NS: Petočlana porodica ostala bez krova nad glavom

Petočlanoj porodici Zorana Ljubičića iz Novog Sada, inače korisnika socijalne pomoći, naloženo je da se po sudskoj presudi, u narednih desetak dana iseli iz kuće u Ulici Radoja Domanovića 62 jer je nakon izgubljenog spora s prvim komšijom Nedeljkom Trifkovićem, sud Ljubičićevu kuću prepisao Trifkoviću.

Po rečima Zorana Ljubičića, problem je počeo kada ga je komšija Nedeljko Trifković tužio zbog navodne uzurpacije dela placa na kojem je ograda.

– Meni je prvo to bilo čudno jer ta ograda nikako ne ugrožava njegov deo placa niti je mogao od nje imati bilo kakvu štetu – kaže Ljubičić.

– Međutim, sud je na kraju presudio u njegovu korist i prihvatio nekakav nalaz veštaka koji je utvrdio da je Trifković navodno pretrpeo štetu zbog te ograde. Dosudili su oko 500.000 dinara odštete i još oko 200.000 troškova suđenja.

Pošto Ljubičić nije imao novca da plati odštetu i troškove, sud je naredio prodaju njegove kuće da bi se namirio Trifković, a pošto na zakazanim javnim prodajama nije bilo zainteresovanih kupaca, sudskom odlukom je naloženo da se kao vlasnik Ljubičićeve kuće upiše Trifković, što je u međuvremenu i sprovedeno.

– Na kraju je ispalo da, osim što mi je uzeo kuću, još treba da mu platim 280.000 dinara jer su u međuvremenu obračunate kamate na iznos koji je presuđen pa je taj dug narastao na oko 1,1 milion dinara – ogorčen je Ljubičić, koji se u kuću u Ulici Radoja Domanović uselio 2001. godine kada je za nju dao dvosoban stan na Detelinari.

Porodica Ljubičić već tri meseca živi bez vode, a od pre mesec i po bez struje jer je Nedeljko Trifković uz sudsku odluku o preuzimanju kuće tražio od nadležnih da kuću, u kojoj još uvek žive Ljubičići, isključe s vodovodne i elektromreže.

Zoranov komšija Milorad Radovanović iz kućnog broja 62 b takođe se našao na meti tužbe komšije Trifkovića, ali je on uspeo da ospori deo tužbe pa je na kraju prošao sa “samo” 80.000 dinara.

– Ljubičićeva, Trifkovićeva i moja kuća su katastarski na istom placu, ali mi u svojim ugovorima imamo tačno precizirano kome šta pripada – objašnjava Radovanović.

– Meni je dosuđeno 80.000 jer sam oborio deo tužbe koji se odnosio na drugi plac koji delimo samo Ljubičić i ja, a s kojim Trifković nema nikakve veze. Međutim, iste te argumente sud u Ljubičićevom slučaju nije prihvatio pa je njemu obračunata navodna šteta čak i u odnosu na plac s kojim Trifković nema nikakvog dodira.

Obojica su ogorčena na veštačenje koje je sud prihvatio kao validno, a u kojem, po njihovim rečima, ima mnogo kršenja propisa i nelogičnosti.

– Veštak je naveo da je Zoran izgradio ogradu koja deli parcele i Trifkoviću onemogućava ulaz i pristup delu parcele koji inače koristi Zoran. Ta ograda tu stoji više od 40 godina i Zoran ju je tu zatekao kada je kupio kuću, a osim toga, taj deo placa iza ograde pripada Zoranu i Trifković svakako nema tamo šta da traži. Trifkovićev deo placa je i on sam ogradio i apsolutno ima pristup svom delu, ali je iskoristio to što smo na istoj parceli pa je preko suda tražio odštetu jer nema pristup i u naša dvorišta – pojašnjava Radovanović komplikovane administrativno-pravne odnose koji su na kraju doveli do toga da petočlana porodica završi na ulici.

S druge strane, Nedeljko Trifković tvrdi da je Ljubičić prevaren od strane koja mu je prodala kuću u Ulici Radoja Domanovića.

– Zoran Ljubičić je zamenio stan za divlje izgrađen objekat na tuđem zemljištu – mom, što dokazuju pravosnažne presude – kaže Trifković, pozivajući se na presude koje je dobio u svoju korist.

– U sporu s Miloradom Radovanovićem, posle 22 godine suđenja, parnica je pravosnažno okončana u moju korist. Zbog toga sam se obratio i Međunarodnom sudu za ljudska prava u Strazburu i država je morala da plati 4.000 evra.

Međutim, Ljubičić i Radovanović kažu da vlasništvo nikada nije bilo sporno jer postoji uredna dokumentacija o tome kada je Ljubičić roditeljski stan na Detelinari zamenio za kuću na Salajki.

– Moja žena i ja smo takođe zamenom postali vlasnici naše kuće i našeg dela placa i tu nema ničeg spornog. Postoji rešenje Republičkog geodetskog zavoda o dve parcele, u kojem jasno piše da na parceli 2819 Ljubičić, Trifković i ja imamo isto pravo korišćenja, dok su u kupoprodajnim ugovorima navedene tačne dimenzije koliko kojoj porodici pripada, i to je prvobitno bilo pravo korišćenja, a sada je pravo svojine. Na drugoj parceli, 2820, samo Ljubičić i ja imamo pravo korišćenja, a Trifković se ne spominje – kaže Radovanović.

On i Ljubičić su podneli žalbe sudu, uz zahteve za obnovu postupka jer su obojica došli do svedoka koji je podigao ogradu, i nadaju se da će ih sud prihvatiti ne bi li u ponovljenim suđenjima dokazali da ničiji posed nisu ugrozili i da koriste samo ono što je njihovo.

Tužio ih i zbog alarma

Po rečima Milorada Radovanovića, komšija Nedeljko Trifković ga je do sada nekoliko puta tužio zbog raznih stvari.

– Jednom sam platio 5.000 dinara kazne jer je prijavio da ga je uznemirio alarm koji se upalio na mom skuteru, a oslobođen sam kada je prijavio da sam mu navodno pokazao srednji prst – kaže Radovanović, i dodaje da je Trifković imao parnice i s drugim komšijama.