Od sledeće godine upis na studije bez prijemnog ispita

Od sledeće godine upis na studije bez prijemnog ispita

Ministar prosvete potvrdio početak uvođenja državne mature. Prvo pilot-projekat na jednom univerzitetu, od 2018. godine.

Državna matura, koja treba da zameni prijemne ispite na fakultetima, biće uvedena kao pilot-projekat 2018. godine. Ovo je danas potvrdio ministar prosvete Mladen Šarčević. On je najavio da će velika ili nacionalna matura omogućiti srednjoškolcima da konkurišu na neograničen broj fakulteta.

Na nivou radne grupe koja se bavi razvojem koncepta nacionalne mature postoji ideja da se ona prvo "testira" na primeru jednog univerziteta koji nije veliki kao Univerzitet u Beogradu. Tek godinu kasnije, kada bi se videle mane i prednosti, model bi se prilagodio i uveo na nivo cele države.

- Nacionalna ili državna matura davno je trebalo da bude uvedena. Pripreme za to traju dve godine, a finansira se iz IPA fondova - objasnio je Šarčević. - Namera je da se srednjoškolcima omogući kvalitetniji prelazak na studije. Sada imate model da učenik srednje škole radi prijemni za jedan fakultet, a ako mu, na primer, za Mašinski fakultet fali poen ili dva, ispada iz igre i aplicira za ono što je ostalo.

Velikom maturom, jednoglasna je prosvetna zajednica, na dobitku bi najviše bili učenici. Ovakav model u Evropi su uvele gotovo sve države. Srbija i Bosna i Hercegovina su jedine koje nemaju ovo testiranje na izlazu iz srednje škole.

Osim đaka i budućih studenata, korist bi imale i škole i ceo prosvetni sistem. Na osnovu uspeha đaka mogle bi da se vrednuju i ocenjuju škole iz kojih dolaze.

- Tako bi se dobila ocena škole i eksterna ocena cele generacije - napomenuo je Šarčević. - Sadašnja matura je potpuna improvizacija.

Novi koncept državne mature podrazumevao bi dva tipa - opštu i stručnu maturu. Prvobitna ideja je da učenici gimnazija polažu opštu maturu. Đaci iz stručnih škola, ako žele na studije srodne školi koji su završili, polagali bi samo stručnu maturu. Ako žele, recimo, posle ekonomske škole da upišu medicinu, i to bi bilo izvodljivo, ali morali bi da polažu i opštu maturu.

- Svima u svetu je uzor međunarodna matura, koja postoji od 1970. Za nju se opredeljuju najelitniji učenici. To je jako teško upisati, ali je zato to školovanje one najkvalitetnije elite koja može da upiše i Harvard i Sorbonu i da dobije stipendije. Onda je to prilika da takve ljude odškolujemo i da ih stipendijom vežemo da se vrate za dobrobit zemlje - najavio je Šarčević.

Oceni vest:
0
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan