OPREČNA MIŠLJENJA: Vanredno stanje ili vanredna situacija u borbi protiv korone?

OPREČNA MIŠLJENJA: Vanredno stanje ili vanredna situacija u borbi protiv korone?

Dok Srbija čeka obraćanje predsednika države po pitanju proglašenja vanrednog stanja, pravni i stručnjaci za vanredne situacije različito tumače pojmove vanrednog stanja i vanredne situacije. Takođe, oni imaju i drugačije poglede na to koji pravni institut primeniti u slučaju pandemije.

Jedni smatraju da je vanredno stanje adekvatnije jer će se bolje kontrolisati kretanje stanovništva i sprečiti nastanak panike, a drugi se plaše da će se to zloupotrebiti u političke i partijske svrhe i poslužiti za prikrivanje nesposobnosti države da se snađe u ovakvoj situaciji. Ima onih koji postavljaju pitanje zašto se ne aktiviraju štabovi za vanredne situacije kao prilikom poplava i  zašto su umesto toga formirani trenutni  zdravstveni  i ekonomski krizni štabovi.

Ustav Republike Srbije u članu 200 kaže  da "Kada javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana, Narodna skupština proglašava vanredno stanje". Odluka o vanrednom stanju važi najduže 90 dana.
Kada Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, odluku o proglašenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade, pod istim uslovima kao i Narodna skupština. Kad Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava može propisati Vlada, uredbom, uz supotpis predsednika Republike. Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava koje propišu Narodna skupština ili Vlada važe najduže 90 dana, a po isteku ovog roka mogu se obnoviti pod istim uslovima.
Narodna skupština za vreme trajanja ratnog i vanrednog stanja po članu 105 može doneti mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava koje se mogu odnositi i na slobodu medija (član 50) i na pravo na obaveštenost (član 51).

 


Pravnica Dragana Ćorić za portal Mojnovisad.com kaže da je vanredno stanje izuzetna situacija koja može zadesiti svaku državu i privremeno onemogućiti njeno normalno funkcionisanje.

– Do toga dolazi usled okolnosti koje se nisu mogle predvideti ili su bile teško predvidive. Uopšteno je razlog za proglašenje vanrednog stanja javna opasnost koja ugrožava opstanak države ili građana. Vanredna situacija je neka promenjena okolnost dok vanredno stanje podrazumeva čitav niz novih, drugačijih i strožijih pravila ponašanja jer se ide ka tome da se spreči dalje napredovanje nečega negativnog što ugrožava normalan život i rad – objašnjava Ćorić.


Nekadašnji sekretar Vatrogasnog saveza Novog Sada i inžinjer zaštite od požara Ljubica Krnjaić, koja je upoznata sa zakonom koji reguliše vanrednu situaciju, donekle je drugačijeg mišljenja.

– Adekvatnije je uvođenje vanredne situacije, ako se posmatra iz ugla zakonske regulative. Situacija prouzrokovana korona virusom, koliko ja znam, podleže pod Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. U članu 51 tog zakona  stoji da u slučaju vanrednih situacija  koje mogu da ugroze zdravlje i živote ljudi i u kojima postoji neposredna opasnost za masovno prenošenje zaraznih bolesti, sprovode  sledeće mere. Organizovanje, planiranje i obezbeđivanje sprovođenja mera sprečavanja i suzbijanja zaraznih bolesti. Brza epidemiološka procena u cilju hitnog preduzimanja neposrednih mera zaštite stanovništva. Epidemiološki nadzor u vanrednoj situaciji, uvođenjem sistema ranog upozoravanja. Prevoz, izolacija i karantin ako postoji indikacija. Aktiviranje sistema komunikacije u vanrednom stanju. Obavezno učešće zdravstvenih ustanova, privatne prakse, preduzetnika i građana u suzbijanju rizika za javno zdravlje i korišćenje određenih objekata, opreme i prevoznih sredstava radi sprečavanja i suzbijanja prenošenja zaraznih bolesti, a na osnovu naredbe ministra – tvrdi Krnjaić.

Epidemiološki nadzor u vanrednoj situaciji, u stavu 1 ovog člana, organizuju i sprovode zavodi, odnosno instituti za javno zdravlje, u saradnji sa Ministarstvom. Dakle, Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, za slučaj vanredne situacije definiše i nadležnost Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama.

– Štabove za vanredne situacije  ne spominju verovatno zato što civilna zaštita nije zaživela u toj meri da može dati pravovremen i kvalitetan odgovor na ovu situaciju. Mislim i da ni sam zakon nije dobro postavio civilnu zaštitu. To je zapušteno već tri decenije, ne funkcioniše i na to se ne možemo osloniti. Dakle, regulativa je na strani vanredne situacije, a moguće je da je stanje na terenu na strani vanrednog stanja. To mi obični građani ne možemo znati. Poznato je da ne  izvlačimo pouke iz grešaka, a nižemo ih jednu za drugom – zaključuje Krnjaić.


Bivši rukovodilac u Sektoru za vanredne situacije koji je otišao u penziju i želeo ostati anoniman,  kaže da Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama u ovom slučaju ne daje dovoljnu mogućnost državi da ograniči slobodu kretanja građana, kako bi suzbila pandemiju. Smatra da je vanredno stanje za Srbiju bolje rešenje ako se gleda situacija u Italiji.


Profesor Duško Radosavljević sa Fakulteta za Pravne i poslovne studije “Lazar Vrkatić” tvrdi da je apsolutno nepotrebno i neopravdano uvoditi vanredno stanje, jer se nisu stekli uslovi za takvu odluku.

– Razlozi za uvođenje vanrednog stanja su takvi kada je javna opasnost tolikog obima da ugrožava opstanak države ili građana. Treba dobro konsultovati Ustav, član. 200 pa postupati po njemu. Mora se i sada i u budućnosti odustati od voluntarističkih odluka, ili odluka koje se donose u frustriranom ili zaplašenom stanju – kaže Radosavljević.

On smatra da razliku između vanrednog stanja i vanredne situacije funkcioneri i politički rukovodioci moraju znati i posebno se truditi da u kriznim trenucima ne učine bilo koju pogrešku, gde bi se moglo pomisliti da to rade iz uskih, političkih i partijskih interesa. Jer, ipak smo u izbornoj kampanji.

Odgovarajući na pitanje po kojem pravnom osnovu funkcionišu aktuelni zdravstveni i ekonomski krizni štabovi, profesor kaže da se na to ne bi obazirao jer će dobri pravnici već naći osnov, možda u Zakonu o Vladi.

– Ovde se više nameće utisak o određenoj pompeznosti, koja treba da prikrije činjenicu da su Vlada i odgovorne ličnosti zanemarile i netačno procenili efekte pandemije, te neblagovremeno reagovali. Zato se i „puca“ najtežom artiljerijom - Krizni štabovi koji će, bajagi, svojim autoritetom rešiti situaciju, zato imamo na čelu Ekonomskog štaba predsednika Republike. Isti bi svojim autoritetom, stvarnog centra režima i vlasti trebalo da „zakrpi“ rupe, koje postoje u svim društvenim podsistemima, te da tako mobiliše „svesne“ snage za borbu protiv zaraze, posle i za ekonomski oporavak. Što će se usput održavati i izbori, tim bolje, jer ionako se zna ko danonoćno bdije nad građanima Srbije, ko se bori za njih. Što to sve nije baš po Ustavu i zakonima, time gore po Ustav i zakone. Njih treba uskladiti sa društvenom realnošću u Srbiji – zaključuje Radosavljević.

Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama u članu 38. kaže da se vanredna situacija proglašava kada su rizici i pretnje ili nastale posledice katastrofe po stanovništvo, materijalna i kulturna dobra ili životnu sredinu takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi, zbog čega je za njihovo ublažavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti posebne mere, dodatne snage i sredstva uz pojačan režim rada. 
Po članu 39 ovog zakona vanrednu situaciju proglašava i ukida za teritoriju Republike Srbije - Vlada, na predlog Republičkog štaba za vanredne situacije;  za teritoriju autonomne pokrajine - izvršni organ autonomne pokrajine, na predlog pokrajinskog štaba za vanredne situacije; za teritoriju dela grada ili grada - gradonačelnik, na predlog gradskog štaba za vanredne situacije; za teritoriju gradske opštine - predsednik gradske opštine, na predlog štaba za vanredne situacije gradske opštine; za teritoriju dela opštine ili opštine - predsednik opštine, na predlog opštinskog štaba za vanredne situacije.
Član 2, stav 2 zakona objašnjava da je elementarna nepogoda pojava hidrološkog, meteorološkog, geološkog ili biološkog porekla, prouzrokovana delovanjem prirodnih sila kao što su zemljotres, poplava, bujica, oluja, jaka kiša, atmosferska pražnjenja, grad, suša, odronjavanja ili klizanja zemljišta, snežni nanosi i lavina, ekstremne temperature vazduha, nagomilavanja leda na vodotoku, pandemijaepidemija zaraznih bolesti, epidemija stočnih zaraznih bolesti i pojava štetočina i druge prirodne pojave većih razmera koje mogu da ugroze bezbednost, život i zdravlje većeg broja ljudi, materijalna i kulturna dobra ili životnu sredinu u većem obimu.

Oceni vest:
12
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Deda Miloje

    pre 13 dana i 7 sati

    AV se izgleda ukakio od straha.

    Oceni komentar:
    2
    6
  • Iznogud

    pre 13 dana i 1 sat

    Majonez je nula za nas iako se meša u sve...mlatimo praznu slamu. To nisam naišao nigde u vestima iz zemalja Evrope...Briga za zdravlje je bitnija od našeg pametovanja...kakav smo mi narod ?

    Oceni komentar:
    3
    2
  • Za iznoguda

    pre 9 dana i 11 sati

    Da se taj brinuo za zdravlje ne bi se smejao pred kamerama sa prokletinjom od Nestorovica... Ceo svet je bio zarazen pre nas,oni su se smejali,slali nas u Italiju,pustali da udje ko hoce bez testiranja,nula mera predrostroznosti. Ja stvarno ne znam sta nije jasno u cinjenici da nam je drzava i drzavni vrh potpuno nesposoban...

    Oceni komentar:
    1
    1