Kao što se i očekivalo Novosađani su uglavnom Nove godine dočekivali sa pesmom i u veselom raspoloženju. Nekada su se slavlja održavala uglavnom po hotelskim i restoranskim salama, sa živom muzikom i nezaobilaznim tamburašima, dok se u novije vreme ta moda pored kafana seli na glavni Gradski trg, gde Novosađani u svečanom raspoloženju u ponoć zaplešu uz Bečke valcere...
Piše: Zoran Knežev, hroničar i publicista
No, podsetimo se kako je to nekad bilo u Novom Sadu.
Ta 1936. godina bila je gotova slična kao i prethodna, godina privrednog prosperiteta, ali se u Novom Sadu dočekivala kao retko gde. U kafani i restoranu “Kraljica Marija”, u okviru priredbe “Abisinske noći”, Nova godina je dočekana u lepom raspoloženju. Uz zvuke džeza i zanimljiv program posetioci su ostali do same zore, a naročito su bili oduševljeni pevanjem simpatičnog operskog pevača g. .
U velikoj dvorani hotela “Sloboda” bilo je naročito živo. Mlađi svet je izabrao veče “Jadranske straže” da tu dočeka Novu godinu. U restoranu “Lojd” stara godina je ispraćena bučno, a raspoloženje je ovde izgleda bilo najbučnije, pošto su se posetioci svih drugih lokala iz centra pred zoru našli u “Lojdu”, gde se ostalo sve do 8 časova ujutru.
I u “Habagu”, “Beloj lađi”, “Eliti” kao i u ostalim restoranima Nova godina je dočekana veselo, ali najveselije je međutim te 1936. godine, kao i uvek bilo u malim kafanama na novosadskoj periferiji, gde je Novu godinu dočekao “mali i običan svet” uz svirku tambura i pesme pevačica.
Sledeća, a kako su je u tim vremenima nazivali “zvanična”, Nova 1937. godina najavljivana je na sam dočeka kroz staru novosadsku štampu gromoglasno.
“Dva boemska staleža, koji postepeno prelaze od tradicionalnog boemstva ka profesiji, novinari i glumci, udaraju svoj doček Nove godine u svim prostorijama hotela “Kraljica Marija”, na sva zvona...Publika će se uveriti da je ta reklama “naduvana”, ili je kao sve novinarske reklame...opravdana...”
“U svakom slučaju suma od 10 dinara za ulaznicu nije izdatak, tako da se očekuje da će publika ne samo zauzeti sva mesta, jer ih izgleda više i nema, nego će da zaposedne sve pozicije da bi mogla da posmatra program i da učestvuje u lutriji koja nosi niz interesantnih zgoditaka”.
Zgoditci su bili za svačiji ukus, počev od radio aparata i besplatnog putovanja u Budimpeštu, koje daje novosadski “Putnik”, pa do finih toaleta i sapuna...a sve je to bilo izloženo na domak publike, da “pari oči” i da kupuje srećke koje će 1. januara 1937. godine, čim se osvetle prostorije posle ponoći, biti podeljene onim srećnim Novosađanima sa dobitnim brojem na srećki.
Ovoga puta, možda jedan jedini put u životu Novosađana toga doba, protekcija neće važiti, jer samo oni koji imaju srećke dobiće nagrade.
Još tekstova iz rubrike Stare gradske priče pročitajte OVDE.
EUR
GBP
Ovaj članak još uvek nije komentarisan