Od Futoške do Riblje: Slava, bune, deputacije …

Od Futoške do Riblje: Slava, bune, deputacije …

Dok građani i prodavci na Ribljoj pijaci ovih dana “uživaju” u oblacima prašine, donosimo vam priču o nekim drugim vremenima i pijacama koje su bile ponos Novog Sada i kakvih, reče jedan pisac, “nije bilo u celoj Austro-Ugarskoj”, ali i neslaganjima, nesporazumima, teškim rečima …

Već u XVIII veku u Vojvodini se društveni sloj zanatlija i trgovaca afirmiše kao bitan ekonomski, politički i kulturni faktor, a Novi Sada je postaje vrlo značajan trgovački centar. Njegov geografski položaj na Dunavu je bio takav da je omogućivao živ robni promet. Šta je trgovina u svesti ljudi u ono vreme značila i dokle je dosezao ugled trgovaca vidi se iz laskavih komplimenata “Objavlenija” kojim je početkom XIX veka Dimitrije Isailović pozvao svoje sunarodnike da se pretplate na njegovu “Istoriju trgovine”: “Perva i najglavnija struka blagostojanija graždanskog jest trgovina, niti ima čoveka na svetu, niti će biti, koji bi bez trgovine živeti mogao. Svi su ljudi trgovci…Svi dakle trguju, ovaj pameću, ovaj trudom, ovaj životom, onaj majstorijom obače najbolja i najsigurnija je trgovina puni rafovi esnapa, puna čikmežeta novaca i pokraj toga puna glava pameti”.

Pišući o novosadskim pijacama krajem XIX veka, jedan pisac reče da je „povrtarstvo, slava Novog Sada“ i „najveća njegova znamenitost“. Pa opisuje tadašnju pijacu: „Onaj koji tu pijacu nije video, osobiti leti, neka ne propusti da izađe na nju. Ona je na Glavnoj ulici, a videćete nešto što nema u celoj Austro-Ugarskoj...Već u pola 3 ujutru, tu grme kola što dovlače robu ili odnose prazne korpe, vrište bodri konjičci bostandžijski, kupci se muvaju kroz svet i robu, pogađaju se sa prodavcima, četiri velika varoška kantara sa žurbom premeravaju prodatu robu, i dok si se okrenuo već se nanizaše u drugom redu. Čitavi plastovi salata, zelena graška, luka ili bezbrojne korpe sa crvenim patlidžanom tako da se zacrvenela sva strana pijace od Magistrata pa do nove poštanske zgrade... Količina prodate robe može se zamisliti, kad se uzme da se u prolećne, letnje i jesenje dane, prosečno svaki dan proda i iznese iz Novog Sada po 10-12 vagona, nekoliko čamaca, i po 20-30 taljiga. Sva se ta ogromna količina proda, spakuje i iznosi sa pijace već do 8 sati, pa ostaje tamo samo kod piljarica, ono što se u Novom Sadu prodaje.

Pijaca...da joj nema ravne.

Riblja pijaca po sećanju starih Novosađana

Dvadesetih godina XX veka, u građanstvu je izazvala pravu buru negodovanja i odluka proširenog gradskog veća da se pijaca na veliko iz Futoške ulice premesti na Temerinski put. Mesecima ranije, u zimu 1924. godine, u gradu se govorilo da će pijaca iz Futoške ulice biti premeštena u Temerinsku ulicu, gde ima više uslova za rad. Ova namera o premeštanju pijace naišla je na otpor i podelila je građanstvo na dva tabora. Na sednici proširenog gradskog veća došlo je do burnih scena prilikom pretresa ove tačke dnevnog reda. Diskusija je trajala osam časova i opozicioni odbornici su iznosili da je to razbacivanje para, jer samo za postavljanje kaldrme u Temerinskoj ulici treba da se utroši blizu pola miliona dinara, što je za ono vreme predstavljalo veliku sumu. Za ovo preseljenje je još rečeno da je ono najgore rešenje i u stvari predstavlja čisto politički manevar vladajuće većine. I pored ovog otpora, odluka je izglasana većinom glasova. Međutim, ni posle toga duhovi se nisu smirivali. Sa još većom žestinom je nastavljena kampanja protiv preseljenja pijace. Nezadovoljnici su upućivali peticije i deputacije gradonačelniku i ministarstvu u Beograd, bunili se i protestvovali što se „troše pare na ovako nesrećno rešenje problema pijaca“. U ovim protestima su iznošeni i neki konkretni razlozi, kao udaljenost nove pijace od željezničke stanice, zatim i od glavnih proizvođača žitarica i povrća. Protiv preseljenja su bili i voćari iz Srema, najviše iz Sremske Kamenice. I pored ovih protesta, početkom jula 1924. godine, pijaca na veliko za voće i povrće počela ja da radi na Temerinskom putu, odnosno današnjoj Temerinskoj ulici.

Nova Riblja pijaca 1931. godine

Raznih mahinacija oko uređenja gradskih pijaca u Novom Sadu je bilo u prošlim vremena, pa zašto bi tu tradiciju rušili. Tako stižemo i do danas aktuelne Riblje pijace, koje se uređuje zajedno sa nekadašnjim Ribnjim trgom ili današnjim trgom Republike. Na tom današnjem prostoru gde se nalazi Komanda vojske i pijaca, nekada se nalazila Trgovina sa drvima braće Švarc, a na prostoru današnjeg Trga često su između dva svetska rata prvaci raznih ondašnjih političkih stranaka održavali mitinge i zaluđivali narod, sa poznatim “lovačkim pričama” da ako glasaju za njih čeka ih bolji život od onog koji trenutno žive. Tako beležimo jedan veoma posećen skup Stjepana Radića iz 1922. godine kada je Trg bio prepun građanstva, koji su slušali njegovo političko obraćanje.

Izgradnja Riblje pijace pred II svetski rat

Kako na sajtu JKP “Tržnice“ piše da je to pijaca sa najdužom tradicijom u gradu, i da je Riblјa pijaca sredinom XIX veka služila isklјučivo za snabdevanje građana svežom ribom, a vremenom je prerasla u klasičnu zelenu pijacu, sa bogatom ponudom svežih polјoprivrednih proizvoda, živinskog mesa, ribe i mešovite robe. Ali da se podsetimo kada je nastala Riblja pijaca u današnjem obliku i kako su izgledale prve prodavnice.  Već drugom polovinom septembra i početkom oktobra 1931. godine vrše se radovi na dotadašnjem Ribljem trgu ispred Komande Armije gde će biti premeštena nova pijaca. Ceo prostor ispred Komande Armije prekopan je i postavlja se kanalizacija i betonska podloga, na kojoj će se izgraditi prodavnice od gvozdene konstrukcije, krov će biti od lima i sa modernim uređajima unutra. Prodavnica će biti svega 120, raspoređenih u 12 boksova, svaki boks će imati po 10 prodavnica, a prodavnice će biti kategorisane po vrstama robe, koje će se u njima prodavati. Radovi su brzo napredovali i do kraja meseca bilo je uglavnom sve gotovo, tako da su se već početkom idućeg meseca preselili trgovci sa pijaca iz glavnih ulica, koje su dosad davale neukusan izgled i palanačko obeležje grada. U glavnim ulicama moći će se od tada prodavati samo cveće, a premeštaj pijace nesumnjivo i znatno je olakšato promet u ovim ulicama. Takođe, Riblja pijaca je uređivana neposredno pred Drugi svetski rat i u tom obliku je ostala do ovog današnjeg renoviranja.  Današnja Riblja pijaca se prostire na površini od 9.000m2, ova pijaca je opremlјena sa oko 500 prodajnih mesta, 54 poslovna prostora i 50 prodajnih mesta sa rashladnim vitrinama predviđenim za prodaju mleka i mlečnih proizvoda i svežeg živinskog mesa. Krajem 2014. godine otpočelo je renoviranje najstarije pijace u gradu, iako plan predviđa obnovu lokala i tezgi, vodi se računa da se sačuva duh pijace.

PRIVREMENO REŠENJE: Riblјa pijaca se nalazi na veoma atraktivnoj lokaciji, između najužeg gradskog jezgra i obale Dunava. Prema nezvaničnim informacija do kojih dođoh u gradskim struktirama, i ovo što se danas radi je samo privremeno rešenje, tako da možemo očekivati da neke buduće gradske vlasti, ponovno za kratko vreme prirede renoviranje i uređenje prostora oko Riblje pijace.
Kažu, da se istorija ponavlja…

Za mojnovisad.com piše: Zoran Knežev, hroničar i publicista

Oceni vest:
9
96

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • liliana Ciccone

    pre 866 dana i 15 sati

    Bravo Zorane, riblja pijaca ,za mene je bila tkr.ceo grad, uzivanje ici od tezge do tezge probajuci seljacke proizvode!

    Oceni komentar:
    1
    0
  • Љиљана Чакмак

    pre 853 dana i 7 sati

    Молила бих да омогућите коришћење ћириличног писма на вашем одличном сајту.
    Срдачно и хвала унапред,
    Љиљана Чакмак

    Oceni komentar:
    0
    0
isključenje vode novosađani novosadski maraton novosadsko porodilište Vreme u Novom Sadu isključenja struje Republički hidrometeorološki zavod Isključenje struje gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević servisne informacije novi sad OK Vojvodina betanija elektrovojvodina JKP Vodovod i kanalizacija klinika za ginekologiju i akušerstvo bebe novosadski sajam novosadska policija bez vode bez struje novorođenčad gradonačelnik Miloš Vučević porodilje RHMZ Spens hladno pivo novosadski oktoberfest Vreme u Srbiji vremenska prognoza pivo