Izvor: mojnovisad.com / Fotografija: Srđan Srđanov/mns.com
Oni su krivci za verne slike noćnog provoda u Novom Sadu
Od pre godinu dana, uslov da vaša fotografija iz novosadskog noćnog provoda osvane na sajtovima i društvenim mrežama nije taj da nužno budete kakav celebrity ili pripadnik takozvanog džet-seta, a za ovo su, pre svega, zaslužni mladi ljudi okupljeni oko projekta WeRunNS.
Reč je o petnaestak mladih entuzijasta koji iz dana u dan obilaze ugostiteljske objekte u Novom Sadu, beležeći na živ i dinamičan način najupečatljivije trenutke njihovih gostiju i objavljujući ih na svojoj fejsbuk stranici, i na sajtu werunns.com. Na ideju o pokretanju ovakvog posla došao je student Luka Vučković, sada direktor firme Cubico d.o.o, u okviru koje i pomenuti projekat funkcioniše.
- Cimer i ja smo u Novi Sad došli iz Kraljeva, i želeli smo da na najlakši i najbrži način u gradu pronađemo mesta koja nam odgovaraju i koja najvernije dočaravaju ovdašnji provod i noćni život. Međutim, ispostavilo se da nije nimalo lako obići sve lokale i odabrati onaj koji bi nama ili nekom drugom najviše odgovarao. Tada se i rodila ideja za ovakav projekat. Najpre smo gledali kako funkcionišu slični sajtovi u drugim gradovima, i ubrzo krenuli u realizaciju, želeći da prvenstveno napravimo jedan dobar vodič kroz grad. Ubrzo se u priču uključilo još ljudi, napravili smo sajt i krenuli da svoje usluge nudimo vlasnicima ugostiteljskih objekata. Sada se, godinu dana otkako je sajt počeo sa radom, već može reći da se priča prilično ozbiljno razvila i da smo postali prepoznatljivi po onome što radimo, i kod ugostitelja, i kod njihovih gostiju – priča Luka.
Učesnici projekta WeRunNS trenutno pokrivaju više od četrdeset novosadskih lokala, a njihove fotografije se objavljuju i na sajtovima dvaju ovdašnjih medija, od kojih je jedan i portal mojnovisad.com. Prema rečima Damjana Niševića, marketing menadžera firme i jednog od pokretača sajta WeRunNS, početna skeptičnost klijenata ubrzo je izrasla u zadovoljstvo zbog ponuđene usluge, tako da se broj onih koji žele da budu deo ove priče povećava iz dana u dan.
- U početku uglavnom nismo nailazili na pozitivne reakcije od strane ugostitelja, jer su mnogi od njih mislili da im je reklama „od usta do usta“ sasvim dovoljna i da nije potrebno ulagati u bilo kakav drugačiji oblik marketinga. Morali smo da imamo neki probni period, da im pokažemo šta mi to zapravo nudimo. Najpre je funkcionisalo tako što odemo na lice mesta i pričamo sa menadžerima, i nije bilo nimalo lako ubediti nekoga u potrebu ovoga što radimo. Ipak, ubrzo su i sami počeli da shvataju, pogotovo kada su u priču počeli da ulaze vlasnici velikih, ozbiljnih lokala, koji se već dugo bave poslom. Još uvek nismo na nivou na kom planiramo da budemo, ali idemo uzlaznom putanjom. Sad je već lakše, već ima dosta lokala sa kojima radimo, tako da, i kada idemo na razgovor, mnogi već unapred znaju za našu priču i za to čime se bavimo. Mnogi od njih su isprva bili nepoverljivi zbog toga što smo mladi, ali ubrzo već ni sami nisu mogli da poveruju da smo, uprkos tome, potpuno profesionalno organizovani. Znaju, na primer, da nikada neće doći u situaciju da nas zivkaju i pitaju gde su fotografije, što je jedan od osnovnih uslova za korektnu i uspešnu saradnju – priča mladi menadžer.
A njihov kolega, fotograf Marko Subotin, koji najveći deo svog radnog vremena provodi na terenu, kaže da je posao kojim se bavi dinamičan, ali i naporan, i da ipak iziskuje odgovornost, i prema samim ugostiteljima, i prema gostima ugostiteljskih objekata. Najvažnije mu je, kako kaže, da na njegov rad niko nema zamerki.
- Ljudi reaguju na razne načine. Ima onih koji su oduševljeni, a to su uglavnom najmlađi, koji, čim uđemo, traže da se fotografišu i jedva čekaju da fotografije budu objavljene na sajtu i na fejsbuku. Ima onih koji su ravnodušni i kojima je svejedno, ali ima i ljudi koji brane fotografisanje, jer iz nekih određenih razloga ne žele da im fotografija bude igde objavljena. Oni priđu i kažu nam, mada ja već znam da, kada me neko gleda popreko, ne treba da ga fotografišem. Snimamo kadrove koji nikoga ne kompromituju, jer mi se ne bavimo paparaco fotografijom, već nam je najvažnije da što verodostojnije dočaramo noćni provod u novosadsim lokalima. Ako nas neko zamoli da ga ne fotografišemo, naravno da nećemo biti bezobrazni, i naravno da ćemo ispoštovati njegovu želju – priča nam Marko.
On dodaje da je svakoga dana na terenu bar jedan fotograf, a da ih se vikendom, kada su gužve u lokalima najveće, gradom ume „rastrčati“ i po šestoro ili sedmoro. Zbog narastajućeg obima posla, Luka Vučković dodaje da već postoje razmišljanja o tome da se priča proširi i izvan granica Novog Sada.
- Planiramo da se širimo i na druge gradove u Vojvodini i već imamo pozive iz nekih mesta. Ali za sada nam je bitno da do kraja realizujemo priču u Novom Sadu, a onda će biti vremena i za sve ostalo – najavljuje Luka, dodajući da su članovi projekta uvek zainteresovani za nove saradnike, tako da im se svi koji umeju da fotografišu i žele da rade mogu javiti preko sajta ili preko fejsbuk strane facebook.com/werunns.
Ovaj članak još uvek nije komentarisan