Oni ne pristaju na nevidljivost: Upoznajte "Nesaglasnost", ciklus poetskih večeri u našem gradu

Oni ne pristaju na nevidljivost: Upoznajte "Nesaglasnost", ciklus poetskih večeri u našem gradu

Danas je Svetski dan poezije, grane umetnosti koja na današnjoj, krajnje zanemarenoj kulturnoj sceni zauzima poziciju gotovo izumiruće vrste. No, da u našem društvu i dalje ima mesta za poeziju, pokazuje “Nesaglasnost”, ciklus književnih večeri na kojima se novosadskoj publici u slobodnoj formi predstavljaju autorke i autori novije generacije.

Ciklus “Nesaglasnost” pokrenut je od strane “Mračne komore”, platforme posvećene savremenoj književnosti, filozofiji i društvenoj teoriji. Ova društvena platforma  osnovana je pre nekoliko godina na inicijativu nekolicine prijatelja, sa idejom da to postane mesto na kojem ljudi mogu da razgovaraju o književnosti, filozofiji, društvenoj teoriji i praksi bez intervencije bilo kakvih posrednika. Nedugo nakon toga otvoren je i istoimeni Jutjub kanal na kojem predstavnici “Mračne komore” nude svoje viđenje određenih  tekstova, problema i situacija daleko široj publici nego ranije, do koje se ne bi moglo doći bez posredstva interneta.

Prve klipove na novootvorenom kanalu napravili su Nikola Oravec i Stevan Bradić, dok je za snimanje i montažu bila zadužena Milica Denković. Timu se uskoro pridružuju i Jasna Radojičić i Željka Kurjački, a potom i Marko Bogunović, Branislav Živanović i Sonja Jankov. Ulogu snimatelja i montažera preuzeo je Stefan Dimić. U početku su njihovi klipovi u većoj meri bili posvećeni analizi pojedinačnih dela, ali sa priključenjem Branislava i Sonje počinju da snimaju i poeziju.

 Na slici: Stevan Bradić,  Željko Janković, Nikola Oravec; Foto: Milica Denković

Budući da je otvaranjem kanala prevazišla okvire početne zamisli, danas se “Komora” kao udruženje više ne bavi isključivo pravljenjem video-zapisa. Počele su da se organizuju i književne večeri, a u planu je i pokretanje internet publikacije. Jedan od ovih projekata svakako je već pomenuta “Nesaglasnost” kojoj ćemo u daljem delu teksta posvetiti više pažnje.

Kao jedinstveno mesto na kojem mogu da se predstave autori koji većinom nisu poznati široj javnosti, “Nesaglasnost” je od početka godine ugostila zavidan broj pesnika i pesnikinja i nadamo se da će nastaviti u tom tempu. Kod njih su do sada gostovali Željko Janković, Katarina Kovčin, Dragan Babić, Snežana Nikolić, Sonja Jankov, Duško Domanović i Dalibor Radovanac. Članovi “Komore” obično se nalaze u ulozi moderatora, a nekoliciona njih (Nikola, Stevan i Branislav) zauzeli su i stolice učesnika, budući da se i sami bave pesništvom.

Na slici: Stevan Bradić, Nikola Oravec, Branislav Živanović; Foto: Nemanja Jovanović

Kako bismo vam “Nesaglasnost” i ideje koje stoje iza ovog projekta što temeljnije predstavili, obratili smo se Stevanu Bradiću, pesniku i jednom od najaktivnijih predstavnika “Mračne komore”. Sa njim smo porazgovarali o mestu koje pesništvo zauzima u današnjem društvu i drugim temama koje predstavljaju fokus “Nesaglasnosti”, a objasnio nam je i kako se pojavila potreba za jednim ovakvim dešavanjem:

- Nakon dužeg vremena pisanja i objavljivanja po različitom književnim časopisima uvideo sam da je naša kultura neočekivano centralizovana, jednoglasna, ili u najboljem slučaju dvoglasna: jedan njen glas izgleda mi kao da je zatvoren u vetrovitom lirskom potrkovlju, dok se drugi tetura po dnevnopolitičkim jarugama. Nisam hteo da idem ni na jednu ni na drugu stranu, a čini mi se da su i ljudi sa kojima sam sarađivao imali slično iskustvo. Ovakvo stanje je uostalom posledica ustrojstva našeg društva: ekonomski monopol stvara politički monopol, koji stvara kulturni monopol. Političke elite imenuju kulturne menadžere koji rukovode institucijama kulture i koji stvaraju simulaciju kulturnih sadržaja i dešavanja.

Kako je došlo do pokretanja književnog ciklusa kakva je “Nesaglasnost” i koliko je večeri do sada održano?

 - “Nesaglasnost” je, čini mi se, logični nastavak onoga što smo radili sa “Komorom” na internetu, a to su razgovori sa pesnicima i pesnikinjama o temama i tekstovima koje smatramo bitnim i zanimljivim.  Do sada smo organizovali pet “Nesaglasnosti” od kojih su se četiri su se bavile poezijom, a i jedna prozom. Planiramo da nastavimo sa održavanjem do juna, kada ćemo napraviti letnju pauzu, a nadam se da ćemo obnoviti ciklus od septembra. Planiramo da nastavimo sa predstavljanjem pesnika i pesnikinja, ali ćemo uključiti i prozne i dramske stvaraoce.

Foto: Milica Denković 

Kako obično izgleda ovo književno veče?

- “Nesaglasnost” nije zamišljena kao klasično književno veče, što zbog dinamike, što zbog same ideje nesaglasnosti. Tipične književne večeri organizuju se u pomenutim institucijama kulture, tako što o jednom autoru ili autorki priča dvoje ili više kritičara, u trajanju od sat ili dva. Ovaj tip književne večeri može biti zanimljiv ali njeni učesnici moraju da budu vešti govornici. Na “Nesaglasnosti” pokušavamo da razbijemo ovu monološku i monotonu formu tako što jedan moderator istovremeno razgovara sa dvoje autora bilo tako što im naizmenično postavlja pitanja ili tako što učestvuju u razgovoru oko jedne teme. Uloga moderatora je da vodi razgovor, a ne da tumači delo autora, a oni čitaju odlome iz svojih dela i komentarišu ih. Publika je takođe pozvana da se uključi, i do sada smo svaki put imali po hrpu pitanja.

Otkuda ovaj naziv? O kakvoj se to nesaglasnosti radi?

- U pitanju je nesaglasnost sa centralizovanošću naše kulture koja unapred određuje vrednost i vidljivost književnih dela, tema i formi. U širem smislu, reč je o koncepciji savremenog francuskog filozofa Žaka Ransijera, koji smatra da je nesaglasnost osnov zajednice jednakih, a da tamo gde ona nedostaje nema ni jednakosti. Svaka emancipatorna borba može se ostvariti jedino na njenom osnovu.
 Na slici: Branislav Živanović, Snežana Nikolić, Sonja Jankov; Foto: Nemanja Jovanović

Poezija se danas nikako ne može svrstati u mejnstrim (ako je ikada i mogla).  Samim tim, zanima nas ko dolazi na Nesaglasnost i da li ste privukli nova lica?

- Poezija nije mejstrim, ali zavisi šta shvatimo pod poezijom. Postoji poezija koja nas neprestano okružuje i koju većina ljudi živi iako je ne vidi kao poeziju. Na primer, sve pesme koje pevamo na našim proslavama su poezija, ali takođe i svi reklamni džinglovi koji nas neprestano bombarduju. Ova dva oblika poezije se danas  često usaglašavaju, složno nas podučavajući da se jedina radost u životu može ostvariti kroz kupovinu robe. To je današnji ekvivalent avangardne angažovane poezije: to je angažovana poezija kapitalizma – i ona jeste mejnstrim. U tom smislu, poezija kojom se bavimo svakako je alternativna. “Nesaglasnost” već ima svoju stalnu publiku, a na svako veče dolaze i novi ljudi, i to su uglavnom mladi, koji očigledno ne žele da pristanu na zapovesti “poezije robe”. Kroz razgovore pokazujemo kako se otpor ovajvom stanju stvari uobličava kod različith pesnika i pesnikinja.  

Da li ste po radovima vaših dosadašnjih učesnika primetili da danas postoje trendovi u poeziji?

- Mislim da postoji grupa mladih pesnika i pesnikinja, kojoj i sam pripadam, usmerenih na ovaj naš jedan zajednički svet, ali ne tako što bi se iscrpljivali u svom neposrednom okruženju, u spavaćim i dnevnim sobama, predsobljma i terasama privatnih života, kao što je to činila - a čini mi se da još uvek čini - generacija koja nam je prethodila, stvarajući kratkovidu poeziju. Ova gupa svoju pozicioniranost vidi u mreži moći i nasilja koju istorija sa sobom donosi – i odgovara na nju. Odgovori se razlikuju, kao što je to i očekivano, ali to ne poništava činjenicu da se sa ovom mrežom suočava.

Da li je današnja poezija kritički nastrojena, nesaglasna sa postojećim sistemom - bio on društveni, vrednosni, politički?

- Nije tu samo reč o kritici, ona je nužni momenat negacije u kretanju stvaralaštva. Reč je o afirmaciji koja prevazilazi sve forme koje su nam do sada ispostavljane kao jedine moguće, kao jedini svet u kome moramo da postojimo. Nova poezija stvara novi svet. A da li će on postati stvarnost, pitanje je koje zalazi u neke druge sfere.

Može li poezija da opstane u ovako ciničnom i brzopletom društvu u kakvom živimo danas?

- Mislim da se to ne i postavlja kao pitanje. Poezija postoji ne zato što je neko društvo idealistično ili staloženo, već zato što sam čovek stanuje pesnički u svetu. Čitavo naše postojanje uokvireno je pričama koje sami sebi pričamo. Naš pojedinačni život su sećanja i predviđanja koja nisu ništa drugo do priče na osnovu kojih donosimo stvarne odluke. Ali i naš kolektivni život je prepun priča – nacija i religija bez njih ne bi mogle da postoje – devet desetina besmislenih proizvoda koji su danas na tržištu ne biste mogli da prodate bez zavodničke reči poezije. Postavlja se pitanje ko će da peva pesme po kojima živimo svoje živote: kapital ili mi sami? Ukoliko još uvek razgovaramo o tome – poezija postoji. To možda nije dovoljno, ali to je ono za šta smo se izborili. Niko nam neće dati više od toga.

 

Sledeća “Nesaglasnost” održaće se krajem marta u Izbi i mi vam toplo preporučujemo da je posetite. 

Oceni vest:
1
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan

novosadska policija gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević epidemija gripa elektrovojvodina isključenja struje klinika za ginekologiju i akušerstvo Republički hidrometeorološki zavod betanija Vreme u Srbiji Vreme u Novom Sadu jp sportski i poslovni centar vojvodina bez grejanja vremenska prognoza novi sad isključenje grejanja novorođenčad bebe horoskop Spens Isključenje struje jkp novosadska toplana Elektrodistribucija Novi Sad JKP Vodovod i kanalizacija novosađani zdravlje novosadsko porodilište servisne informacije novi sad vremenska prognoza isključenje vode bez vode bez struje