Over, novosadski "streetstyle" brend: Jedini način da se napreduje u ovom poslu je da se uči na greškama

Over, novosadski "streetstyle" brend: Jedini način da se napreduje u ovom poslu je da se uči na greškama

Razgovor vodimo s Markom Puraćem, osnivačem i glavnim dizajnerom Over brenda.

Jedno je sigurno, momci u Overu poznaju dizajn. Pored karijere grafičkog dizajnera, Marko Purać je odlučio da se otisne u vode dizajniranja odeće, vođen ljubavlju prema ovom poslu i čistim entuzijazmom. Danas se njihove majice mogu videti na ulicama Novog Sada i Beograda, ali i Los Anđelesa.

Kada si počeo da dizajniraš odeću?

- U celu priču sam krenuo 2012. godine. U to vreme sam radio u jednoj od novosadskih IT firmi. Moj rad sa odećom počeo je kao, uslovno rečeno, hobi. Pored svog mog dizajnerskog rada dobijao sam i dosta "sitnijih" poslova, dizajniranja majica za druge, pa sam krenuo da ih pravim i za sebe. Zavoleo sam čitav taj proces dizajniranja i izrade majica i poželeo sam mnogo više slobode u svemu tome. Postepeno sam krenuo da sastavljam i pravim priču oko svog brenda.

U posao si krenuo potpuno sam?

- Drugar iz bivše firme mi je pomogai oko prvog sajta, ali sam, u suštini, sve sam započeo. Bili su to dosta skromni počeci, imao sam svega pet, šest spremnih dizajna i njih smo štampali i na muške i na ženske majice, što više ne radimo. Sada se fokusiramo na to da odvojimo dizajniranje za žene i za muškarce, da bi bili vezani tematski. Doduše, primetio sam i da muškarci nose ženske, a devojke našu odeću dizajniranu za muškarce i to mi se izuzetno dopada. Čitava stvar je poprimila ozbiljniji ton 2014. godine, kada sam u posao krenuo full time zajedno sa ortacima Sinišom i Željkom, kad smo pokrenuli i novi sajt Overa sa novom ponudom.

U kojoj meri se, kao dizajner, priklanjaš željama svojih mušterija?

- Prilagođavam se svemu kada je u pitanju produkcija i proces izrade odeće, koji je u ovoj zemlji poprilično otežan. Ali po pitanju grafičkog rešenja ne. Tu sam sebi dao potpunu slobodu. Ono gde pravim kompromise jesu krojevi iz jednostavnih, praktičnih razloga. Poprilično je teško naći dobre modelare odeće, kao i odgovarajuće, kvalitetne materijale, pa je dijapazon stvari i odeće koju nudimo za sada uzak. Doduše, nedavno smo uspeli da se “snađemo“, pa ćemo ovoga leta pokušati da izbacimo u ponudu i neku vetrovku, jaknicu.

Kako izgleda proces proizvodnje vaše odeće, od početka do kraja?

- Proces se, tokom vremena, poprilično menjao. Za sada se on može svesti na:

  1. Kreiranje moodboarda, odnosno vizuelnog vodiča za komade u novoj kolekciji
  2. Inicijalni nacrt proizvodne liste (kroj, vrsta materijala, boja materijala, print)
  3. Potražnja materijala
  4. Modifikacija proizvodne liste u odnosu na dostupne materijale
  5. Poručivanje materijala
  6. Izrada i test krojeva
  7. Proizvodnja
  8. Štampa i pakovanje

Za Over radimo nas petoro: Siniša Komlenić, Željko Gudelj i ja, mi smo partneri u svemu ovome, a tu su i Jovana Vučetić i Jagoda Dujaković. Jovana je zadužena za slanje porudžbina, magacin, za gotove poluproizvode, a Jagoda nam je krojačica koja obavlja sav posao koji se tiče pamučnih stvari. Za kožu imamo dva vrlo talentovana kožara iz Petrovaradina, koji izrađuju naše novčanike. Etikete radimo, kao i većina proizvođača iz Srbije, u Požarevcu, koji je postao "etiketarska meka".

Kako birate pamuk za svoje proizvode, tj. kako kontrolišete kvalitet svoje ponude?

- Kvalitet kontrolišemo bukvalno opipavanjem. Ovde se reč nabavljača ne može uzeti zdravo za gotovo, morate lično proveriti svaki materijal sa kojim radite. Sve što nabavimo testiramo. Sašijemo majicu i pustimo je kroz nekoliko pranja da bismo videli otpornost boje, sužavanje, sve. Posmatramo šta će se desiti. Čitav naš proces proizvodnje se čini poprilično lagan – dizajniraš majicu i odštampaš je – ali je u praksi to sve mnogo komplikovanije ako stremite ujednačenom kvalitetu. Dešavalo nam se da naručimo pamuk koji je nešto deblji, sašijemo izvesnu količinu majica, odštampamo ih i na kraju, prilikom testa pranja, dođemo do toga da je sam materijal toliko nekvalitetan da se šavovi razdvajaju. Na kraju smo bacili ne samo čitav kontigent odeće, već u suštini i svoje vreme i resurse. No, na takvim greškama smo i učili. Jedini način da se napreduje u ovom poslu je da se uči na greškama.

Šta najviše utiče na tvoj dizajn?

- Utiču filmovi i serije koje gledam, poput "Black mirror", "Stranger things", na primer, hiphop muzika... Ali, zaista, moja najveća ljubav jeste sam dizajn, koji pomno pratim. Nemam hobije, moj posao je ujedno i moj hobi, pošto je to stvar kojoj sam se u potpunosti posvetio. Završio sam fakultet za dizajn i nekako sam ceo svoj odrasli život tome posvetio, većinu vremena i provodim razmišljajući o nekoj vrsti dizajna, da li za Over, da li za svoj neki lični projekat ili posao. Moja devojka se bavi industrijskim dizajnom i često me inspiriše, kako komentarima poput "Marko, jako je ružno" ili "odlično je, sviđa mi se njen nož", tako i njenim BLANKO projektom - gde se trudi da napravi kolekciju predmeta koji bi se veoma svideli manjem broju ljudi, nego osrednje dopali velikoj većini kojoj nije ni stalo do toga.

Da li se, pored Overa, i dalje baviš grafičkim dizajnom?

- Prihvatam samo ako mi se nešto jako dopadne ili učini zanimljivim, inače sam zaista posvećen razvijanju Over brenda.

Prema vašem iskustvu, ko je vaša prosečna mušterija?

- To još uvek nismo uspeli da definišemo. Mahom to i jesu kolege dizajneri, što možemo da vidimo po stranim i domaćim narudžbenicama, ali se to polako širi. Čini nam se da dizajneri najviše cene naš rad. Lično, ja bih voleo da to više bude vezano za muziku, ali to bi zahtevalo da uđemo u neke šire pore, da odradimo sponzorstva sa ljudima koje cenimo, ali o tom potom. Na početku sam obraćao pažnju kuda “putuju“ naše majice i pomalo sam bio ljubomoran na njih, što idu na sva ta lepa mesta, okružena palmama, koje sam i sam imao želju da posetim. Veoma nam je značilo kada smo shvatili da je jedna od porudžbina otišla i u središte "Applea" u Americi.

Odakle potiče samo ime “Over“, budući da je dosta dominantno u dizajnu većine proizvoda, da li ono za tebe nosi neko posebno značenje?

- Sve je krenulo od moje želje za sopstvenim brendom. Tražio sam ime koje će rezonovati i na srpskom kao i na engleskom jeziku, s obzirom na to da sam od početka težio da budemo dostupni i na stranom tržištu. Kako smo čitav posao ozbiljnije pokrenuli 2012. godine, glavna tematika majica bila je kraj sveta, što je te godine bilo poprilično aktuelno, pošto je 21. decembar 2012. godine poslednji dan sveta po majanskom kalendaru. Na taj datum sam i napravio veliku žurku u Beogradu i predstavio svoj brend, da se provedemo za kraj sveta. Možda sam malo izdao svoj rodni grad tim potezom (smeh). 

Postoje li domaći grafički dizajneri ili umetnici koje nalaziš posebno inspirativnim?

- To su definitivno Nenad i Nikola poznati kao bracaburazeri,  koji stoje iza brenda Dechkotzar. Oni su ga pokrenuli i establišovali od nule i pioniri su stritver odeće u Srbiji. Što se dizajnera tiče, izdvojio bih Davora Gromilovića čija mi estetika veoma prija. Ali, u suštini, ne pratim toliko lokalnu scenu koliko sam usmeren na praćene savremenih tokova u globalnom smislu.

Koji su planovi za budućnost Overa?

- Plan nam je da u okviru naših prostorija otvorimo i prodavnicu, direktnu prodaju majica, novčanika, kapa i, nadamo se, ubrzo i vetrovki. Želja nam je da u ponudu uvedemo i ženske košulje, imali smo već proizvodnju košulja u Ivanjici, ali one su veoma teške za realizaciju. U Beogradu smo bili zastupljeni na dve lokacije, ali nedavno smo potpisali ekskluzivni ugovor sa koncept radnjom "2S5" koja tek treba da se otvori, pa ćemo od druge nedelje aprila biti dostupni i tamo. Do sada smo bili poprilično okupirani samom produkcijom i procesima proizvodnje, a mislim da ćemo se u budućnosti posvetiti i malo "agresivnijoj" promociji naše robe, pogotovo na stranom tržištu.

Razgovarala: Biljana Kovačević Gošić
Foto: Aleksandar Jovanović/mojnovisad.com, Over.rs

Oceni vest:
14
2

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan