Ognjen Tomašević, "Novo kulturno naselje": Jedna smo od najvećih mesnih zajednica u Srbiji, a nemamo ni kulturni centar, ni bioskop, a ni bazen

Upoznajemo vas sa ekipom zbog koje Novo naselje više ne nosi epitet "spavaonice".

Ognjen Tomašević član je udruženja “Novo kulturno naselje“, entuzijastične grupe mladih ljudi koji su odlučili da svoj deo grada probude iz njegovog višegodišnjeg sna i da potpuno besplatno pruže kulturne i zabavne sadržaje prelepom Novom naselju.

Ovog vikenda, od 30. juna do 2. jula 2017. godine, održava se još jedno dešavanje u organizaciji “Novog kulturnog naselja”. O čemu je reč?

- Uspeli smo da sastavimo veoma zanimljiv filmski festival pod nazivom “21114 film fest”, a to ime je dobio pošto je 21114 poštanski broj za Novo naselje. Ovog petka, subote i nedelje stanovnici Naselja, a i gosti iz ostalih delova grada, imaće priliku da, kao i uvek kad mi organizujemo, besplatno uživaju u nekim od naših najboljih filmova. U petak će se program održavati u školi “Milan Petrović”. Pridružiće nam se neki naši stari i stalni gosti koji se bave kratkometražnim i dokumentarnim filmovima, “Filmski front” i “Uhvati film”. Zatim će prisutan biti i Francuski institut iz Novoga Sada, kao i studenti novosadske Akademije umetnosti, koji će predstaviti svoje filmove. U subotu se selimo na livadu preko puta škole, kod popularnih “baraka” i tamo će nam gostovati filmovi “Stado” Nikole Koja, “Na mlečnom putu” Emira Kusturice i “Rekvijem za gospođu J.” Bojana Vuletića. Nadam se da će i ovaj festival biti jako lepo ispraćen, kao i svi naši događaji do sada.

Kako je uopšte došlo do pokretanja "Novog kulturnog naselja"?

- Ja i ekipa iz kraja, a odrasli smo u istoj ulici, želeli smo da Novom naselju pružimo nešto što nismo imali kao klinci. Nas desetak, koji činimo osnovni tim, radili smo poslove bliske organizovanju ovakvih dešavanja, ja radim u Exit festivalu, Marko je završavao akademiju i radio je na radiju i televiziji i tako dalje... Svirali smo i u bendovima Švargla i Vrišti pijaca. Zaista smo želeli da pokrenemo nešto što će na pozitivan način uticati na deo grada u kom smo odrasli. Već 2011, u saradnji sa Mesnom zajednicom, pravili smo muzičke festivale na kojima su svirali mladi bendovi, ljudi su se prijavljivali da recituju, sviraju, pevaju... Smetalo nam je što je deo grada koji toliko volimo bio poznat kao “spavaonica” i kada smo pozavršavali fakultete i krenuli da radimo i stičemo neka praktična iskustva, došli smo na ideju da oformimo grupu građana pod nazivom “Novo kulturno naselje”, damo tome neku strukturu i krenemo da organizujemo festivale.

OMILJENA MESTA NA NOVOM NASELJU: “Picerija ‘Alo’, ‘Jamajka’ teren za basket i klupa ‘kod Eržike’ (smeh). Postoji i velika livada iza pruge, između Detelinare i Novog naselja, gde smo se okupljali kao mladi. Tamo smo pravili roštilje, žurke i skupljali se pošto nismo imali drugi prostor za takve stvari. Svratimo često i kod Jovića, u ‘Klub ljubitelja dobre muzike’, na stoni tenis, a tamo postoji i prostor za probe,” otkriva nam naš današnji sagovornik

Kada se odigrao prvi festival?

- Desio se 27. septembra  2014. godine i bio je simbolično nazvan “Dobro došli na Naselje”. Imali smo neke lude, neostvarive ideje, da momak svira flautu na prozoru sobe, a publika je ispod prozora, na primer. Zatim smo odlučili da bi bina trebalo da se nalazi na atomskom skloništu, kao simbolu za Novo naselje i otvorene prostore. Otvorili smo Fejsbuk stranicu, konkurs za nastupe, složili smo program i organizovali smo se najbolje što smo mogli i umeli. Na dan festivala, na livadi na kojoj se održavao, našlo se oko dve, tri hiljade ljudi.

Zbog čega mislite da je odziv građana toliko dobar na svakom vašem dešavanju, šta privlači publiku da dolazi?

- Mislim da je posećenost velika zbog toga što se na Naselju ništa slično ne dešava. Najsrećniji smo bili što su se zajedno sa decom pojavili i ljudi, muzičari i ekipe iz bendova koje smo mi voleli i na koje smo se ugledali dok smo bili jako mladi. Takođe, ponudili smo šarenoliki program, koncerte, pozorišne predstave, radionice za decu, školu grafita. Posle tog prvog festivalčića, sve je krenulo nabolje, ljudi su bili zainteresovani, zahvaljivali su nam se, a mi smo bili šokirani koliki je bio odaziv i koliko su ljudi zainteresovani da posećuju i učestvuju u takvim projektima. Shvatili smo da je sav naš trud imao smisla i da moramo da guramo dalje. Od tog dana, septembra 2014, organizovali smo preko 20 manifestacija, projekata, radionica sa decom. Bile su tu i kreativne radionice, obrazovanje učenika o vršnjačkom nasilju, pozorišni, filmski festival, biciklističke ture koje nas upoznaju sa ulicama u ovom delu grada i koje govore o tome ko su bili ljudi po kojima su naše ulice nazvane...

Koji je kranji cilj Novog kulturnog naselja kao organizacije?

- To je svakako naša inicijativa da se izgradi kulturni centar. Novo naselje je, po nekim informacijama koje smo dobili, najveća mesna zajednica u Srbiji, a nema ni bioskop, ni bazen, ni kulturni centar. Deo grada koji broji i do 40.000 ljudi ne poseduje mesto okupljanja, koje će ponuditi kulturni sadržaj za sve generacije i mi mislimo da je to nedopustivo. U mesnoj zajednici smo prezentovali naš projekat za kulturni centar, odnosno dom kulture, i bili smo iznenađeni kada se pojavilo oko sto ljudi! Tamo smo razgovarali sa građanima, kako oni vide taj kulturni centar, šta bi on trebalo da sadrži, koje aktivnosti bi mogle da se organizuju. Pre toga smo i anketirali preko 2.000 ljudi, a stanovnike Novog naselja koji su se pojavili u mesnoj zajednici podelili smo na četiri grupe: studente tj. mlade ljude, njihove roditelje – srednju generaciju, penzionere i lokalne umetnike, sa kojima smo pojedinačno razgovarali. Kao plod toga u izradi je priručnik “Put do kulturnog centra”, gde pričamo o istoriji arhitekture i izgradnji Novog naselja, o nekim kultnim manifestacijama, koje su Zgro, Baja i Pećinko organizovali kada smo mi bili deca, predstavljamo našu inicijativu i pokrećemo ljude da zahtevamo da ovaj deo grada dobije dom kulture. Voleli bismo da taj objekat poseduje koncertnu salu u kojoj bi mogle da se održavaju i pozorišne predstave ili filmske projekcije, da imamo tu i neku medioteku, internet kafić, kao deo sa društvenim igrama i obavezno baštu, gde bi ljudi koji dolaze mogli da tamo uzgajaju cveće, voće, povrće, da zajedno gajimo jednu gradsku baštu.

Koje su prednosti odrastanja i života na Novom Naselju?

- Otvoreni prostori, livade, zelenilo, igrališta. Imamo bar 15 basket terena. Zaista ima puno mesta za jedno lepo i zabavno odrastanje. Ali da bi tim novim generacijama bilo bolje nego nama, trebalo bi ponudu još više proširiti. Zaista mislim da su kulturni centar, ali i neprežaljeni bazen neophodni ovom delu grada. Voleo bih da, kada osnujem porodicu, u tom delu grada podižem dete i nadam se da vremenom nećemo izgubiti sve zelene površine, što je trend koji se trenutno dešava.

OGNJENOVI OMILJENI NOVONASELJSKI BENDOVI: “Svakako Nospeedlimit – hardkor bend iz devedesetih, legendarni Bao Vau, hip-hop kolektiv Trag, kao i Bojan Čizmić (X-Coast/Cell –D) koji trenutno živi u Americi i sa kojim sam istraživao svu živu elektroniku godinama,” kaže nam član udruženja "Novo kulturno naselje".

Razgovarala: Biljana Kovačević Gošić
Foto: Aleksandar Jovanović/mojnovisad.com, "Novo kulturno naselje"