Ovo niko nije imao: Bekrijski porez, kako ga je Novi Sad uveo, pa ukinuo

Bekrijanja je oduvek bilo u našim varošima, ali “Bekrijskog poreza”... e, po tome je poznat samo naš Novi Sad. Oduvek su vlasti ovdašnje smišljale million načina kako da od poštenog sveta izvuku “poslednju banku”, i sa ovim porezom im je to polazilo za rukom, doduše uvek uz muku i peripetije, ali na kraju su, ipak, morali da odustanu. Ali, evo kako je to bilo …

Piše: Zoran Knežev, hroničar i publicista

Godine 1925. u Novom Sadu građani su plaćali četrnaest raznih opštinskih poreza. Ali, među redovnim posetiocima kafana najveću buru nezadovoljstva i protesta je izazvao porez na luksuz, koji se naplaćivao samo u kafanama i gostionicama od gostiju posle 23 časa. Zbog toga je ovaj novi porez dobio naziv “bekrijski porez”.

Krajem 1925. godine na jednoj skupštini Gradskog saveta usvojen je predlog da se u svim kafanama i ugostiteljskim objektima od gostiju naplaćuje 1 dinar posle 23 časa, a od ponoći 2 dinara po osobi. Iako se radilo o minimalnoj sumi gosti su se bunili protiv ovog novog “nameta”. I da stvar bude komičnija, taj porez se naplaćivao blokovima za pijačarinu, koji su važili za naplatu prodaje voća i povrća na pijaci.

Odmah posle uvođenja “bekrijskog poreza” u kafanama je dolazilo do nemilih scena. Gosti su odbijali da uz račun plate ovaj porez, pa je zbog toga svaka kafana morala da drži posebnog kontrolora, koji je intervenisao ako gost nije hteo da plati porez. Ali ako je gost bio uporniji, policija je imala naređenje da se umeša i da takvom gostu podnese prijavu. Sudija je takve “prestupnike” kažnjavao sa 50 do 500 dinara novčane kazne.

Među kafanskim gostima našao se veći broj takvih koji su na razne načine izigravali plaćanje poreza. Međutima, najviše su ovom merom bile pogođene neženje, jer su oni večeri provodili u kafani. Neki od njih, na ceduljicu bloka, sa punim potpisom, pisali su gradskom savetu, na primer, da oni nisu nikakve bekrije već savesni građani i da prema tome, od njih ne mogu naplaćivati “bekrijski porez”. Sva ova napisana mišljenja gostiju, kafedžije su sa zadovoljstvom slale gradskom savetu. Zabeleženo je i da je u jednoj kafani opet, gost odbio da plati porez. Pozvan je da interveniše policajac, ali je on odlučio da iz svog džepa plati umesto gosta. Tada se gost još više naljutio, i kupio ceo blok od 100 ceduljica.

Ugostitelji su se takođe bunili jer su gosti ostajali do 23 časa, a posle, od kad je važio “bekrijski porez” plaćali svoj ceh i napuštali kafanu. Najzad, upućena je i posebna deputacija u Beograd da kod nadležnih uloži protest i zbog ovog gradskog poreza. Posle samo nekoliko meseci, ministarstvo je ukinulo naplaćivanje “bekrijskog poreza” u Novom Sadu.