NOVOSADSKE ULICE KOJE NOSE IMENA ŽENA: Znamenite sugrađanke na korak od zaborava

NOVOSADSKE ULICE KOJE NOSE IMENA ŽENA: Znamenite sugrađanke na korak od zaborava

"Najbolji među nama su oni koji su najbolji prema svojim ženama". Nažalost, takvih je nedovoljno, pa ne čudi što vekovna borba žena protiv svake podređenosti još traje. Iako naš nobelovac kaže, "Žena stoji, kao kapija, na izlazu kao i na ulazu ovoga sveta", deluje da taj isti svet ide u nekom drugom pravcu, a tek je naša sredina problematična.

Toliko je znamenitih žena koje su za Novi Sad bile vezane rođenjem, školovanjem, udajom, službom ili kreativnim i aktivističkim radom, a neke znamo samo po imenima, neke su nam i dalje nepoznate, niti znamo nešto o njima, što je ogroman propust i odraz nezahvalnosti. Nas samih, ali i celog društva. Možda je to najbolje objasnio irski nobelovac rečenicom: "Žene naviknute da misle jesu žene na koje se obično ne misli".

Ovu potvrdu vidimo u imenima novosadskih ulica gde su Novosađanke, druge ženske istorijske ličnosti i učesnice NOB-a zastupljene sa svega oko pet odsto. Novi Sad bez sremske strane i prigradskih naselja ima nešto više od 850 ulica, a imena naših zaslužnih sugrađanki nosi samo 50 sokaka. Blizu pola "ženskih" naziva je dato u ovom veku, na rubovima grada, kako se Novi Sad vremenom širio. Na brzinu.



Anica Savić Rebac
(1892–1953) bila je književnica, istoričarka filozofije, proučavalac helenske kulture, prevodilac, profesorka. Sa 13 godina je objavila prevod Bajronovog speva "Manfred". Laza Kostić i Uroš Predić su redovno izražavali divljenje prema njenom pesničkom talentu i nadahnutom prevodilačkom radu. Prevela je "Luču Mikrokozmu" na engleski i nemački jezik. Jedna ulica na Slanoj bari nosi njeno ime.

Mileva Marić (1875–1948) je rođena u Titelu. U Novom Sadu je provela deo detinjstva i školovanja, u sad već svima znanoj kući u Kisačkoj ulici, odakle se vinula u svet. Udala se za Alberta Ajnštajna 1903. godine. Ceo život je posvetila matematici i fizici, a mnogi smatraju da je upravo njena zasluga za kreiranje teorije relativiteta po kojoj je Ajnštaj postao poznat širom sveta. Pre nekoliko godina je stavljena info-tabla na njenu kuću, koja je i sama nedavno obnovljena. Na Novom naselju jedna ulica nosi njeno ime.


Mileva Simić
(1859–1946), rođena Novosađanka, bila je učiteljica, književnica i prevodilac. Za rad na polju pedagogije i književnosti dodeljen joj je orden kralja Aleksandra prvog stepena. U Srpskoj višoj devojačkoj školi u Novom Sadu radila je 32 godine, a za potrebe škole je napisala odlično ocenjene udžbenike "Kućanstvo" i "Pedagogija". Sahranjena je na Almaškom groblju, a ulica na Klisi nosi njeno ime.

Milica Tomić (1859–1944) je ćerka Svetozara Miletića, udata za Jašu Tomića. Bila je književnica, političarka, novinarka i aktivistkinja. Jedina Novosađanka koja je izabrana za poslanicu Velike narodne skupštine 1918. godine, kada su pravo glasa za kratko dobile i žene. Bila je izuzetno angažovana na emancipaciji i prosvećenju žena. Postoji spomen-ploča na kući u Dunavskoj 14, a u naselju Gornje livade ulica nosi njeno ime.



Milka Ivić
(1923–2011) je čuvena srpska lingvistkinja i sa svojim suprugom Pavlom predstavljala je najznačajnije domaće lingviste u drugoj polovini 20. veka. Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu predavala je dve decenije, ali je bila i gostujući profesor na nekoliko univerziteta u SAD i na Tokijskom lingvističkom institutu. Bila je članica Norveške akademije nauka, Saksonske akademije nauka i SANU. Na Novom naselje ulica nosi njeno ime.

Milka Marković (1869‒1931) je u SNP-u odigrala oko 225 uloga i smatra se prvom ženom rediteljkom u Srba. Na daskama SNP-a režirala je dramu "Ljubav", 1911. godine. Govorila je nekoliko jezika, prevodila dramske tekstove, a širom Evrope je sticala obrazovanje i usavršavala neosporan glumački i muzički talenat. Majka Sofija Vujić joj je takođe bila glumica. Na Klisi su ulici dali njeno ime.

Milka Grgurova (1840–1924) je bila glumica, ali i književnica i prevodilac. Jedna od prvih žena koja je na našim prostorima zaigrala na pozornici. Članica Srpskog narodnog pozorišta je bila četiri godine, pre odlaska u Beograd. Pripadala je krugu najobrazovanijih glumica svog vremena. Bila je jedna od najvećih srpskih tragičarki romantičarskog perioda, pa je nazvana "Srpskom Sarom Bernar". Na Limanu 1 postoji ulica s njenim imenom.



Draga Dejanović
(1840–1871) je zbog stavova o položaju žena u društvu koje je zastupala nazvana "prvom srpskom feministkinjom". Bila je aktivistkinja, učiteljica, glumica, književnica i publicista. Na sceni SNP-a se kratko zadržala. Na Adicama postoji njena ulica.

Draginja Ružić (1834–1905) se smatra prvom srpskom profesionalnom glumicom i na daskama SNP-a je provela 37 godina. Odigrala je oko 350 uloga i umela je kažu svoje uloge da nadahne životnom istinitošću i najstinijim detaljima oživi likove. Isidor Bajić je komponovao "Oproštajni pozdrav" za njenu poslednju predstavu i oproštaj od publike. Sofija Vujić joj je bila sestra. Ulica na Klisi nosi njeno ime.

Draga Spasić (1876–1938) je bila operska pozorišna glumica i operska pevačica, jedna od najobdarenijih i najomiljenijih ličnosti u istoriji srpskog muzičkog pozorišta. U SNP-u je igrala od 1897. do 1908. godine, ali brzo je prihvaćena kao deo novosadske baštine. Na Limanu je njena ulica, a ispred SNP-a bista.


Sofija Vujić
(1851–1921) je dete sveštenika Luke Popovića, čijih su i preostalih šestoro dece bili glumci. Ceo glumački vek je provela u SNP-u, a nastupala je već sa 11 godina, uz pristanak sestre Draginje Ružić, tad već čuvene glumice. Tako je postala najmlađa profesionalna glumica srpskog glumišta. Sahranjena je na Almaškom groblju, a na Vidovdanskom naselju postoji njena ulica.

Lenka Dunđerski (1870–1895) je bila obrazovana, elegantna smela devojka, ćerka možda najbogatijeg čoveka Panonije krajem 19. veka. Ostaće upamćena kao jedna od najznačajnijih muza srpske poezije. Na kraju Novog naselja postoji njena ulica.

Vera Pavlović (1921–1945) je odrasla u našem gradu, od 1940. godine članica Komunističke partije Jugoslavije. Mađarske vlasti su je uhapsile 1941. Mučena, premeštana u nekoliko zatvora i logora, na kraju je ubijena i spaljena. Osim ulice na Grbavici i jedna novosadska mesna zajednica nosi njeno ime.


Ljubica Ravasi (1916–1995) bila je prva jugoslovenska i srpska glumica koja je dobila Sterijinu nagradu. To priznanje dodeljeno joj je za ulogu Zelenićke u predstavi "Rodoljupci" SNP-a. Na Adicama postoji njena ulica.

Savka Subotić (1834–1918), sestra Mihaila Polita Desančića, zalagala se za poboljšanje položaja žena. U Novom Sadu je osnovala Prvu žensku zadrugu koja je pomagala siromašnim devojčicama da se školuju za učiteljice. Bila je prva predsednica Kola srpskih sestara. Poznavala je Kanta i Šopenhauera. Na Sajlovu je dobila ulicu.

Lilika Bem (1919‒1941) se iz Segedina u Novi Sad preselila 1924. godine. Odmah se uključila u rad KPJ. Uhapšena je, svirepo mučena i obešena u kasarni na Futoškom putu. U blizini jedna mala ulica nosi njeno ime.  


Eržebet Berček
(1904–1971) je autorka prvog jugoslovenskog romana "Beskrajni zid" objavljenog na mađarskom jeziku 1933. godine. Dobila je ulicu u naselju Gornje livade.

Olga Penavin (1916–2001) bila je lingvistkinja i profesorka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Jedna ulica na Klisi nosi njeno ime.

Marija Trandafil (1816–1883) novosadska veleposednica i često nazivana najvećom srpskom dobrotvorkom. Između ostalog, podigla je zgradu za sirotište u kojoj se danas nalazi Matica srpska. U Novom Sadu ima svoj trg.


Trg u našem gradu imaju i carica Milica i majka Jevrosima. Od žena iz srpske istorije šorove su dobile i kraljica Simonida, Mara Branković, monahinja Jefimija, Marija Petrović, Jelena Anžujska i majka Jugovića. Kad je reč o umetničkom stvaralaštvu, naučnom radu, ljudskim pravima i humanosti, Novi Sad ima ulice Olje Ivanjicki, Rahele Ferari, Milice Nikolić, Milice Stojadinović Srpkinje (rođena u Bukovcu), Nadežde Petrović, Drage Garašanin, Isidore Sekulić, Svetlane Vranić, Katarine Ivanović, Marije Kiri, Eme Goldman, Diane Budisavljević, sestara Ninković (Milica i Anka). Tu je i plejada revolucionarki i učesnica NOB-a, Anđa Ranković, Olga Petrov, Grozda Gajšin, Sonja Marinković, Kaća Dejanović, Marija Bursać.


Od Ketrin Mekfel do Judite Šalgo

U prigradskim naseljima nije redak slučaj da postoje ulice istog naziva kao i u samom gradu. Stoga bismo spomenuli samo neke "ženske" ulice. Delfa Ivanić (Kać) – srpska dobrotvorka koja je sa Nadeždom Petrović bila idejni tvorac Kola srpskih sestara. Zuzana Halupova (Veternik) – poznata slikarka naive iz Kovačice. Adel Nemešanji (Veternik) – prva direktorka Više ženske škole u Novom Sadu i osnivačica novosadskog ogranka Društva za brigu o unapređenju obrazovanja žena. Jelena Lozanić (Sremska Kamenica) – veliki borac za prava žena, bolničarka u Balkanskim ratovima, predstavnica Crvenog krsta Kraljevine Srbije u Americi za vreme Prvog svetskog rata. Judita Šalgo (Veternik) – urednica Tribine mladih kada je njenom zaslugom otvoren prostor za novu avangardu u kulturnom miljeu Novog Sada. Ketrin Mekfel (Sremska Kamenica) – doktorka iz Škotske koja se tokom Prvog svetskog rata brinula o ranjenima u Srbiji, Francuskoj i na Solunskom frontu. Osnovala je bolnicu u Sremskoj Kamenici i ostala zapamćena kao narodni heroj.

Oceni vest:
20
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Neleks

    pre 40 dana i 6 sati

    Заборавили сте и још једну битну а нову улицу која се налази на Југовићеву, новом насељу где се граде станови за припаднике снага безбедности а улица носи назив познате Новосађанке Олге Хаџић која је била српска математичарка, ректорка Универзитета у Новом Саду, академик САНУ.

    Oceni komentar:
    0
    7