NOVOSADSKI TRGOVI (1): Prostori za građane postali parkirališta (FOTO)

NOVOSADSKI TRGOVI (1): Prostori za građane postali parkirališta (FOTO)

Urbanističko projektovanje je, naravno, umetnost i kao svako projektovanje treba da uzima u obzir ili, u krajnjoj meri, da obrati pažnju na potrebe i navike ljudi.

Čuveni istoričar arhitekture Spiro Kostof izgovorio je ovu rečenicu u prošlom veku, a posmatrajući planiranje Novog Sada deluje da se ova definicija i ne poštuje. U naredna dva teksta bavićemo se novosadskim trgovima od kojih po neki i jesu u skladu s težnjama građana. U gradu ih ima 19 bez Petrovaradina, Sremske Kamenice i prigradskih naselja ili se bar tako zovu, iako ne ispunjavaju arhitektonsku formu.

Agora je mesto gde se u antičko doba začela demokratija jer su se tu građani okupljali i slobodno izražavali svoja mišljenja i volju. Isti slučaj je i sa forumom u drevnom Rimu. To je centralno postavljen, slobodan, otvoren prostor, uređen i prijatan koji služi za javna okupljanja u različitim prilikama, a takođe privlači građane da se šetaju, susreću i komuniciraju. Jednom rečju trg.


Gledano od A do Š, prvi na listi je Trg galerija. Možda najbolji primer kako smo sposobni da jedinstveni urbani potencijal pretvorimo u prostor za automobile i kontejnere, iako se tu nekad nalazio i lepo uređen park, sa cvetnom alejom okruženom drvoredom. Tu su tri doma umetnina i to zdanja na kojima bi nam i Pariz pozavideo. Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića, Galerija Matice srpske i Spomen zbirka Pavla Beljanskog su svetionici Novog Sada. Zaista je mali broj kulturnih metropola koje se mogu pohvaliti činjenicom da na svega nekoliko desetina metara imaju koncentrisane tri tako ugledne ustanove, tri umetničke kolekcije čiji fondovi predstavljaju celokupnu istoriju srpske umetnosti novog doba. Kolekcije smeštene u tri arhitektonski atraktivne zgrade koje bi svakako predstavljale izuzetnu vizuru da je trg zadržao svoj nekadašnji izgled.


Ovo mesto treba da živi zajedno sa muzejima koji ga okružuju. Iako u srcu grada, trg je odvojen od gradskog tkiva i još pretvoren u parkiralište. Otet Novom Sadu i pešacima, a mogao bi da bude pozornica, koncertni podijum, mesto susreta, izložbeni prostor. Kolektivna svest nam je na razini primitivca, pa ne čudi što umesto klupa, fontane, knjižare, suvenirnice, kafeterije, igraonice, tu parkiramo kola i odlažemo smeće… Tužno.


Trg Dositeja Obradovića
je smešten u jezgru akademskog obrazovanja, što je apsolutno logično i opravdano. Okružen bistama učenih ljudi odiše znanjem i nekim čudnim mirom. Kroz istoriju svega je bilo na ovom skveru, ali je poslednjih decenija utihnuo kao što je i fontana presušila, a česma na senzor pokvarena i zaboravljena… Ko je studirao, sigurno je na ovom platou odmarao, cugao, spremao ispite, flertovao, uživao u svirkama, a bogami i protestovao protiv režima. Sad je sve nekako drugačije. "Celo društvo, i svako ponaosob, kad se ne upravlja po zdravom razumu i mudrim savetima, po nuždi se mora, zlopatiti i propadati", rekao bi naš prosvetitelj.



Na Adamovićevom naselju, u kolu sa ulicama Cara Dušana i Vojvode Knićanina smestio se Trg 27. marta. Istorijski apsurd samo nama svojstven. Zapravo, to je naziv dva parčeta ulice. U tom kvadratiću, čije su stranice pomenute ulice, smešten je park. U njemu najviše uživaju mališani jer postoji dečije igralište. Iako, okolo nemilosrdno špartaju automobili i niču zgrade, zelena oaza opstaje. Osim mladih i starih, česti posetioci su i učenici Medicinske škole koja je parku prvi komšija.



Ako niste znali, imamo i Trg 23. oktobra, što je zapravo još jedna ulica. Verujem da značaj datuma ne treba objašnjavati, ali nije zgoreg reći da se ovaj "trg" nalazi u ćošku Salajke. Ulica je prepuna zelenila, mirna, bez stambenih zgrada i vodi direktno na Kanal DTD. Šetalište pored vode.

Saobraćaj uništava vizuru svakog trga

Istoričar umetnosti Vladimir Mitrović smatra da se praksa sa trgovima razlikuje od zemlje do zemlje. Za njega je najlepši trg u Univerzitetskom kampusu, ali je, dodaje, malo "praznjikav" i mogao bi se napuniti skulpturama u slobodnom prostoru.

Što su gradovi stariji, a nisu u međuvremenu rušeni, oni imaju preciznije definisane trgove. Nove je trgove teško napraviti jer se juri za kvadratima i novcem, pa su trgovi došli kao neka vrsta razbacivanja i prostora i sredstava. Po mom mišljenju u pitanju je politička odluka, treba stisnuti zube i odlučiti se za trgove bez saobraćaja i parkinga. Postoje i drastične metode, a to su zabrane kretanja, tačnije dolaska u grad, za vozila sa jednom osobom u autu. U svakom slučaju saobraćaj i parking uništavaju vizuru svakog trga. Koliko se sećam najmanje je dva puta organizovan konkurs za uređenje Trga galerija, čak se razmišljalo da se na njemu podigne i zgrada Muzeja savremene umetnosti. Ipak, on je danas toliko zakopan sa automobilima da čoveka odbacuje od pomisli da tuda uopšte prođe, a kamoli da se zadrži. Po meni je prosto neshavljivo da pored tri ozbiljne institucije koje čuvaju naše umetničko blago od 18. veka, pa do danas uopšte prolaze automobili i da na tako jednoj lokaciji postoji parking. Opet bi to povezao sa politikom, treba jednostavno doneti odluku da se taj trg pretvori u pravi trg bez saobraćaja ─ rekao je Mitrović.


Davne 1921. godine sravnjena je Jovanska crkva posvećena Svetom Jovanu Preteči, pa se i danas ovaj kvart ponekad naziva Jovanovski kraj. To je deo Novog Sada oko današnjeg Žitnog trga. Posle rušenja crkve, na njenom mestu i prostoru gde je bilo staro groblje, izgrađena je Žitna pijaca. Pre šest godina kad je rekonstruisana ulica pronađeno je groblje iz sredine 18. veka sa više od sto grobnih raka. Taj kraj naseljavale se bostandžije koji su došli iz južne Ugarske i manji deo iz Srema. Rotkvari (otud naziv Rotkvarija – prim.aut.) su bili prvi, zatim podbarski i salajački baštovani. Žitni trg je zapravo slepa ulica u svakom prvacu, ali i (ne)zvanično još dva parčeta ulice oko zgrade Socijalnog. Forma trga postoji oličena u parčetu zelene površine sa tri klupe i nekoliko mladog drveća. Naravno, da je kvart sa svih strana napadnut novogradnjom i kolima. U novijoj istoriji beše na ovom platou čuvenih kafana. Od prve picerije u gradu preko neprežaljenog kluba "Dali" do mrsnog carstva zvanog "Sokače". I dalje se ovde može naleteti na zanimljive ugostiteljske objekte.



Još jedna skrivena riznica je Trg Komenskog. To je zapravo mali park koji se može pohvaliti sa nekoliko impozantnih primeraka drveća, ali i dečijim igralištem. Naravno da je oko njega parking i daleko je od onoga što se zove pešačka zona. Lane je trg rekonstruisan odnosno izgrađeno je 50 parking mesta. Na ovoj lokaciji je mešavina starih kuća i novogradnje, a tu je i Elektrotehnička škola "Mihajlo Pupin" kao i jedan vrtić. Na broju 10 je sedište "Vojvodina tona", udruženja muzičkih umetnika i izvođača Vojvodine, osnovano davne 1964. godine ili je nekad bilo tu. Treba znati i da je Jan Amos Komenski (1592‒1670) osmislio sistem obrazovanja i vaspitanja kojim se značajno promenilo razumevanje veze između razvoja deteta i njegovog obrazovanja, te su ga stoga smatrali najznačajnijim reformatorom u istoriji obrazovanja.


Trg majke Jevrosime
je takođe slepa ulica i nalazi se na Detelinari. Za razliku od nekih mu rođaka, ovde je jasno istaknuta tabla sa imenom. Za jednu malu i zatvorenu ulicu neverovatno je prometna. Može se pohvaliti da ima parkić, dečije igralište, ali i vrtić. Nekad se sa trga uskakalo u kultni bircuz "Pilot" koji je odleteo u zaborav.


Iako kratka, ulica odnosno trg ima i oštrača, drogeriju, knjižaru, pet šop, diskont pića… Na poljančetu preko puta Ulice Ilije Birčanina, u međuvremenu je izgrađena Crkva rođenja Svetog Jovana Krstitelja, pored hrama znanja odnosno srednje škole za dizajn "Bogdan Šuput", u gradu znane kao umetnička škola.



Matica srpska i biblioteka Matice srpske se nalaze u zgradi koja je najpoznatije zaveštanje Marije Trandafil. Najveća srpska dobrotvorka starala se i o Nikolajevskoj crkvi, vodila računa o njenoj obnovi i održavanju. Tu je i sahranjena, pa ne čudi što se potez, od Pašićeve do Kisačke ulice zove Trg Marije Trandafil. Ulica odiše zdanjima iz 19. veka kao što je zgrada Srpske osnovne škole koja je od 1975. godine restoran "Staro zdanje" i ugostiteljska škola. Tu je i prelepa kuća na broju 12, nažalost oronulih fasada, a slova na Zanatskom domu i dalje sijaju istorijskom patinom i mirisom čuvene klope iz picerije "Bordo". Ipak, na kraju ulice uspela je da se učačka višespratnica, nikako primerena za ovaj sokak.



Dobila je Marija i mural na kraju ulice, što je za pohvalu. Upravo s tog mesta puca izvanredan pogled na njen šor, Pašićevu ulicu i Sabornu crkvu. Međutim, ne može bez rugla. Ako se izuzme buka i prometan saobraćaj, tu su kontejneri i ubačena trafika na zelenoj površini. Apsurd je da pored đubreta stoji info tabla o Nikolajevskoj crkvi. Kontrast u našem stilu.


Nećete naći tablu na kojoj piše Trg mira, ali on zaista postoji u Novom Sadu. To i jeste trg, možda najzeleniji u varoši našoj jer je ceo prostor zapravo park. I zaista je mirno na ovom parčetu šumice, iako je u zagrljaju dve prometne saobraćajnice. Tu su klupe, ljuljaške, klackalica, ali i impozantni četinari. Stari kraj grada sačuvao je kuće, nanizane podno železničke pruge, a jedna u Ulici Vojislava Ilića posebno je zanimljiva. Na njoj je tabla sa imenima Svetozara Toze Markovića i Branka Bajića koji su tu ilegalno delovali tokom Drugog svetskog rata. Građevina je pod zaštitom države. Na Trgu mira je i Almaško groblje, a ispred njega cvetni tepih kao mali kružni tok iako je u obliku trougla. Prošetajte i odmorite u ovoj oazi za koju mnogi ne znaju da je imamo.



Žitna pijaca, Trg brašnarske vage, Jelisavetin trg, Vilsonov trg, Lenjinov trg… Na ovom trgu je 1797. godine iskopan bunar. Posle 200 godina na istom mestu je podignut spomenik Kapija želja kao i fontana želja. Sad vam je jasno da je reč o Trgu mladenaca. Dosta kontraverzi je izazvao spomenik postavljen krajem prošlog veka. "Jedan čovek krene da ga uređuje, pa ga sklone i dovedu drugog i dobijete sudar balustera i bronze. Strašna nepromišljenost, kakve u svetu nema", smatra Donka Stančić. Aktuelno ime je dobio zbog matičarskog zdanja koje je zapravo palata poznatog plemića i velikog župana Feliksa Parčetića. On je ovu impozantnu građevinu podigao pred kraj 19. veka kad je nakon velikog razaranja u bombardovanju odlučio da organizuje i finansijski pomogne obnovu trga. Parčetić je plemićku titulu dobio, zbog svog ličnog zalaganja i doprinosa uopšte zbližavanju Srba i Mađara, prosvetnog rada i urbanizacije Novog Sada. Na ulazu u prekrasnu palatu i dalje stoji plemićki grb porodice Parčetić.


Najlepša i najvelelepnija zgrada na Trgu mladenaca je Adamovićeva palata, izgrađena 1911. godine, a obnovljena jedno stoleće kasnije. Čuveni proizvođač i izvoznik vina i konjaka Aleksandar Šandor Adamović je bio vlasnik, a projektovali su je Geza Markuš i Friđeš Špigel iz Budimpešte. To je prva novosadska trospratnica i to sa dva ulaza, lokalima u prizemlju i velikim luksuznim stanovima na spratovima. Nekada je u prizemlju bila veoma popularna kafana "Elita", stecište novosadskih boema, koja prva u varoši uvodi služenje bele i crne kafe. Inače, poznati vinogradar je imao još dve velike palate. Jedna je srušena osamdesetih godina prošlog veka zbog formiranja Pozorišnog trga, a druga se nalazi u Ulici kralja Aleksandra 4.


Osim ove palate na trgu su izgrađeni i drugi značajni objekti, poput nekadašnje zgrade Trgovačke akademije (srednja škola "Svetozar Miletić" – prim.aut.). Zgrada Mađarske kraljevske pošte, u gradu znane kao stara pošta, ponosno stoji na trgu. Tu je smeštena još od 19. veka i ugledno ističe svoj stil klasicizma i neorenesanse. Tu je bio smešten nadaleko čuveni hotel "Central" sa prelepom i prostranom baštom u kojoj su tokom leta organizovane igranke. Pored bašte je bila stanica i parking za fijakere. U prvoj polovini 20. veka Trgom mladenaca je prolazio i tramvaj. Evidentno je da Trčike više nema kao što je i znatno manje zelenila na trgu. Zatvorena je i legendarna pivnica "Crni bik", ali zato bife "Kum" uporno i uspešno brani boje i vrednosti Novog Sada. Okupljanja građana na ovom trgu su vidljiva samo kad maturanti slave završetak srednjoškolskog obrazovanja ili kad je svadbena povorka u prolazu, a do tada možete ubaciti novčić u bunar želja.


U drugom nastavku ćemo skoknuti do Podbare, pristetiti se "prolazne prodavnice", podsetiti šta to beše Brukšanac, ali i otkriti gde se nalazi Trg 1. maja…

Oceni vest:
21
0

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Dejan

    pre 539 dana i 12 sati

    Autor očito nije upućen da se na niskim temperaturama fontane prazne da voda ne bi zaledila u cevima. Fontana na trgu Dositeja Obradovića normalno radi (kao i česma) kad se vreme prolepša!

    Oceni komentar:
    7
    8
  • Misim

    pre 539 dana i 12 sati

    Pa kad bosančine malo stanu da dolaze možda i bude neke kulture...

    Oceni komentar:
    13
    20
  • Krajišnik a nije Momčilo

    pre 539 dana i 12 sati

    @Misim: Davno bi ovaj grad propao da nije "bosančina", teši se samo.

    Oceni komentar:
    27
    7
  • Autor

    pre 539 dana i 11 sati

    @Dejan Hvala na sugestiji, ali u pitanju je proleće, a ne debeli minus usred decembra. :)

    Oceni komentar:
    1
    12
  • Slobodan gradjanin

    pre 539 dana i 10 sati

    Znate ja se uvek setim Mostarski ustaša kad su srušili most. Oni su isti kao i ova Nazadnjacka vlast. Sagradite novi Novi Sad bolji i stariji kao i ustase most u Mostaru.

    Oceni komentar:
    5
    13
  • Dubravka

    pre 539 dana i 3 sata

    Povodom FONTANA , JUNI 2017 : " Većina fontana u Novom Sadu na žalost, ne radi I po svemu sudeći, neće skoro. Dopisivala sam se sa službama koje za to odgovaraju u gradu i konačno dobila informaciju da se Gradska uprava za komunalne poslove tek sprema (a sad je već JUNI!) da raspišu tender za firmu koja će očistiti fontane za koje su oni odgovorni (u Katoličkoj porti, na Beogradskom keju i u Ulici Ilije Ognjanovića) i pripremiti ih za rad. Na moje pitanje zašto to nije urađeno na vreme, pre 2-3 meseca, naravno, nisam dobila odgovor. Za fontanu kod New Norka odgovorna je kompanija Aleksandar od koje nisam dobila nikakav odgovor na moje pitanje. Za fontane na UNIVERZITETU i kod ŽTP ambulante nisam shvatila ko odgovara. Tako da ćemo (možda) i mi i naši gosti uživati u nekim od fontana negde na jesen" . Koliko znam , fontana na Univerzitetu i dalje ne radi....:(

    Oceni komentar:
    0
    9
  • nema deda mraza

    pre 538 dana i 19 sati

    foliranje.
    ni jedan od tih trgova nije dostojan da bude turisticka ponuda.
    pre galerije na trgu galerije bio je sabirni centar udbe. ko zna sta se desavalo iza tih debelih zidova
    kome li je namenjen ovaj tekst?

    Oceni komentar:
    7
    1
  • Kamenčan

    pre 538 dana i 18 sati

    Crkva rođenja Svetog Jovana krstitelja na Trgu Majke Jevrosime nije sagrađena "na poljančetu" nego u sred (i na uštrb) lepog gradskog parka koji je zajedno sa mojim vrtićem i nekadašnjom Osnovnom školom Svetozar Marković Toza (sada je u njenim zgradama Umetnička a SMToza je sagradena "nova" par ulica dalje) ispunjavala - tada još znatno veći - Trg majke Jevrosime...

    Oceni komentar:
    2
    5
  • Kamenčan

    pre 538 dana i 17 sati

    Mala greškica: TRČIKA nijad nije prolazila Trgom (danas) mladenaca. Tamo je prolazio "novosadski električni tramvaj" prema Železničkoj stanici (na mestu današnje limanske pijace) dok je trčika (nekakva motorna skalamerija sa putničkim prikolicama) imala svoju prugu od Železničke ulice (ugao gde je kasnije bilo Sidro) Sremskom ulicom do Štranda.
    Inače lep tekst čija je poruka da bi trgovima trebalo vratiti ulogu TRGa.

    Oceni komentar:
    0
    13