O Badnjem danu i Božiću: Badnjak, česnica i vijanje Božića na konjima

O Badnjem danu i Božiću: Badnjak, česnica i vijanje Božića na konjima

Slovenska reč Božić je, zapravo, deminutiv imenice Bog, koja je preuzeta kao naziv praznika kojim se označava rođenje Isusa Hrista. Prvi hršćani u početku uopšte nisu slavili Božić, nego samo Uskrs. Prvi pisani tragovi o proslavi Božića datiraju od 336. godine nove ere. Tek od IV veka nove ere počinje se obežavati Božić, a razlike u datumima između većine hrišćanskih, s jedne, i istočnih crkava, s druge strane, potiče od razlika u načinu merenja vremena. Po Gregorijanskom kalendaru je to 25. decembar, a po Julijanskom 7. januar. Božić je u mnogim zemljama državni praznik, ali ga slave i u brojnim nehrišćanskim državama. Potrošačka kultura pretvorila ga je u kult trošenja i darivanja.

 

Piše: Zoran Knežev, hroničar  i publicista

 

Proslavi Božića kod nas u Srbiji prethode Tucindan i Badnji dan. Badnji dan je dobio ime po badnjaku koje se dan pred Božić seče i donosi kući. Ime badnjaka povezano je sa rečju „bdeti“ budući da se na taj dan bdelo čekajući Isusovo rođenje. Zbog samog običaja bdenja i nekadašnje situacije bez električne struje, bilo je nužno osvetliti prostorije svećama, koje su ujedno postale i simboli novog života i nade. Pravile su se posebne sveće, tzv. voštanice.

Na sam Badnji dan ukućani su rano ustajali, a žene su pravile božićni ručak, spremale kuću i pripremale nemrsnu hranu za večeru, budući da se na Badnji dan posti. Muškarci su išli u šumu da seku badnjak sa sekirom, a seklo se mlado cerovo ili hrastovo drvo. Običaj je bio da se smelo najviše tri puta zaseći sekirom i to sa istočne strane. Badnjak simbolički predstavlja drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hrist rodio. Crkva je smisao badnjaku dala da se grejući oko badnjaka, ukućani zagreju ljubavlju, slogom i iskrenošću, a da svetlost razgrne mrak neznanja.

 

 

Uglavnom se jela riba i pekao hleb, koji bi bio na stolu sve do praznika Krstovdana. Muškarci su hranili stoku, koja je takođe trebalo da bude spokojna zbog božićnih svetkovina, pripremali su drva za ogrev i nabavljali hranu koju bi domaćice potom spremale. Nakon večere odlazilo bi se na tradicionalnu liturgiju, tzv. ponoćku, na kojoj bi se dočekao Božić.

U kuću je obično otac porodice unosio slamu koja bi se rasprostrla po podu, simbolizujući Isusovo rođenje u štali na slami. Slama bi se postavila pod stolom uz pevanje božićnih pesama. Od ostatka slame pravili su se venci i snopovi koji su simbolizovali plodnost i dobar rod ili bi se slama postavila na sto prekrivena, najčešće belim, stolnjakom. Na slami se sedelo i pričalo sve do odlaska u crkvu, a često se po noći na njoj i spavalo, simbolizujući samog Isusa. Slama se u kući čuvala do malog Božića, do 14. januara, kada se iznosila i sa njom se kalemilo mlado voće.

 

 

Božićni običaji su se tokom vremena menjali, ali nisu bili isti u svim delovima Srbije i Vojvodine. Ali, bez obzira na to, svi ti običaji i rituali imaju jedan, zajednički "cilj"...da sačuvaju i uvećaju porodicu i imanje domaćina, što je sve izraženo u zdravici koja se na Božić može čuti u kućama: "Daj, Bože, zdravlja i veselja u ovom domu, neka nam se rađaju zdrava dečica, neka nam rađa žito i neka nam se uvećava imovina u polju, toru i oboru!" Veruje se i da na Božić sve valja započeti, kao i da na božićno jutro treba raditi sve što nam je tokom godine zadavalo muke, jer nakon toga više neće predstavljati problem.

Položajnik je prva osoba koja ulazi u kuću na Božić i pozdravlja ukućane izgovarajući "Hristos se rodi", dok ukućani odgovaraju "Vaistinu se rodi", a onda priđe vatri, uzme grančicu badnjaka i džara vatru govoreći: "Koliko varnica, toliko zdravlja, koliko varnica, toliko sreće i veselja, koliko varnica, toliko parica", nabrajajući sve čega misli da u domaćinovoj kući treba da se umnoži.

Dok je danas praseće pečenje gotovo neizbežno na božićnoj trpezi, nekada se, kao po pravilu, na stolu nalazilo 12 vrsta hrane i glavno jelo, a ovaj običaj simbolizovao je 12 apostola koji su sa Isusom bili na tajnoj večeri. Hrana se spuštala na pod jer se smatralo da će tako biti bliža dušama pokojnika, što je danas običaj koji se uglavnom više ne poštuje, već se hrana služi na stolu ispod kojeg je stavljena slama.

 

 

Poseban segment  božićne trpeze, je njen neizostavni deo...česnica u koju se stavljaju novčići, pasulj, komadi drveta, a koja se pravi od belog brašna, sa vodom i mašću, bez kvasca.  Česnica se ne seče, već se okreće kao slavski kolač, preliva se vinom i lomi na onoliko delova koliko ima članova porodice. Prema narodnom verovanju, onaj ko dobije komad česnice u kome se nalazi novčić biće srećan cele godine.

U mnogim mestima po Vojvodini, a i u Novom Sadu pravi se slatka česnica od kora, oraha i meda u koju se stavlja kovani novčić. Običaj je i taj da svaki ukućan koji trenutno nije u kući, zbog nekih obaveza, mora dobiti svoj komad česnice koja ga čeka dokle god se ne vrati kući.

Nekada su se u Novom Sadu, ljudi od Božića pa sve do Bogojavljenja pozdravljali rečima: "Hristos se rodi!" i otpozdravljali sa: "Vaistinu se rodi!". Oni koji nisu u mogućnosti da lično čestitaju praznik, obično su  slali božićnu čestitku na kojoj je odštampan tekst "Mir Božji - Hristos se rodi".

 

 

U mnogim krajevima po Vojvodini imamo običaj vijanja Božića na konjima. U našoj mitologiji vizija je Božića, kao mladog čoveka koji stiže na konju, pa se ovaj običaj zadržao do današnjih dana da mladi momci vijaju Božić. Nekada je toga uglavnom bilo po selima, a zadnjih godina i danas ta tradicija je prisutna i u Novom Sadu. Klisani su vijali Božić zadnjih desetak godina, a danas to čine Salajčani, po Salajci i Podbari.

Nekada su samo neoženjeni mladići išli u kuće gde su neudate devojke, otvarale kapije i puštale ih u dvorišta. Momci su pevali pesme, a devojke su ih posluživale, a konje kitile peškirima. Božić se uglavnom vija drugog dana, jer su prvog dana Božića svi u kući sa svojim porodicama.

Oceni vest:
5
86

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan

bez vode novorođenčad mala matura jkp lisje Elektrodistribucija Novi Sad novosadsko porodilište Vreme u Novom Sadu servisne informacije novi sad centralno groblje u Futogu jkp novosadska toplana betanija novosađani JKP Vodovod i kanalizacija završni ispit klinika za ginekologiju i akušerstvo sahrane isključenja struje vremenska prognoza novi sad naplata raspored sahrana novi sad bez struje gradsko groblje servisne informacije bebe JKP Gradsko zelenilo elektrovojvodina isključenje vode Republički hidrometeorološki zavod Isključenje struje RHMZ