasukali rukave i to uradili. Danas je novosadski „Room Escape“ matična kuća svih soba franšize koja se danas prostire na tri kontinenta - u Evropi, Severnoj Americi i Aziji. Štaviše, većinu drugih „Room Escape“ centara otvorili su ne biznismeni i bogataši, već „običnjaci” koji su se u ovaj koncept zaljubili baš u Novom Sadu.

 

 

Suki i Đorđe naglašavaju da otvaranje ovakvog prostora ne podrazumeva nužno veliku investiciju. Ipak, veština je napraviti dobru sobu sa malo novca, a za to je tu centrala u Novom Sadu od koje ostale Room Escape jedinice dobijaju preko potrenu pomoć. Naime, da biste otvorili ovakav lokal, prvo treba da nabavite dozvolu za rad, a zatim kompjutere i nameštaj. Svi specijalni  mehanički elementi prave se u Novom Sadu, a zatim šalju dalje.

To je sve dovoljno da bi jedna soba oživela, a kako dolazi do nastanka iste objasnili su nam ovi momci:

- Sve počinje tako što se okupe svi dizajneri, odredi se tema, a zatim počinje proces smišljanja zadataka - objašnjava Suki. -  Bitno je držati se tema koje su svima poznate i aktuelne. Tako smo „Zombi sobu“ napravili kada je zombi apokalipsa bila vrlo popularna u medijima. Inspiracije je bilo svuda. Gledali smo filmove, serije, istraživali sve postojeće mogućnosti i napravili nešto svoje. Posle tog procesa,  tema se preda vlasnicima, a ako se odobri onda se priča sa električarom i stolarom o tome šta je moguće izvesti ili ne, kakve su modifikacije potrebne i slično. Neretko se tada desi da neke naše ideje budu odbačene jer ih u praksi nije moguće izvesti, naročito ako se radi o rekvizitima koji moraju da budu izuzetno kvalitetni kako bi mogli da izdrže preko sto igranja. Tako, nažalost, u „Teslinu sobu“ nismo mogli da uvedemo i Teslin transformator, jer nismo mogli da garantujemo njegovu bezbednost. Nakon toga se prave nacrti i na spisak se stavlja šta sve treba da se kupi, do poslednje sitnice. Električar zatim počinje da pravi te specijalne elemente, dok mi tražimo kompletnu dekoraciju i nameštaj. Sve mora da bude prilagođeno temi, svaki komad nameštaja, svaki detalj. Ako je tema „Hladni rat“ imaćemo čuturu s vodom, a ako je „Laboratorija“ imaćemo epruvetu s vodom. Obično se ide redosledom kako se ulazi u sobu, ali to ništa ne mora da znači. Tek pred kraj, kada se priča sa električarom, zbog efekata i mogućnosti prostorije menja se raspored zadataka.

 

 

A kako uopšte mogu da garantuju da će svi ti detalji zajedno funkcionisati i kada kroz sobu prođe stotinjak ljudi?

 

- Zato su tu test igre. Prvu igru odigramo mi, što u suštini traje 15 minuta, a posle toga igraju nama najbliži ljudi, najčešće električari. Na kraju sobu testiraju naši prijatelji i ljudi koji su igrali sve naše igre. U beogradskom „Room Escape“-u sam odigrao sobu „Zatvor“, a onda sam zajedno sa dva drugara napravio „Teslinu sobu“ koja se trenutno igra u Novom Sadu. Detalji su tu izuzetno bitni. Bilo nam je važno da sve što stavimo u sobu bude autentično, bila to čaša viskija, nameštaj iz tih godina, broj sobe iz hotela u kojem je Tesla odsedao. Sve zagonetke treba da imaju nekog smisla i lepo je kada ljudi koji poznaju tu tematiku prepoznaju neki detalj, objašnjava Đorđe.

 

 

Ipak, kada dođe do promena u zadacima, Suki i Đorđe ne prihvataju predloge baš od svakoga i prvenstveno cene savete iskusnih igrača sa barem desetak soba „za pojasom“. Naime, oni tvrde da novajlije nemaju kritičko mišljenje o tome kako funkcionišu sobe, ali da zato često dolazi do izmena nakon testiranja. Nekada se desi da oni zadaci za koje se originalno planiralo da budu završni pređu na sam početak i obrnuto. Takođe, obojica naglašavaju da čak i male izmene mogu u značajnoj meri da oduzmu i dodaju na težini zadataka, a da se onaj najteži smešta u pozni deo igre, ali ne baš na sam kraj. No, prvi korak nikada nije najteži. Prvi zadaci su obično lagani kako bi se ljudi uveli u celu priču.

 

 

Bitno je istaći da „Room Escape“ koncept uopšte nije nov. U svetu već desetak godina igrači svih generacija beže iz raznoraznih zagonetnih soba, dok video igre slične tematike postoje još duže. Zato smo ove momke pitali koliko je teško ostati originalan i ponuditi sveža rešenja.

- Mnogo. Samo u Budimpešti postoji 70 do 80 firmi koje se bave time. Tamo je sve počelo i vrlo brzo krenulo da se širi. Zato se mi fokusiramo na neke detalje kojih u drugim franšizama nema. Kod nas su izuzetno važni efekti, kao i muzika. „Banka“ se tako radila u potpunom mraku sa propratnim zvučnim efektima, a „Bunker“ je imao muziku koja je povećavala tenziju u sobi i stvarala  atmosferu Hladnog rata, kaže Suki.

 

Zatim sledi pitanje „za milion dolara“: Koliko je vremena potrebno da bi se napravila jedna soba?

 

- Kada se niko od nas ne bi bavio ni sa čim drugim, jedna soba bila bi gotova za mesec dana. Što se dizajna tiče, dobar deo sobe se može napraviti za jedno veče. Ali, kada se krene sa proizvodnjom, onda kreće i odugovlačenje. Sobu nije teško skicirati, najteže je napraviti nešto logično, jer je logika u ovom slučaju relativan pojam. Ono što je meni kao dizajneru logično - a to može biti mesto na kom stoji samo jedna obična čaša - igraču ne mora da deluje tako. Drugi izazov je u tome da sve treba da stane u sat vremena, da i novajlije koje po prvi put igraju igru mogu da je reše u tom vremenskom roku. To su dve najteže stavke, – kaže Đorđe.

- Nekada sam mislio da je super ako neke iskusne ekipe ne uspeju da ih reše, ali sam vremenom shvatio da to nema smisla. Ima dizajnera koji se hvale time da niko do sada nije uspeo da reši njihovu sobu, ali meni je to besmisleno. Cilj ove igre je da se ljudi zabave, a ako je soba nerešiva to ništa ne govori u prilog njenom kvalitetu. Ako 70% ljudi izađe iz sobe, to je uspeh. Velika je razlika između teških i potpuno nejasnih soba, nadovezuje se Suki.

 

 

Što se tiče broja igrača, Suki i Đorđe preopučuju igru u četvoro, i to u mešovitom timu, gde rame uz rame igraju i žene i muškarci, ljubitelji zagonetki i potpuni laici. Uvereni su u to da „ključ“ koji otvara vrata vake sobe leži u  dobroj komunikaciji među igračima, a često se desi da se u velikom timu nađe i jedan „teg”,  član koji je najglasniji, a koji je zapravo onaj koji nešto pogrešno radi. Međutim, ova vrsta zabave izuzetno je popularna kod parova, a u novosadskim sobama odigrale su se čak dve prosidbe (i barem jedan dokumentovan raskid).

 

A kako to izgleda kada zajedničkim snagama iz sobe pokušavaju da izađu potpuno stranci?

 

Odlično - kažu dizaneri koji su imali priliku da nadziru igru u kojoj je učestvovala petorka koja se prvi put u životu srela baš te noći u jednom novosadskom hostelu. Sobu su uspešno rešili u manje od sat vremena.

- Treba imati neke odvažnosti pri igranju ovakvih igara i uvek treba isprobavati nova rešenja. Zato volim kada dođu deca jer su kreativna i imaju super ideje – tvrdi Suki.

 

MOMAČKE I DEVOJAČKE VEČERI: Sa druge strane, bilo je tu i momačkih i devojačkih večeri. Nekada planiranih, nekada pripremljenih kao potpuno iznenađenje za slavljenike. No, iako ta ideja nekima može delovati kao odlično zagrevanje za dalji tok ludog provoda, istina je da od jedne takve večeri na „Room Escape“ sajtu jasno stoji: „zabranjeno igranje u alkoholisanom stanju“.

Oceni vest:
16
4

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan

Rumenka novosađani bebe vremenska prognoza Srbija exit festival klinika za ginekologiju i akušerstvo exit 2018 elektrovojvodina exit festival novi sad Republički hidrometeorološki zavod novosadsko porodilište novorođenčad Exit novosadska policija horoskop Vreme u Novom Sadu Isključenje struje betanija horoskopski znaci isključenja struje bez vode JKP Vodovod i kanalizacija isključenje vode Petrovaradin istraživanje novi sad petrovaradinska tvrđava servisne informacije novi sad bez struje