OSVRT NA PROŠLU NEDELJU: Kakav ti je karakter, takvi su ti ukrasi

Novosadske slike i prilike u proteklih sedam dana.

Bliži nam se Nova godina. Juhuuuu. Samim tim, na vreme se treba pripremiti za slavlje i najluđu noć koja sudeći po ukrašavanju grada kod nas traje mesecima. Već smo navikli da novogododišnji ukrasi vise po ulicama do proleća. Što da ne stoje, kad imamo čime da se ponosimo, a i manje se primeti prljavština i oronule fasade. Baš su sjajne te svetlucave stvarčice uz koje je život lakši. Tako će grad i ove godine nabaviti novu turu šarenog osvetljenja. Baš lepo. Radujem se zbog toga i jedva čekam da pravim selfi pored do sada neviđenih žarulja.

Zanimljiva stvar je da u dokumentaciji za nabavku novogodišnjih šljokica, između ostalog stoji, da je “novo dekorativno osvetljenje u skladu s karakterom grada”. Evo nasmejah se grohotom. Karakterom grada?! Stavio sam tri prsta na čelo i danima razmišljam o osobinama našeg grada. Ako je reč o fizičkim karakteristikama, može se reći da je lep, pa očekujemo i lepe ukrase. Ali, da li je ljubazan, prek, tolerantan, razuman…? Predlažem, da u komentarima teksta navedete osobine našeg grada kao i kakvo neonsko čudo očekujete uz takav karakter.

Možda će nam za ovu nedoumicu, u budućnosti pomoći veštačka inteligencija. Bez trunke premišljanja, politička vrhuška je saopštila da Novi Sad dobija Centar za veštačku inteligenciju. Obučavaće se kadar za buduću fabriku robota?! Taj kadar bi radio, naravno za Kineze, a onda kad napravimo humanoidne robote, oni će raditi u školama s nastavnicima. S obzirom da sve škole imaju toalete, sportske terene i idealne uslove za obrazovanje, vreme je da pridodamo i androide. Nije mi jasno zašto mladi napuštaju Srbiju kad će ovde roboti da ih uče, svašta-nešto pametno. Šta bi s letećim automobilima? Odleteli preko grane.

Tadija Šebez i Nikola Pešić iz Jovine gimnazije su osvojili zlatnu medalju na Balkanskoj informatičkoj olimpijadi. Tu decu treba da pitaju za izgradnju fabrike i taj novac što će  kao pokorna kolonija pokoloniti, da ulože u njihovo obrazovanje. U prilog tome, citiraću umne ljude: “Obrazovanje je najmoćnije oružje koje možete koristiti da biste promenili svet”, “Obrazovanje je skupo, ali je neznanje još skuplje”. I tako će našu lovu dobiti i čokolodna fabrika kao i zemljište za izgradnju koje joj je besplatno ustupljeno. Detalji ugovora nisu poznati jer je sve poslovna tajna. Iako je reč od državnim parama. Čuo sam i da Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja više ne funkcioniše ili bolje reći da se svakodnevno krši. 

Očekuje nas i rekonstrukcija Dunavskog parka. Obećali su da neće nijedno drvo poseći. Bilo je obećanja i ranije, pa znamo šta se desilo. Taman će naš lep parkić da se uminca, pa će “Ledena šuma” moći da ga oskrnavi i vrati u stanje kakvo je bilo pre renoviranja. To je taj začarani krug u kojem smo zarobljeni. I dosta je skup. Ali, mora se novac iz budžeta na nešto potrošiti. Baš smo zajedljivi.

U autobusima se do četvtrka dele knjige, u okviru “Nedelje knjige”. Ove sedmice je i Međunarodni festival proze “Prozefest”, pa će biti organizovanog čitanja i na Najlonu. Studentkinja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Milja Branković inicirala je najveći “public art” u Srbiji."Poezija iz frižidera" ima za cilj da stvori platformu za neafirmisane umetnike koji će se tako povezivati i pomagati jedni drugima, ali služiće i kao kanal komunikacije s publikom.

Čitaj da bi živeo!