ONLAJN PREVARE : Slučaj dve Novosađanke i šta kaže udruženje za zaštitu potrošača

Početkom pandemije u svetu se masovno povećala kupovina preko interneta, taj trend nije zaobišao ni našu zemlju. Nažalost time se povećao i broj prevara. Mnogima se desi na naruče robu kod neregistrovanih trgovaca i kada otvore paket shvate da su dobili nešto drugo i mnogo jeftinije. Ovakve stvari se dešavaju svakodnevno, a građane Srbije nema ko da zaštiti.

Slična situacija se desila prošle nedelje Novosađanki Aleksandri V. koja je preko Instagram stranice "magic_butic2" naručila par kožnih sandala za 3.900 dinara, umesto ženske obuće stigle su joj jeftine kineske patike koje su joj usmrdele stan.

Odmah je kontaktirala navedeni profil i dobila je uverenja da je došlo do greške i da će naručenu robu dobiti za nekoliko dana. Međutim, sandale nisu stigle, a pošiljalac je sa one strane računara prekinuo komunikaciju.

Aleksandra je stupila u vezu sa nekoliko devojaka koje su takođe pratile taj profil i saznala da su neke od njih doživele slično iskustvo, a druge je uspela da upozori na vreme.

Pošto je na poštanskoj dokumentaciji pisalo da je pošiljalac Stefan Živković iz Niša, pokušala je da kontaktira policijsku upravu u tom gradu.

– Nisam ih uspela dobiti i onda sam zvala MUP u Beogradu. Oni su me uputili na novosadsku policiju da tamo podnesem prijavu. Onda sam odustala, jer sam shvatila da od toga nema ništa - kaže Aleksandra.

U međuvremenu je Instagram stranica "magic_butic2" promenila ime u "Kacin_ormaric" i nastavila da radi neometano.

Oliverino iskustvo

Novosađanka Olivera je mesecima kupovala onlajn odeću preko raznih profila sa društvenih mreža. Uvek je bila zadovoljna.

Sve dok nije naručila dve haljine za 60 evra preko Fejsbuk stranice "Xtcustom".  Umesto dve letnje odeće koju je izabrala stigla je samo jedna koju je izabrala, dok je druga haljina bila od sintetičkog materijala. Na dokumentaciji je pisalo da je pošiljka stigla iz Litvanije.

Šta kažu iz udruženja za zaštitu prava potrošača i kako se zaštititi

Iz Udruženje za zaštitu prava potrošača "Prosperitet" upozoravaju da su ovakve situacije u Srbiji gotovo svakodnevne.

– Ono što je najvažnije da potrošač zna, jeste da ako poruči/kupi robu od neregistrovanog trgovca, nema prava zagarantovana Zakonom o zaštiti potrošača i jedina opcija za ostvarivanje prava jeste da tuži fizičko lice koje mu je prodalo robu ili uslugu. Takođe, može da izvrši prijavu Tržišnoj inspekciji u gradu iz koga je trgovac, pa će oni u saradnji sa policijom eventualno obrisati spornu stranicu, ali to ne sprečava osobu koja stoji iza stranice da napravi novu. Tržišna inspekcija nema nadležnosti da naredi da se prevarenoj strani vrati novac, to kao što smo rekli može da potražuje u sudskom postupku - kaže Edvina Patriškov Gnendinger iz ovog udruženja.

Nažalost kapaciteti sa kojima raspolažu tržišne inspekcije nisu dovoljni da se pokriju svi neregistrovani trgovci kojih je svaki dan sve više.

Pošto je onlajn kupovina svakodnevna, postavlja se pitanje kako potrošači da naprave razliku između registrovanih trgovaca i onih koji to nisu.

Kako proveriti da li je trgovac registrovan

Iz Udruženja za zaštitu prava potrošača "Prosperitet" objašnjavaju da prema Zakonu o elektronskoj trgovini registrovani trgovac je dužan da na svom sajtu ili drugom mestu na kome vrši prodaju na daljinu (onlajn) istekne podatke koji su potrebni potrošaču da izvrši identifikaciju trgovca.

Te informacije su: 1) naziv trgovca, 2) sedište trgovca (Poštanski fah nije dovoljan u ovu svrhu. Ako se adresa na kojoj firma obavlja delatnost razlikuje od adrese na koju je firma registrovana, trgovac ili pružalac usluga dužan je da potrošaču pruži informacije o adresi na koju on može da uputi eventualne pritužbe), 3) kontakt infomracije  na osnovu kojih potrošač može brzo i nesmetano da ostvari komunikaciju sa trgovcem, uključujući i elektronsku adresu; broj telefona, 4) podaci o upisu u Registar privrednih subjekata, odnosno drugi javni registar (matični broj) i 5) poreski identifikacioni broj (PIB).

– Treba napomenuti da isticenje ovih informacija na znači automatski da ste bezbedni. U poslednje vreme beleži se porast neregistrovanih - malicioznih trgovaca koji navode lažne informacije poučeni boljom informisanošću potrošača – kaže Edvina Patriškov Gnendinger

Kada se utvrdi da na sajtu ili društvenim mrežama postoje istaknute informacije, potrebno je otići na sajt Agencije za privredne registre i izvršiti pretragu prema nazivu trgovca ili prema njegovom matičnom broju.

– Takođe kada vršite pretragu trgovca proverite i njegov status, da li je „Aktivan“, „Brisan iz registra“ te se na taj način dodatno zaštitite. Ukoliko se informacije na sajtu/društvenim mrežama poklapaju sa onim na APR-u, trgovac se ne nalazi u likvidaciji i nije brisan iz registra možete izvršiti kupovinu – objašnjava predstavnica Udruženja za zaštitu prava potrošača "Prosperitet".

Ako na sajtu ili društvenim mrežama ne postoje istaknute informacije postoji velika šansa da se radi o neregistrovanom trgovcu.

Takođe, ono što se dešava u praksi jeste da registrovani trgovci koriste društvene mreže za promociju i prodaju svoje robe.

– U većini slučajeva trgovac će ispoštovati svoju zakonsku obavezu i postupiti u svemu u skladu sa zakonom, ali postoji i manji broj koji će ovim putem prodavati robu na crno. Na primer, potrošač će proveriti trgovca na sajtu APR-a, utvrdiće da se radi o registrovanom trgovcu i poručiće robu. Potrošač dobija paket putem pošte ili kurirske službe i utrđuje da je paket poslalo fizičko lice i da nije izdat račun/ugovor niti ostala dokumentacija predviđena Zakonom o zaštiti potrošača. U ovom slučaju potrebno je da se obratite tržišnoj inspekciju u gradu iz koga je poslat paket – kaže kaže Edvina Patriškov Gnendinger.

Obratiti pažnju na lažne (phishing) sajtove

Bitno je istaknuti da Postoje i phishing-sajtovi, gde potrošač misli da naručuje robu od renomiranog trgovac, a na kraju se ispostavi da je naručio robu iz Kine i po pravilu ne stigne ono što je naručio, a uredno je platio robu.

– Ti sajtovi su na prvi pogled identični orginalnim sajtovima i uglavnom se prvi  pojavljuju u pretragama na internetu kao oglas. Kako da razlikujete ove sajtove od pravih?  S obzirom da se uglavnom radi o prevarama iz inostranstva, oni prilikom izrade web-sajta koriste jezičke alate i aplikakcije za prevođenje, te je nepravilan pravopis i gramatika znak za uzbunu (obično sajtovi budu na hrvatskom jeziku ili se mešaju srpski i hrvatski). Nepostojanje identifikacije za trgovca,  kao i cene iskazane u inostanoj valuti (za trgovce registrovane u Srbiji obaveza je da cenu iskazuju u domaćoj valuti), razlozi su za oprez - objašnjava Edvina Patriškov Gnendinger

U slučajevima da robu platite karticom preko sajta i ispostavi se da je u pitanju bio phishig sajt odmah prijavljujete policiji (odeljenju za visoko tehnološki kriminal) kao i svojoj banci kako bi vas zaštitili od eventualnih daljih zloupoteba.

– Online trgovina beleži ubrzan rast i sve više potrošača se odlučuje na ovakav vid kupovine. Iz tog razloga potrebno je edukovati potrošače kako bi napravili pravi izbor trgovca i na taj način praktikovali bezbednu online trgovinu – zaključuje Edvina Patriškov Gnendinger.

Šta kaže Ministarstvo za unutrašnju i spoljnu trgovinu

U odgovoru nadležnog ministarstva našoj redakciji, rečeno je da sektor tržišne inspekcije nema tačan podatak o podnetim prijavama zbog nelegalne trgovine na internetu, zato što se podnete prijave za  nelegalan rad  ne klasifikuju po vrstama i oblicima nelegalnog rada. U 2022. godini tržišnoj inspekciji je podneto ukupno 917 prijava koje se odnose na nelegalan rad a u 2023. godini je podneto 548 prijava.

Dodaju da Zakonom o zaštiti potrošača nije regulisan odnos između dva fizička lica već odnos potrošač, fizičko lice-registrovan trgovac. Društvene mreže Facebook i Instagram nemaju sedište u Republici Srbiji, a takođe nisu ni portali namenjeni za trgovinu.

– Ističemo da na osnovu sadržaje prijave podnete od strane potrošača tržišna inspekcija utvrđuje da li postoji uslovi za pokretanje postupka inspekcijskog nadzora ili podnosioca upućuje da svoja prava ostvari pred drugim upravnim odnosno pravosudnim organom - kažu iz ministarstva.

Ukoliko tržišna inspekcija identifikuje registranta-vlasnika internet domena koji je registrovan u Republici Srbiji, preko kojeg se vrši nelegalna prodaja robe, ona može da naloži uklanjanje sadržaja oglasne poruke koja je u suprotnosti sa Zakonom o oglašavanju i Zakonom o elektronskoj trgovini. Tržišna inspekcija nema nadležnost za uklanjanje internet stranice već je to u nadležnosti tužilaštva i suda.

Na pitanje da li državni organi mogu da spreče neregistrovane trgovce da otvore nove internet stranice za prodaju robe, ako im je prethodna razotkrivena iz Ministarstva za unutrašnju i spoljnu trgovinu kažu da je u skladu sa čl. 4. st. 1. Zakona o oglašavanju, oglašavanje je slobodno, uz ista prava i obaveze domaćih i stranih pravnih lica, te shodno navedenom tržišna inspekcija ne može da spreči otvaranje nove internet stranice licu koje je prethodno razotkriveno za nelegalnu trgovinu preko interneta.