NOVOSADSKI BULEVARI (1): Od suženja saobraćajnice do duple ulice (FOTO)

Prostorno uređenje savremenog grada počiva na planskom razmeštaju najznačajnijih gradskih sadržaja. Glavni cilj prilikom projektovanja gradskih saobraćajnica je stvaranje kompletne, sigurne i održive saobraćajnice koja odgovara svim učesnicima u saobraćaju, kao i potrebama modernog društva. Uglavnom je tako i u Novom Sadu.

U naredna dva teksta prošetaćemo novosadskim bulevarima. Novi Sad ima 12 takvih, velikih, širokih ulica. Nisu svi bulevari glavne osi grada koje omogućuju širok i celovit pogled na varoš, iako imaju francusko ime. Čak se ni za sve njih ne može reći da su velike, reprezentativne, prostrane, ulice sa po nekoliko voznih traka i širokim pešačkim stazama. Drvoredi i biciklističke staze su posebna priča.

Bulevar cara Lazara je potpuno limanska džada i proteže se od Dunava do Telepa. Kad je napravljen na uštrb močvare, bara i dunavskih rukavaca dobio je ime Bulevar Avnoja. I danas je granica sa Grbavicom, a nekad je tuda tutnjao voz jer je celom njegovom dužinom išla železnička pruga (Budimpešta-Novi Sad-Beograd). Bila je tu i stanica, a jedini svedok njenog postojanja je zgrada pošte kod Limanske pijace.

Ova avenija izvire iz čuvene šumice u kojoj se rodio Exit festival, a početak aktuelnog veka je na ovom potezu odisao životom i neponovljivom pozitivnom energijom za Novi Sad. Može se reći da je ovo najpametniji bulevar jer je zavetrina univerzitetskom kampusu i Naučno-tehnološkom parku, a od nedavno je i dom Muzičke i Baletske škole. Ujedno je i jedini gradski bulevar s bazenom i tri tržna centra. Može da se pohvali i pijacom, domom zdravlja, hotelom, privatnim klinikama, Baptističkom crkvom…

Nekad je imao i “Malu pečurku”, a sad je tu benzinska pumpa. Drvoredi su preživeli, ali ne celom dužinom puta dok početak i kraj bulevara na jednoj strani nema biciklističku stazu. Osim šume, odlično mesto za predah je i hlad vrbe kod arteškog bunara u zaleđini Spensa. Silnom višespratnom betonu odolela je jedna kuća, nekad prodavnica koja prkosi brzom vremenu. Bulevar se završava kružnim tokom i uliva u mlađe bulevarske burazere, a tu je i stambeno utvrđenje koje je znatno izmenilo krajolik.

Bulevar patrijarha Pavla odnosno Somborski bulevar je valjda jedina saobraćajnica te vrste na svetu koja započinje suženjem puta iliti jednom trakom. Ostade kuća na krivini jer dogovor Grada i vlasnika nije bio očigledno moguć, pa tako imamo arhitektonski apsurd. Telepska trasa je najmlađa od svih asfaltnih pobratima, a zgrade neumitno niču kao sms poruke za rialiti šou.

Vašar zgradurina je neviđen, zidane bez ikakvog koncepta i plana, sve se razlikuju po boji, spratnosti, obliku, a ima i onih sa ogoljenom fasadom. Doduše neke kuće su preživele, pa se tako duž bulevara protežu bašče i ponosno ističu životni mir onih čije su. Taj mir postoji i iza betonskh čudovišta s obe strane jer su za sada opstali stari načini življenja. Naravno, da nema tri saobraćajne trake kao ni biciklističku stazu jednim, dobrim delom.

Zato se može pohvaliti hotelom, benzinskom pumpom, mnoštvom raznoraznih radnji i kafića, novom zgradom Hitne pomoći, fabrikama, preživelim parkićem i igralištem za decu, ali i plastenikom, zaraslim livadama, ambrozijom, poprečnim blatnjavim ulicama… Paradoks od bulevara, ali navikne se čovek. Planiran je kao deo tranzita koji bi trebao da zaobiđe grad, ali duga je to priča koje ćemo se dotaći kad se vrnemo do kružnog toka i Bulevara Evrope. Ključna tačka za budući izgled Novog Sada.

Stoga uleće u Bulevar kneza Miloša ili ako vam milije Bulevar bratstva i jedinstva. Levi deo je zauzeo JGSP “Novi Sad”, prostranstvo plavih autobusa koje je nekada davno klincima delovalo zadivljujuće. Preko puta su stambene zgrade, ali i stare garaže, ostaci nekih drugačijih vremena. Iseljavanjem “Gradskog zelenila” ostala je neuređena ledina, sa sve oronulim dabl dekerom koji nekada beše reprezentativni kafić.

Zato, s druge strane, u domu FK “Mladost GAT” niče kompleks sa sve tribinama. Večni niželigaš, danas je novonaseljski klub član Prve lige Srbije. Vremena se menjaju.

Nekad arhitektonska granica najboljeg paorskog zemljišta i Novog naselja koja je vremenom nestajala, danas je bulevar s čije leve strane je nikao Šarengrad. Nasuprot njega je moćan drvored i humano dizani blokovi zgrada. Buka je nesnosna od šlepera koji tutnje kao na pisti, pa ih samo na momenat zaustavi pešački semafor. Treba reći i da je trgić prisilno uređen kako ne bi bio više parkiralište. Bulevar je naglo prekinut, pa i staza za bicikliste dok se levo ne probije put za Veternik, a u produžetku ne nikne novo naselje koje već ubrzano dobija obrise.

Nakon plemićke titule skreće se u sledeću, Bulevar vojvode Stepe. Ovaj novonaseljski Bulevar radničke samouprave podseća na ulazne pravce u velikim gradovima jer je cela leva strana zaposednuta salonima, firmama, magacinima, fabrikama, mega marketima… Stoga ne čudi, što paralelno postoji  izuzetno prometna ulica sa istoimenim bulevarskim nazivom.

Tu su i četiri benzinske pumpe, a nova čudovišta od solitera munjevito se pojavljuju i zauvek formiraju previše napadan izgled kraja. Čak je tu i čitav kvart od “bezbednosnih” stanova. Nije puno godina prošlo kad je sve bilo jedna zelena divljina koju je samo pruga presecala dok sad rampa usporava kola da stignu do Detelinare, evropskog puta i novog kružnog toka.

Bulevarsko hodočašće nastavljamo čistoasfaltnim novonaseljskim bulevarima. Ulicu Čaki Lajoša zamenio je Bulevar Slobodana Jovanovića. Nezaobilazna maršuta lokalcima za šetanje koja je planirana i izgrađena kao značajan pravac moderne-urbanističke naseobine zvane Novo naselje. Oni koji nisu znali gde je ulica rođenog Novosađanina, književnika, pravnika i istoričara, otkrili su to “zahvaljujući” pandemiji jer se na bulevaru nalazi dom zdravlja odnosno kovid ambulanta. Na račvanju sa drugim srpskim umom, podignuta je crkva, čiji se prostor ovih dana uređuje. Ova raskrsnica je i najprometnija u ovom delu grada što svedoči da je na njoj najveći broj saobraćajki na Naselju.

Na dva mesta ga seckaju pešački semafori što svedoči o sve većem broju automobila i ljudi. Tu su i Musa s neizbežnim sladoledom, Tozin sokak, igralište koje je neizostavni deo odrastanja najmlađih komšija, Joga centar, najposećenija kvartovska brza hrana, čuvena metraža, tržni centar, mnoštvo specijalizovanih radnji, ali i patrola policije koja iz prikrajka vreba brzoplete vozače. Zelene površine i drvoredi su opstali, ali ostaje strepnja da urbanisti ne isplaniraju novu zgradu, što se ovde nije desilo decenijama. Bulevar je nekad bio specifičan po vrelovodu, ogromnim cevima koje su se pružale iznad zemlje, pored trotoara, pa su postojale stepenice, kako bi ih pešaci savladali.

Novo naselje karakterišu široki bulevari i velike zelene površine. Upravo je takav Put bačkopalanačkog odreda odnosno od 1991. godine Bulevar Jovana Dučića. Glavna novonaseljska magistrala za koju se može reći da je žila kucavica ovog grada u gradu. Na njoj su smeštene i obe mesne zajednice “Gavrilo Princip” i “Bistrica” koje prema podacima iz marta 2021. godine imaju 30.000 birača.

Sve se dešava oko toponima Stoteksova robna kuća “Mladost”. Marketi, banke, ulični prodavci, pošta, čak i teniski tereni. Sve je smešteno na ovom bulevaru. A tu su i čuveni međublokvoski prostori, savršena skrivena mesta za otpadanje koja upražnjavaju svi uzrasti. Malo je falilo da čučne i bazen, ali umesto sportskog centra nastala je bara, ruglo, “prirodni rezervat”. Simbol nemara. Nedavno je bulevar produžen. Sad se proteže sve do Veternika, ali i iza “Grasa” do novootvorenog nemačkog marketa. Tako modernista i liričar poprima novu dimenziju i menja konfiguraciju, a tek ćemo videti kakva će priča nastati iza autobuske okretnice.

U drugom tekstu ćemo posetiti još neke istorijske ličnosti, videti kakav nam je put za Evropu, ali i podsetiti kako arhitektonsko blago imamo…