NOVOSADSKI TRGOVI (2): Umesto pešaka povlašćeni automobili (FOTO)

NOVOSADSKI TRGOVI (2): Umesto pešaka povlašćeni automobili (FOTO)

Centralni gradski trgovi su zapravo muzeji na otvorenom, riznice epoha za nama, dijamanti vremena kojih više nema. Ti skverovi su obrgljeni velelepnim arhitektonskim zdanjima, nenametljivo, puni priča predaka, umetnost sama. I naš grad ima glavni trg, ali krenimo redom kroz reviju urbanih, manje ili više prostranih platoa.

Za početak gradnje Novog Sada smatra se 1694. godina, kada je nasuprot Petrovaradinske tvrđave izgrađen Brukšanac, koji je pripadao fortifikacijskoj celini Tvrđave. Odbrana same Tvrđave na levoj obali Dunava zavisila je od utvrđenja koje čuva most, otuda i naziv mostobran. To utvrđenje se tu nalazilo skoro tri veka. Tako je nastao Petrovaradinski šanac, začetak Novog Sada. Unutar mostobrana boravila je vojska u dvema kasarnama. Novosađani su ovde dolazili da posmatraju prolazak brodova kroz pontonski most, postavljen 1760. godine, ali je bio i za vreme Turaka. Ipak, Brukšanac je srušen pre 100 godina, ali i katolička crkvica posvećena Jovanu Nepomuku. Vlasti su ga smatrale smetnjom prirodnom razvoju grada pre svega izgradnji Malog Limana, prvog urbanistički projektovanog dela Novog Sada, mosta Kraljevića Tomislava, prve moderne saobraćajnice – Bulevar kraljice Marije i njegovom izlasku na reku. Tako smo izgubili još jedno vredno kulturno-istorijsko blago.



Ostao je samo kameni stub kod spomenika "Porodica" koji je služio za merenje vodostaja na pristaništu. A, dobili smo i Trg neznanog junaka koji bio znatno niži, ali je usledilo nasipanje terena kako bi se obezbedio prilaz mostu koji se gradio. I tako je to jedini trg u Novom Sadu sa nagibom. Umesto mostobrana, čuva nas Janika Balaž, zagledan u Tvrđavu od koje je bio nerazdvojan. Okružen je primaš četinarima, prodavnicama i kafanama. Tu je i jedna klupa, neki drugi odnosno treći most, zelena oazica na ulasku u grad. Iako automobili neumorno špartaju, čuje se tiho tamburica, tonovi vremena starih.


Pozorišni trg
je, u stvari, nekada bio deo Jevrejske ulice. Išao je ovuda i tramvaj skoro pola veka, ali je ukinut zarad "progresa". Trg je formiran rušenjem niza kuća sa desne strane stare Jevrejske ulice, sve do Hadžićeve kuće, koja je tada adaptirana da čini deo "Apolo centra". Krajem 1979. godine stare kuće novosadske su raznete eksplozijom kako ne bi smetale pogledu na novu zgradu Srpskog narodnog pozorišta, koja je svečano otvorena 28. marta 1981. godine. Od tada ovaj pozorišni plato živi i menja se, a sad nas očekuje potpuno nova era jer je u toku njegova rekonstrukcija. Nadamo se da ćemo biti zadovoljni njegovim izgledom.


Čitav niz lokala je tu, a poslastičarnica "City" je opstala. Beše na ovom sokaku nekad i čuveni komision u koji se išlo po "robu sa zapada". Međutim, omiljena prodavnica je bila "Nama". Ne, zbog kvaliteta odeće, već zato što je imala i izlaz i na susednu Ulicu kralja Aleksandra. Zabavna prečica, protrčati kroz radnju, veoma popularna kod Novosađana upravo zbog toga, pa je dobila naziv "prolazna". Svašta bi mogle da nam ispričaju biste velikana teatra.



Ako niste znali, u našoj varoši postoji i Trg 1. maja. Možda i najskriveniji od svih postojećih prostora nazvanih trgovi. Teško je i tablu s njegovim nazivom primetiti. Slatko, idilično parče grada koje u centralnom delu ima parkić s dečijim igralištem, bogat zimzelenim sugrađanima. Iako oko njega kruže kola, srećom nije toliko prometno, pa je u vazduhu primetan mir. Stambeno gledano, mešavina je kuća i višespratnica. Trgu je prvi komšija Uspensko groblje, što je dovoljan orijentir da ga nađete i na klupi u hladu zelenih gorostasa odmorite.


Ideološke manipulacije javnom sferom su beskrajne

Istoričar umetnosti Vladimir Mitrović smatra da je rušenja uvek bilo jer je grad kao organizam koji se razvija, teče, pa je skoro nemoguće da rušenja ne bude.

– Ipak, kada je u pitanju zgrada SNP-a, mislim da je bilo adekvatnijih rešenja za njenu lokaciju. Recimo, u šumi kod Univerzitetskog kampusa ili pak negde na Limanu. Možda na mestu današnje zgrade NIS-a. U svakom slučaju, mislim da do rušenja dela Jevrejske ulice nije moralo da dođe. Slično je i sa Jermenskom crkvom. Po mom mišljenju trebalo je da bude obrnuto od onog danas, da se probuši rupa za tunel, a da kuće ostanu na svom mestu. Šansa sa Trgom republike je takođe prokockana. Na šta liči da se pored spomenika, na samo dvadesetak santimetara parkiraju automobili, posve besmisleno. Mogućnost ideološke manipulacije javnom sferom i urbanim okruženjem, koje je, ne zaboravimo, javno dobro, beskrajno je velika. Tako nije ni posebno čudo, usled svih tih anomalija, da neki od najznačajnijih novosadskih ličnosti nemaju svoje spomenike. Spomenuću samo neka velika imena Novog Sada kao što su Zaharije Orfelin, Đorđe Tabaković, Aleksandar Tišma – rekao je Mitrović.


Ne tako davno, rekonstruisan je Trg republike, pa smo umesto autobuskog terminala, odnosno ogromnog parkinga, dobili uređen prostor koji je, nažalost, samo delimično postao pešačka zona. Čak i kroz tu zonu "povlašćeni" prolaze kolima, pa ih parkiraju međ' pešake. Imali smo šansu da dobijemo trg koji će zaista ispunjavati arhitektonski definisanu formu, ali opet su prednost dobili automobili na uštrb građana. Onda je postavljen i spomenik "čika Peri" visok četiri metra. Kralj i republika, autentično. I posle tri godine od vozdizanja Petra, na spomeniku stoji nalepnica "Pažnja gradilište, zabranjen prolaz", što je dovoljan opis naše ažurnosti, promišljenosti i planiranja.



Ovaj skver može da se pohvali i da ima najskuplju klupu u gradu koja je koštala tričavih 10.000 evra. Trg je uistinu grad u gradu jer se tu nalazi gimnazija, Saborna crkva, Vladičanski dvor, Daničićeva ulica sa stambenim objektima iz nekog drugog veka, Riblja pijaca, neka vrsta tržnog centra... Kao i u ostatku varoši, i ovde je nemar izbrisao neka kultna i bitna mesta za ovaj grad. Beše bife "Kovilj", odnosno jedina antikvarna knjižara u Vojvodini "Orfelin", više drveća, mural francuskog umetnika Gijoma Alba Remeda... Podignute zgrade svedoče da se ni staro jezgro nije spasilo od divlje gradnje, pa okolo ima svega, sve do vrata bez terase i nedovršenih zidova. Bar je nastala prečica do bioskopa "Arena". Pijaca živi svojim ritmom sa ljudskim pričama i bircuzima, a najsvežiji "Špajz" je brzo poprimio simpatije Novosađana. Primetno je da se na trgu u večernjim satima okupljaju mladi, doduše malo alternativnijeg stava od vršnjaka koji vrve na Keju. Trafika u podrumu je glavno mesto snabdevanja.


Najmlađi među prostornom ekipom je Trg Save Vukosavljeva, u srcu Podbare. Tamburaška legenda, etnomuzikolog i kompozitor je zaslužio ovakvu čast, ali zapravo trg je autobuska okretnica. Na njemu ponosni stoji "toi-toi" da vozač GSP-a ne bi bio u problemu.


Trgić je okružen zgradurinama i kad one izniknu i na strani prema Dunavu, ni sunčevi zraci do njega neće dopreti. Ipak, u fokusu okretnice je zelena elipsa sa izraslim stablima i tri klupe, koje, kako deluje, za predah najčešće koristi inkasanti "Parking servisa" pre predaje smene u bazi koja im je iza ugla. Laganim korakom niz Kosovsku ulicu za nepunih 15 minuta se stiže do centralnog novosadskog trga.

 


Trg slobode
(nekad Franje Josifa i oslobođenja), ponos i dika Novog Sada, najveći među jednakima. Nastao u 18. veku, a okružen stoletnim zdanjima. Oduvek je bio mesto obeležavanja značajnih događaja iz istorije grada, kao i mesto okupljanja ljudi i održavanja raznovrstnih i brojnih manifestacija. Međutim, ni njega nije zaobišao rušilački nagon, pa su tako vlastodržci uklonili spomenik Svetom trojstvu koji je praktično dominirao centrom grada veći deo njegove istorije – 167 godina. Ovaj obeliks je "čuvao" Novi Sad od kuge, bio je visok čak 20 metara, a onda su došli komunisti i sklonili ga. Više verzija ima šta je bilo sa spomenikom, ali dokaza ne, pa njegova misterija traje sve do danas. Ipak, spomenik Svetozaru Miletiću, izliven u bronzi, delo Ivana Meštrovića je preživeo, pa čak i Drugi svetski rat.



Kakve lepote od građevina se nalaze tu, od neorenesanse preko neogotike do bauhausa, sa sve jonskim i korintskim stubovima. Svaka prepuna neispričanih priča. Toliko je rečeno o trgu i njegovim večnim stanovnicama, da ćemo spomenuti samo neke detalje. Gradska kuća je izgrađena 1895. godine, duž fasade su alegorijske figure koje simbolizuju različite ljudske delatnosti. Na vrhu kuće je toranj sa zvonom Svetog Florijana, zaštitnika grada. Visinom na trgu dominira crkva Imena Marijinog prozvana "katedrala". Toranj seže u visinu više od 70 metra, na krovu je vidljiva žolnai keramika, ima 20 vitraža, četiri oltara i orgulje.



Tu je i hotel "Vojvodina" s najdužom fasadom u starom jezgru, više od 60 metara i neizbežnim pasažom, ali najveća gradska palata, Tanurdžićeva. Te "Gvozdeni čovek" sa nekad čuvenom poslastičarnicom "Dornšteter". Neki se sećaju dečije štedionice u podrumu gde se dobijala ona metalna, legendarna kasica za kovanice. Preuređeni "Apolo centar" je sad dom brze hrane, a nekada beše tu bioskop kao i "Gril 13", važna karika u odrastanju i vaspitanju mnogih generacija Novosađana. Imali smo i reprezentativnu galeriju u Finansijskoj palati, ali i toga smo se odrekli. Nema građanina koji na slobodarskom trgu nije proživeo nezaboravan koncert, odmarao na klupama, nekad žardinjerama ili kod poštanskog sandučeta čekao odlazak u noć. Živi slobodno!

 


Jarčev trg, Ulica Dobrog pastira, Deakov trg je bio poznat i kao pozorišni trg zbog prvog novosadskog pozorišta koje se na njemu nalazilo. Tu se nalazio i Vatrogasni dom sa štalama u kojima su uvek u pripravnosti nalazilo dva para konja. Oko trga je bila granica koja je razdvajala istočni deo grada, gde su živele vojničke porodice, od zapadnog, građansko-trgovačkog. Današnji oblik trg je dobio krajem 19. veka. Pored apoteke je živeo Kosta Trifković, pa je nakon Prvog svetskog rata nazvan Trifkovićev trg. Kasnije se tu dugo nalazio autobuski terminal sa nekoliko polaznih stanica gradskih linija. Dabldekere su zamenili "Volvo plavci", a bejašu i crveni kiosci u funkciji dispečerskih kućica kao i kiosk drugačijeg oblika i boje gde je boravio milicajac.


Ako niste znali nekad ju tu bio i semafor, ali i čika policajac sa pištaljkom koji je skoro stalno duvao u nju od silnog saobraćajnog prometa. Prilikom izgradnje Spensa, ovaj prostor je preuređen u delimičnu pešačku zonu. Posle nekog vremena nanovo je rekonstruisan, ali su opet prednost dobili automobili, a tu su smešteni i taksisti. Trg je užasno fekventan kao da je bulevarska raskrsnica. I ovde je odavno načeto građevinsko nasleđe, što se sad već može reći da je novosadska tradicija, sve agresivnija. Ako znate gde je bio bioskop JNA, videćete i staru reklamu koja odoleva zubu vremena. Trafika kod Muzičke škole je uklonjena, pa se sad s trga vidi SNP, bar dok se nešto drugo ne nazida. Treba spomenuti da na trgu beše čuvena "Rupa", a teška rokerska ekipa s gitarama i po kojom cugom sad otpada na klupama.

 


Na Trgu Čaki Lajoša, u najužem centru Novog Sada, bila je i njegova bista, otkrivena 1961. godine. Onda je netragom nestala 1993. godine. Tih ratnih godina krenulo je još jedno prekomponovanje istorije. Ratnohuškački diskurs je zahvatio i topografiju grada, pa je tako nestao Čaki. Nepoželjan iz dva razloga, kao Mađar i kao levičar i socijalista. Judita Šalgo, bivša urednica Tribine mladih kad ona beše centar eksperimentalne umetničke scene i urednica Matice srpske, koja je s obe pozicije smenjena iz najverovatnije političkih razloga, zapisala je: "Kultura jednog naroda, i narod sam raste i razvija se poput drveta, hrani se iz zemlje i vazduha. Bez svetlosti i kiseonika, drvo se suši, ostaje balvan, batina. Tom močugom su tokom istorije vitlali mnogi kojih se danas stide njihovi vlastiti narodi". Danas je to Trg Feher Ferenca, mali zeleni plato sa njegovom bistom, još jedan kružni tok. Bar su zgrade iz prošlog veka, a i prvi komšija književniku je njegov saborac i prijatelj Miroslav Antić.


I na kraju nam je ostao Trg carice Milice. Još jedan prostor u nizu za automobile i kontejnere. Stoga ne čudi što nigde nema table s nazivom trga. Na ovom malom potezu smeštene su kuće hrane, a i prve komšije su takođe ugostiteljski objekti. Carski, zar ne?


Lepo je neko zapazio da kao i uvek, svaka vlast osvetljavanjem i zamračivanjem gradi svoju prošlost, bira svoje pretke, a u tom ideološkom procesu stradaju dragoceni prostori, oteti građanima, ali i osobe iz prošlosti koje su samo želele pravednije društvo.

Prvi deo teksta o novosadskim trgovima možete pročitati OVDE.

Oceni vest:
21
2

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Msm

    pre 538 dana i 7 sati

    Novi Sad grad nekulturnih novih pridišlica iz pripizdina, koje boli guzica za bilo šta sem za svoju...

    Oceni komentar:
    8
    24
  • @Msm

    pre 537 dana i 7 sati

    Pa zar je i gradonačelnik iz pripizdina?!

    Btw, odličan članak!

    Oceni komentar:
    0
    2