OD MILETIĆA DO KRALJA PETRA PRVOG: Spomen-obeležja u Novom Sadu kao politički ego

OD MILETIĆA DO KRALJA PETRA PRVOG: Spomen-obeležja u Novom Sadu kao politički ego

Novi Sad u nedelju dobija još jedan spomenik, ovog puta u čast kralju Petru prvom Karađorđeviću. Osim što je stručna javnost podeljena oko izgleda spomenika, mesta gde se postavlja i "žmurenja" na zakonske procedure, ostaje i nepoznanica koji je ovo po redu spomenik u vojvođanskoj prestonici.

Naime, u Zavodu za zaštitu spomenika kulture nismo uspeli da saznamo koliko u gradu ima spomen-obeležja. Umesto toga dobili smo odgovor: "Na popisu spomen-obeležja istoričari konzervatori stalno rade i do sada je popisano oko 80 odsto spomen-obeležja. Otežavajući faktor u radu je česta promena stanja na terenu. Dešava se da ploče, table i biste nestaju dok se nova spomen-obeležja postavljaju".


Još su dodali da do sada urađeni spisak može da se dobije samo u Zavodu na uvid, kao i da postoji publikacija Vojislava Puškara "Spomenici u Novom Sadu" iz 2014. godine. Nije nam jasno zašto je broj popisanih spomenika tajna, ali podsećamo da je pre tri godine tadašnji direktor Zavoda najavio skori završetak popisa, što se očigledno nije dogodilo. Takođe, pomenute publikacije nema u novosadskim knjižarama. Pretpostavlja se da se na teritoriji grada nalazi više stotina spomenika.


Uopšte, stručnjaci nisu zadovoljni načinom na koji se odlučuje o spomen-obeležjima. To je boljka i sadašnje i prethodne gradske vlasti, koje su uvek više insistirale da one same odlučuju bez uključenja udruženja likovnih i primenjenih umetnika, društva arhitekata… bez čijeg rada nije moguće izabrati dobru poziciju, dobar rad i spomenik koji će posle biti ponos svih građana. Čest je slučaj i da se spomenik podigne bez konkursa. Ovako ostaje da lebdi sumnja u "dobru nameru" onih koji bi trebalo da se bave ovim pitanjima. Kao primer dobre prakse izdvaja se spomenik Zmaj Jovi Jovanoviću koji je izabran na konkursu, a lokacija stručno određena.



Istoričarka umetnosti Donka Stančić, koja je praktično čitav svoj radni vek posvetila proučavanju baštine Novog Sada, kao savetnik, a nekoliko godina i direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture, saglasna je da je ceo posao privatizovan, da se radi u uskim krugovima i da je sve to daleko od utemeljenih, vrednosnih principa i relevantnih kriterijuma.

- Postavljanje spomenika u javni prostor od davnina je uvek bio veliki događaj za svaku sredinu. Odgovornost za njegovo delovanje u prostoru, prenošenje poruke-ideje, ne može biti površno i kratkoročno, spomenik treba da bude tu i za mnoga pokolenja koja će tek doći, mora da zavredi njihovo poštovanje. Velika je to odgovornost iza koje moraju da stoje dobri znalci istorije, estetike, vajarske umetnosti, pa i savremenih stremljenja. Danas treba pogledati imena članova tih tenderskih komisija, pa će sve biti jasno. Kada bi i postojao konkurs veliki i priznati autori bi prvo pogledali ko će im ocenjivati radove, pa bi tek potom doneli odluku o učestvovanju. Za podizanje spomenika knezu Mihailu, u Beogradu, 1882. godine kada je izabran vajar Enriko Rosi, raspisan je međunarodni konkurs! U drugoj deceniji 21. veka u Novom Sadu nije se odmaklo dalje od manirizma statičnih grobljanskih figura, kao da ne postoji avangarda 20. veka. Prisutna je bezidejnost o plemenitom načinu sećanja i poštovanja istorijskih ličnosti što se u svetu iskazuje gradnjom zadužbina, osnivanjem fondova ili primenom neiscrpnih ideja simbolizma. Spomenik mora da korenspondira sa lokacijom, a ona ne sme da ponižava predstavljenu ličnost kao što će se to desiti s kraljem Petrom, u zaleđu tezgi Riblje pijace – poručila je gospođa Stančić. 

NAJPLODONOSNIJA BILA 2011. GODINA: Inače, krst u porti Saborne crkve sv. Velikomučenika Georgija je najstariji sačuvani javni spomenik u gradu, postavljen u drugoj polovini 18. veka. Bogojavljenski krst od ružičastog mermera je rad nepoznatog autora – kamenoresca, visine oko 500 cm.


Kad je o 21. veku reč, gradski oci su s podizanjem spomenika bili najaktivniji 2011. godine, pa su pre sedam godina svoja obeležja dobili Mihailo Pupin, Laza Kostić, Vasa Stajić, Marina Olenjinova, Ferenc Feher i Uzeir Hadžibejliju.

 
Primera ima na pretek. Spomenik azerbejdžanskom kompozitoru Uzeiru Hadžibejliju na Beogradskom keju sigurno ima najmanje logike da uopšte postoji. Ovaj čovek je napisao azerbejdžasnku himnu, a ogroman procenat Novosađana ne zna da je ikada živeo. Bista Petra II Petrovića Njegoša postavljena je bez ičijeg znanja u univerzitetskom kampusu. Skulptura osnivačice baleta Srpskog narodnog pozorišta Marine Olenjinove je leđima okrenuta ka svom delu, a pritom je svojevremeno ostala bez stopala, "osnovnog alata", zahvaljujući mašini za čišćenje snega.



Sporna je bila i skulptura Janike Balaža za koju je predlagano da bude u parkiću kod Radio Novog Sada, te da se kraj nje postavi mali zvučnik, kako bi njegova muzika bila prisutna sve vreme. Umesto toga Janika je završio na Trgu neznanog junaka, a pritom ne vidi Tvrđavu na kojoj je svirao. Predloženo je da se zbog toga oko spomenika postave ogledala, ali to nikad nije uzeto u razmatranje. O "Žar ptici" se i dalje polemiše, a nebrojano puta je bila i na meti vandala. Pritom, ni sam Grad ne zna da li je utvrđena kao kulturno dobro ili "javni spomenik" kao i ko ga održava. Ni bista Vošine legende Koste Hadžija nije mogla proći bez sintagme "bespravno podignuta".

- Da li se pogled prolaznika zadržava na novopodignutim spomenicima Mihaila Pupina, Vase Stajića, Laze Kostića ili Jaše Tomića? Ne da se ne zadržava, on ni ne skreće. Inferiorni spomenici, indiferentni prolaznici! Ti spomenici ne zrače, nisu u dijalogu sa okolinom i odaju krajnje provincijalni duh u drugoj deceniji 21. veka. Ko danas primećuje karikaturalne figure omiljenog Janike Balaža ili osnivačice novosadskog baleta Marine Olenjinove? Sve je poražavajuće. Kao i u drugim sferama društva tako i u kulturi odlučuju neki nama nepoznati ljudi, ustanove kulture vode za to neškolovani kadrovi, a u medijima lojalni urednici ne dozvoljavaju da se probije kritička misao. Zapravo,ona je umrla. Na taj način edukovanoj sredini pripadaju ovakvi javni spomenici – zaključila je Donka Stančić.


PORODICA ČENAZI NA ČEKANJU: Nadgrobni spomenik jermenske porodice Čenazi sačuvan je u centru grada, u neposrednoj blizini kamenom obeleženog gabarita nestale Jermenske crkve. Barem je tako bilo dok nije počela gradnja Pupinove palate u centru. Od Zavoda za zaštitu spomenika kulture Novog Sada zatražili smo odgovor da li će i kada spomenik biti vraćen na mesto gde stoji od 1790. godine.

- Spomenik porodice Čenazi koji je pre početka građevinskih radova na Pupinovoj palati demontiran i odnet na konverzaciju i restauraciju, nalazi se u magacinu "Galensa". Spomenik je konzerviran uz poštovanje uslova i mera koja je utvrdio Zavod za zaštitu spomenika kulture Novog Sada. "Galens" je takođe prema uslovima Zavoda uradio projekat vraćanja spomenika i građenja kripte. Zavod i "Galens" su u postupku dogovaranja s Gradskom upravom za građevinsko zemljište i investicije o detaljima oko postavljanja spomenika. Nadgrobni spomenik jermenske porodice Čenazi je utvrđen za spomenik kulture, 1997. godine – stoji u odgovoru Zavoda.

Oceni vest:
13
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • DRAGAN

    pre 262 dana i 19 sati

    Spomenik Сергеја Радоњешког u Dunavskom parku je nastao tako što je jedan ruski vajar, gost u Novom Sadu, vraćajući se iz kafane sa određenom kulturnom gradskom elitom, morao da udje u park kako bi obavio malu fiziolosku potrebu. Kad je izašao iz parka, rekao je da će napraviti spomenik gorepomenutom. Otvaranju spomenika prisustvovao je i patrijarh. Toliko o spomenicima u Novom Sadu, ništa bez p... I s...

    Oceni komentar:
    0
    0
Hitna pomoć Republički hidrometeorološki zavod Dom zdravlja Novi Sad Dom zdravlja isključenje vode jkp novosadska toplana raspored sahrana novi sad betanija JKP Vodovod i kanalizacija bez vode sahrane novi sad horoskop policija elektrovojvodina gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević Isključenje struje bez struje jkp lisje novorođenčad horoskopski znaci novosađani raspored sahrana i ispraćaja bez grejanja bebe servisne informacije novi sad isključenja struje istraživanje dnevni horoskop klinika za ginekologiju i akušerstvo novosadsko porodilište