Palamenika o gasikaciji mozga: Slučaj Jovo Zakvalni i srodni fenomeni

Palamenika o gasikaciji mozga: Slučaj Jovo Zakvalni i srodni fenomeni

U skladu sa krupnim koracima kojima Novi Sad gazi ka epohalnom osvajanju titule Evropske prestonice kulture, a zahvaljujući čemu je već solidna nekolicina lokalnih funkcionerčića i inih poltrončića dobila priliku da sebi priušti kakvu budžetsku ekskurzijicu u neki od gradova u kojima će vranjanski proizvođači obuće uskoro viđati svojih ruku delo na nogama onih koji imaju para sebi da ga priušte, ovaj miran, multietičan, multinacionalan, multikonfesionalan i u svakom smislu multiosakaćen panonski grad, odnedavno se, osim plastičnim klozetima na Keju žrtava racije, može pohvaliti i činjenicom da na čelu “jednog od najuspešnijih preduzeća” ima direktora koji je paradigma tupavosti i nepismenosti, uprkos, paradoksalno, činjenici da nema završen fakultet.

Naime, u srpskom medijskom ili, kako to nauka kaže, bezvazdušnom prostoru, već odavno je postalo simptomatično, i u neku ruku čak “simpatično”, da isti prostor zauzima i svojim mudroglagoljivostima kontaminira široka lepeza ministara, predsednika, starleta, pevaljki, kriminalaca i ostalih superstarova kojima je, recimo, baratanje padežima ili jednačenje suglasnika po zvučnosti tek nešto teže razumljivo no što bi prosečno pismenom seljaku sa Zlatibora bila razumljiva zavrzlama sa crnim rupama. Ipak, ono što povezuje celu ovu predsedničko-ministarsko-starletansku bratiju i što joj na izvestan način daje pun legitimitet i pravo da bude tupava, zatucana i bandoglava jeste prosta činjenica da svako od ovih zaslužnih građana ima bar nekakvu diplomu, u skladu sa svojim platežnim sposobnostima i elementarnom informisanošću o tome kakve se sve diplome na tržištu mogu pribaviti po najpovoljnijim cenama.

Tako, recimo, u ovdašnjoj estradnoj ponudi već odavno imamo master-predsednika koji ne ume da izgovori ime fakulteta koji je kupio, pardon, završio, ministra koji nije žalio truda da angažuje nekoga ko će njegov doktorat prekucati iz drugog doktorata, ili makar poštenog čoveka majstora koji nekoć nije ni sanjao da će postati stručnjak za helikoptere. S tim u vezi, glupost i tupavost su, u običnom narodu, već odavno rezervisane samo za pomenute fakultetski ili bar zanatski obrazovane kadrove, spremne da idiotarenja kosmičkih razmera plasiraju na papir ili u etar, ne toliko zarad svog dobra, koliko zbog jednog budućeg srećnog sveta u kom će svi imati diplome, a niko mozga. O tome da li će, kako pesnik reče, poeziju svi pisati, još nije odlučeno.

A onda – grom iz vedra neba! Na Youtube-u se pojavio snimak izvesnog Jova Vujanovića, direktora DP “Novi Sad – gas”, koji je, u samo jednoj munjevito-sinhronizovanoj akciji, zajedno sa glavoklimajućom novinarkom napumpanih usta, iako, po sopstvenim rečima, nije želeo da ulazi u “palameniku” sa zlonamernicima, uspeo da se više nego elokventno zaKvali zemlji đe živi, jevropskom gradu Novom SaTu, labAratorijama koje neutrališu onu garež iz avtobusa, te, implicitno, čitavoj garnituri pokojnih, živućih i nadolazećih politikantsko-poslovnih struktura koje takvima kao što je on već dvadeset i dobar kusur godina omogućuju da “vrše gasikaciju” , da s mreže “isključivaju” one što su KRENLI da ne plaćaju račune, a sve to kako bi, bože zdravlja, budale još dugo, dugo mogle da kroje kapu i uzimaju meru onoj izumirućoj čeljadi koja se podjednako ume potpisati i ćirilicom i latinicom.

E, sad! Ovakva imbecilnost narečenog direktora, sasvim moguće, ne bi bila ni primećena da isti poseduje overen, pa makar i krivotvoren papir kakvog Megatrenda ili neke slične visinski-školske ustanove zatvorenog tipa. Ono, pak, što zbunjuje i što na čitav slučaj lepi etiketu ŠOKANTNO jeste činjenica da pomenuti Jovo Zakvalni nema nikakvu diplomu, nego da je, eto, nepismen i glup – sam od sebe. Takoreći, samouko-tupav. Pa, dobro, pobogu, reći će neko, zar su svi oni ministarsko-predsednički nesrećnici morali tolike diplome sebi da pribave kako bi mogli nesmetano tupavi da budu, a onda dođe neki Jovo i sebi priušti laskavi status tupavca sa jedva završenom osnovnom školom?! Nije fer. Nije fer prema onima koji su se mučili, prema onima koji su falsifikovali, prema onima koji su prikrivali tragove, prema onima koji su se iz petnih žila upregli da im glupost bude institucionalizovana i priznata, pečatirana, veterinarski kontrolisana i ispravna. I čudno je da niko od uglednih analitičara to dosad nije primetio, ali ono što u svemu najviše brine je mogućnost da glupost uskoro ne bude samo privilegija visokoobrazovanih trgovaca diplomama, već da će se kao korov raširiti i primiti čak i među onih milion i resto zvanično nepismenih primeraka glasačkog tela.

Elem, na život i preživljavanje u zemlji tupavih mastera i doktora već smo se nekako navikli. Al’ kamo ćemo, ako nam i nepismeni otupave? Ko će nam pametan i zdrav ostati da, makar usmeno, o ovoj sreći megatrendičnoj posvedoči budućim generacijama? Onima, recimo, koje danas po osnovnim školama, umesto zalazaka sunca, po diktatu učitelja crtaju portrete premijera. Zasad na papiru, a već sutra, možda, na pećinskim zidovima. Jer točak se, kažu, okreće. Pa onda, Jovo, nanovo.

Tekst: Duško Domanović

Oceni vest:
14
1

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan