Novosadski odbojkaši u Italiji: Sport živi i u doba korone ako poštujete mere (FOTO)

Da li neko veruje u korona virus ili ne i kako se prema situaciji odnosi, stvar je ličnog opredeljenja. Međutim, za one koji se bave javnim poslom ne postoji opcija osim te da prihvate mere i pravila koje je svet nametnuo.

Sport je doživeo težak udarac od marta kada su mnoga domaća i međunarodna takmičenja prekinuta. Sportisti koji žive za utakmice, za medalje i slavlje sa navijačima izgubili su mnogo. Kako u eri pandemije izgleda međunarodno takmičenje i sve što njemu prethodi, za portal Mojnovisad.com govori Tatjana Marovski, PR i marketing menadžer Odbojkaškog kluba Vojvodina. Novosađani su prošlu nedelju proveli u italijanskom gradiću Trentu gde su učestvovali na kvalifikacionom turniru za Ligu šampiona.

– Kada pitate sportiste kako trenutno doživljavaju utakmice bez publike oni će vam reći da im to teško pada, ali da pristaju na sve jer sport mora da živi. Oni treba da treniraju i da se takmiče.  Za sve sportove je jako bitno da funkcionišu, bez obzira na to pod kojim uslovima – kaže Marovski.

Upravo zato svi u odbojkaškom svetu bili su zadovoljni kada je odlučeno da ove sezone evropska klupska takmičenja počnu i da se održavaju pod određenim uslovima. Naravno, uz mogućnost, da se u jednom momentu mogu prekinuti, ili pauzirati, ako se pandemija pogorša.

– Što se tiče Lige šampiona, nas je na sportskom planu dočekalo to da smo dobili skoro najjačeg protivnika, koji je 2019. osvojio evropski CEV kup. A to zašto je i četvrti italijanski predstavnik dobio mogućnost takmičenja, takođe ima veze sa kovidom, jer je Evropska odbojkaška konfederacija odlučila da izađe u susret zemljama koje nisu proglasile šampione u svojim domaćim ligama i proširila je kvalifikacije. Tako su još jedan italijanski, ruski, poljski i belgijski klub pojačali konkurenciju u prvoj fazi – objašnjava Tatjana.

Pravila su nalagala da se kvalifikacije igraju po grupama i da svaka grupa igra tri turnira, s tim da je data mogućnost, u zavisnosti od situacije, da se odigra i samo jedan turnir. Pošto Englezi imaju najkomplikovanije mere, pristali su na svaku drugu opciju, sem da turnir bude kod njih. Italijani bi nakon povratka u domovinu morali biti dve nedelje u karantinu pa su ponudili da pokriju većinu troškova i da budu domaćini. Kada su se sva tri kluba F grupe složila, počeli  su i planovi za putovanje. 

– Hteli smo avionom za Trento, ali zbog mera u Italiji naša zemlja nema direktne letove tamo. Postojala je opcija nekog dugog, komplikovanog leta sa mnogo presedanja, pa je pala odluka da idemo autobusom. Prvi uslov za putovanje  je bio da svi članovi ekipe, stručnog štaba i uprave kluba budu negativni na PCR testu, koji ne sme biti stariji od 48 sati, od momenta izdavanja rezultata do ulaska u Italiju, dok je CEV tražio test ne stariji od 72 sata. Nakon testiranja u Higijenskom zavodu u nedelju ujutru, 27. septembra, iste večeri smo dobili rezultate, koji su potvrdili da niko nije zaražen. Tako smo u ponedeljak  mogli krenuti na put. Na granici nije bilo problema ni gužve, delovalo je kao da ljudi manje putuju – objašnjava Tatjana.

Novosađani su u mali gradić na severu Italije stigli u ponedeljak uveče. Na samom ulazu u hotel  dočekao ih je plakat sa obaveštenjem o epidemiji korana virusa i koje su mere preduzete da bi svi bili zaštićeni.

– Pri ulasku smo prolazili preko dezobarijere. Stubić sa bocom koja sadrži dezinfekciono sredstvo je postavljen u svakom ćošku objekta, a njegovo korišćenje je obavezno kada ulazite u hotel i u trpezariju. Zaposleni i gosti sve vreme nose maske, koje možete skinuti jedino kada uđete u svoju sobu i dok jedete. Primetili smo da su ljudi raspoloženi i da svi obavljaju svoje poslove normalno, poštuju pravila, retko koga opominju i sve funkcioniše bez problema – kaže naša sagovornica.

Sledećeg dana odbojkaši su otišli u Halu Trento na trening i ujedno mesto gde je trebalo da budu održane utakmice. Evropska odbojkaška federacija je propisala jasna pravila i ona su se dosledno poštovala.

– Na ulazu smo stavljali svi maske i merili su nam temperaturu, ali je to merenje trajalo duže nego kod nas. Naravno, mi smo se uvek šalili u vezi sa tim, jer smo navikli da se kod nas to uradi brzo. Pre ulaska svake ekipe u teretanu i u salu, kao i po završetku treninga, rađena je dezinfekcija. Prskali su stolice za igrače, gornji deo odbojkaške mreže, antene i stubove, a pod se brisao standardno – objašnjava Tatjana. 

Odbojkaši Vojvodine sreli su se i sa našim reprezentativcima, Srećkom Lisincem i Markom Podrašćaninom, koji igraju u Trentinu. Oni su navikli na stroge mere, jer je kod njih u jednom trenutku život stao, a i obojica su preležala virus. Bilo im je važno da počnu da se takmiče pod bilo kojim uslovima, jer je u Italiji klupska odbojka najrazvijenija, najatraktivnija i žive od sponzora. Domaćinima je bilo važno da sve ispoštuju i da budu dobri organizatori. 

Novosađani su za tri dana odigrali dve utakmice. Prvu sa ekipom IBB Polonia iz Londona koju su savladali rezultatom 3:1, a drugu sa domaćinom Trentinom koji je pobedio goste iz Srbije 3:0.

– Kada je počeo turnir, u samoj hali su važila ista pravila dezinfekcije i merenja temperature. Svi koji nisu bili na terenu morali su da nose maske, čak i supervizor (delegat) utakmice, ali i spiker. Bez maske su bili samo igrači, stručni štab i glavni i pomoćni sudija. Kao i u Srbiji, deca koja skupljaju lopte takođe su pod maskama i nosila su rukavice ali su, za razliku od naše zemlje, posle svakog seta menjali lopte čistim, a korišćene nosili na dezinfekciju. Krpe za brisanje poda su u pauzi  širili sa strane i prskali. Imali su puno angažovanih redara koji su kontrolisali da li poštujete pravila u hali tokom utakmice i pokrivali su svaki deo sale. Prilazili su ako biste spustili masku ispod nosa. Bili su veoma revnosni – kaže Marovski. 

U Italiji je bilo dozvoljeno prisustvo publike do hiljadu ljudi, ali samo lokalnom stanovništvu. 

– Očigledno su karte kupovali preko neke aplikacije, jer su svi pokazivali svoje mobilne telefone i preko toga ujedno dokazivali da su iz Trenta. Međutim, nije bilo hiljadu ljudi. Kada je domaći tim igrao bilo je oko 400 navijača, a kada smo mi igrali sa Englezima samo stotinak. Takođe, dogovor je bio da na dan utakmice ekipe ne mogu ući u halu u isto vreme, već u razmaku od desetak minuta zbog epidemioloških mera. Na početku susreta nije bilo pozdrava ispod mreže, već su igrači stajali na svojoj strani terena i jedni drugima aplaudirali. Tako je bilo i na završetku meča – priseća se ova Novosađanka. 

Kad su imali malo slobodnog vremena, gosti iz Srbije su šetali Trentom. Primetili su da sve radi normalno, ali da u kafićima i restoranima nema gužve. U baštama lokala konobari su radili pod maskama.

– Grad je živ i puno koriste bicikl. Ujutru trče pored reke, imaju lepu prirodu i nalaze se u podnožju planine. Na ulici uglavnom idu bez maske, ali ima i onih koji je nose. Prošli smo i pored jedne osnovne škole. Deca su bila u dvorištu, većina je nosila maske, bili su u grupama i nije ih bilo mnogo. Nastavnici sa maskama su ih nadgledali – kaže Tatjana.

Slična je bila situacija i u radnjama. Svuda postoje dezobarijere, sredstva za dezinfekciju, staklo ispred kasirke, a ukazuje se i na razmak. Ako se ne pridržavate pravila obavezno vas opominju. 

Primetan je i veliki broj naših ljudi koji žive tamo. Kada su  videli sportiste u trenerkama sa oznakama OK Vojvodina, obavezno su im prilazili, pitali kako su i da li su pobedili.

– Vojvodina kao druga na turniru ide u šesnaestinu finala CEV kupa. Italijani su osvojili prvo mesto i nadaju se da će moći da putuju, ali ako se propisi kod njih ne promene, posle svakog povratka u zemlju moraće provesti dve nedelje u karantinu. Situacija sa pandemijom se menja i pitanje je kako će sve funkcionisati u Evropi. Dešavalo se da su neki gradovi bili domaćini kvalifikacionih turnira, ali da klub domaćin nije mogao da učestvuje jer su im neki igrači bili pozitivni na koronu. U svakom slučaju sport mora da živi i pod ovakvim uslovima – kaže Tatjana Marovski, PR i marketing menadžer OK Vojvodina.